DINKO GRUHONJIĆ: Prženje mozga

10 Aug 2015

Ko to huška na „drugo poluvreme“ Srbije i Hrvatske

Šta se dobije kada se ukrste naslednici nekažnjene ratnohuškačke propagande, dobrovoljni davaoci tuđe krvi iz devedesetih koji vladaju i danas, i – divlja svinja? Dobiju se pojedine dnevne “novine” u Srbiji, tzv. tabloidi, poput onoga koji se kliče Informer. U opštoj histeriji oko obeležavanja 20. godišnjice od Oluje, to štampano izdanje koje se prodaje na kiosku i liči na novine, ali novine nisu, pomerilo je granicu ljudske bezočnosti i neukusa za još jednu lestvicu niže.

Od naslovne stranice “Sa Hrvatima smo odigrali samo prvo poluvreme”, koja predstavlja najavu intervjua sa Vojislavom Šešeljom, i manjim naslovom “Užas: Mladiću u Hagu spržili pola mozga” (4.8.2015), preko crno-bele naslovnice “Ustaše slave klanje Srba, Evropska unija ćuti i gleda” (Dan žalosti, 5.8.2015), koja je “ukrašena” i manjim naslovima, poput: “I modni kreator Saša Vidić žrtva etničkog čišćenja: Hrvati su 1995. pobedili ali biće i drugog kruga…”, pa potom: “Šta bi bilo kad bi rata bilo: Hrvati, nemate šanse”, stiglo se do apsolutnog vrhunca: “Pajtić na Brionima: Predsednik Vlade Vojvodine soli muda dok ustaše slave genocid” (7.8.2015).

Dakle, u istoj rečenici “novinari” i u(ne)rednici Informera uspeli su da spoje – “muda” i “genocid”. To je logičan zverski ishod besomučne kampanje koja je prethodila obeležavanju 20. godišnjice genocida u Srebrenici. Namerna hiperprodukcija reči genocid, njeno upotrebljavanje kad treba a naročito kad ne treba, zapravo predstavlja svesno banalizovanje najvećeg mogućeg zločina od svih zločina koje je ljudski um uspeo da smisli u svojoj istoriji, i za koji je Srbija pred Međunarodnim sudom pravde oglašena krivom. To je najnovije krvavo poigravanje sa žrtvama ratova devedesetih, koje su masovno ubijali ili ubistva organizovali i naređivali isti oni koji su Srbiju i “region” unesrećili devedesetih godina 20. veka.

Kroz usta Informera, tog glasila koje u prevodu sa engleskog neprikriveno samog sebe naziva “cinkaroš”, ubice čine sve da zamažu oči sopstvenim građanima pa šta košta nek košta, akoštaće budućnosti. Sve s ciljem da se u prošlost ne vraćamo jer u prošlosti stanuje njihova ne samo moralna, već i očigledna krivična odgovornost. Ili da se u prošlost vraćamo onako kako to nama odgovara, na (param)parčad, na razvaline ljudskih života i spaljenih kuća koje su zatrli i spalili upravo ludi piromani iz zvaničnog Beograda. I koji bi sada da žrtvama čačkaju po živim ranama, tako što ih huškaju na nekakvo “drugo poluvreme”.

Tek stidljivo, na marginama javnosti, pojavile su se pojedinačne izjave onih srpskih savremenika Oluje koji su imali hrabrosti da prošapuću kako je Miloševićevom režimu uspelo ono što nije uspelo ni Anti Paveliću u NDH: da protera Srbe iz Hrvatske, da protera građane Hrvatske iz svoje domovine, i da zacementira rezultate takvog proterivanja. Šapat o tome da su Srbi iz Hrvatske zapravo samo “kolateralna šteta” Milošević-Tuđman sumanutog dogovora o podeli Bosne i Hercegovine, ćosićevske fašističke ideje o “humanom preseljenju” stanovništva, jednostavno se nije mogao čuti jer su buka i bes pokrili celokupan javni prostor u Srbiji.

Nije se, dakle, nikako moglo čuti da je svaka ona kuća i svaki život koji su Miloševićevi “socijalisti”, Šešeljevi “srpski radikali”, “julovci” Mirjane Marković u devedesetim godinama “branili” bila spaljena, a život ugašen pod parolom: “Dabogda te oni branili”. Takvim čovekolikim stvorenjima, koja su lišena ljudskosti pa samim tim i muda, nije bio problem da u istu rečenicu strpaju “muda” i “genocid”. Muda nemaju, to jest kukavice su, to jest lešinari. A što je više zločina, a po mogućnosti i genocida, njihovi zlatni roleksi i besni džipovi biće sve zlatniji i sve besniji.

“Nezavisne dnevne novine”, kako sebe (?!) naziva Informer, ne bi bile toliki problem da su one nekakvo marginalno glasilo koje izdaje skupina fašističkih zaluđenika. Ma jok, urednici tih novina su samo dovoljno glupi da, u sopstvenoj pohlepi, ne prezaju da javno pokažu vampirske zube, za razliku od ovih “glavnih” medija, kojima upravljaju neki od doajena ratnohuškačkog novinarstva, koje radije to uvijaju u oblandu potresnih individualnih životnih priča i revizionističkog mrsomuđenja “političkih analitičara”. I u svemu tome uživaju svakojaku podršku ili u najboljem slučaju prećutkivanje najmoćnijih ljudi u Srbiji.

Nacionalisti, nema sumnje, neće prezati od toga da nastave sisati krv sopstvenim građanima po potpuno istom receptu kao što su to radili i u poslednjih tridesetak godina. I tako unedogled. Jer jebe se vampirima za budućnost, a i otkud im muda. Bitno je da je krvavo, jer je onda i profitabilno. A koliko će tuđe dece zbog toga zaplakati, dokazano ih se ne tiče. Sve dok ova zemlja, lišena budućnosti, sa falsifikovanom prošlošću, ne ostane sasvim pusta, što i jeste konačni cilj ovakvog prženja mozga.

Stiglo se, dakle, do pominjanja “muda” i “genocida” u istoj rečenici. Retki pristojni ljudi javno pitaju da li je moguće niže pasti? Moguće je. Da li je moguće da se ništa nije promenilo? Ne samo da je moguće, već je i sasvim logično. Da li će nam biti bolje? Naravno da neće, odnosno bićemo samo jedna u nizu stabilno nesređnih država, koju prevodi stabilno zla “elita”. Pa dobro, onda smo to valjda i zaslužili. Jer niko, na primer, nije pitao glavne ljude RTS-a kako je moguće da su kobnog dana u avgustu 1995. godine u centralnom Dnevniku prećutali da se 200.000 građana Hrvatske kreće na traktorima prema granicama Srbije, gde im policija zabranjuje da uđu u glavni grad svekolikog srpstva, Beograd. Toga istog petka, te iste večeri, u udarnom terminu u 20 časova, RTS je na svom prvom program emitovao šou nekog bratskog ruskog cirkusa, pokazujući najdublji mogući prezir prema nesrećnicima koji su na svome vratu osetili vampirski ujed lažnog patriotizma.

Pokojni Mirko Đorđević imao je običaj da se poigrava sa nacionalističkom logikom pa je onomad na vest da je Hrvatska postala članica NATO-a rekao da to hoće usporiti, ali nikako neće zaustaviti “naše” napredovanje na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Takođe, šalio se Mirko, sve “stare srpske zemlje” opet će jednoga dana postati “naše”, samo da opet malkice ojačamo. Mirko se šalio, mi smo se smejali, a Informer je ovih dana to, mrtav ozbiljan, i objavio. Vampiri će, eto, nastaviti da sole sopstvena muda i žive rane žrtava nacističke ideje o “humanom preseljenju”.

(www.lupiga.com)

Podelite ovu stranicu!