DINKO GRUHONJIĆ: Namestite se lepo i reforme vas neće boleti

01 May 2014

Vlada Srbije kao Leteći cirkus Montija Pajtona

Kao u onom skeču Monty Python’s Flying Circusa “And now for something completely different“, Srbija je dobila novu vladu. Takorekuć, de luxe novi model: Aleksandar Vučić više nije Prvi Potpredsednik Vlade već se – konsenzualnom voljom na izbore izašlog puka – prometnuo u Premijera. Ivica je pak Dačić zglajzao: sa mesta Premijera skliznuo je na mesto Prvog Potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova. Kakva dobra zajebancija! Cinici su odmah primetili da se sve to moglo izvesti i pukom rekonstrukcijom sada već bivše vlade, jer je koalicija ostala ista. Nisu se morali trošiti milioni eura na izbore. Ali, kako reče nažalost nedavno preminuli Mirko Đorđević: Gospodar Vučić izbore i nije raspisao da bi proverio narodnu volju, već da bi proverio – sopstvenu volju.

Govorio je Vučić – gotovo kao Fidel Castro – tri debela sata i svašta je nešto napričao. Retki analitičari koji se usuđuju da nešto kritički kažu, i čiji glas se nekako ipak probije do etera, primetili su da je ekspoze ličio na copy-paste varijantu izveštaja različitih ministarstava, spojenih oho lepilom u nešto što bi trebalo biti “celovit program za spas Srbije”. Nije Gospodar Vučić naravno propustio da i malo zacmizdri, tu je uvek na svom terenu: “Danas sam drhtao kao prut, jer sam među 73 premijera u istoriji Srbije od početka 19. veka”. Pa je onda, iscrpljen nakon osmočasovnog zasedanja parlamenta, izašao pred spontano okupljene obožavaoce: “Srbija je prokockala mnogo prilika do sada jer su se političari udvarali narodu, ali to više neće biti slučaj. Ne moram da vam kažem koliko vas volim”.

Sa indignacijom je odbacio prigovore malobrojne i jalove opozicije da su se isti spontani obožavaoci zapravo okupili o budžetskom trošku. “Nijedan dinar budžetskih para nije potrošen na to!”, poručio je Vučić i “objasnio” da i na koktel za ambasadore, koji će uslediti posle izbora vlade, nije potrošeni ni dinar iz budžeta, već da je on za to “izdvojio celu svoju platu”. Kako će sada sastaviti kraj s krajem, vrag će ga znati, ali valjda se nešto i uštedelo za 20 i kusur godina bavljenja politikom, i ničim više.

“Sve dok sam predsednik vlade, delaćemo odgovorno i pošteno, nećemo trošiti više nego što imamo, borićemo se protiv lopovluka, nećemo lagati narod i pronaći ćemo rešenja za svakodnevne probleme u životu”, uskliknuo je Vučić u ekspozeu, ali nije odgovorio otkud je onda Maja Gojković, u Novom Sadu poznata kao “prepoštena”, postala predsednicom Skupštine Srbije. I otkuda su onoliki u Glavnom odboru njegove Srpske “napredne” stranke, s toliko putera na glavi? Uostalom, nije jasno ni kako je to Vučić prihvatio da bude premijer, ako je jedan od kriterijuma bio da ta osoba ne sme biti lažov i konvertit.

No, u žestokoj konkurenciji, hit dana ipak je ispalila već pomenuta Maja Gojković: “Reformama neće biti pogođen niko. Reforme nisu tu da pogađaju ljude, već da ih sprovedemo da bismo 2016. godine živeli zaista mnogo bolje, kao i da sprečimo scenario da prođemo kao Grčka i neke druge zemlje”, kazala je Gojkovićka u intervjuu za opskurni novosadski Dnevnik. Ako je iko ikada i sumnjao da će se SNS ugušiti u sopstvenoj pokvarenosti, gluposti, pohlepi i korupciji – ovakve izjave su nedvojbene: populistički će se balon ružno i bučno probušiti, ali ko preživi – pričaće. Za početak, nije ni pametno ni moralno biti preblizu tom balonu, ma kako se zavodljivim danas činio.

Vučić je vladu sastavio po oprobanom metodu, sa starim koalicionim partnerima i sa ponekim ekspertom koji će poslužiti za ukras. U vladi je na mestu ministra finansija ostao Lazar Krstić, mlađahni čovek zbunjenog pogleda, što rekoše – kao mladi jelen koji je upravo ugledao farove automobila. U vladi je ostao i Rasim Ljajić, večiti ministar za sve i svašta a najviše ni za šta, dok se Vučićev intimni jaran Aleksandar Vulin od čuvara Kosova preobrazio sada u ministra za rad i zapošljavanje. Kako je Vulin veliki ljubitelj stripa Alan Ford, valja reći da on neodoljivo podseća na osobu idealnu za mesto ministra za istraživanje ruda i gubljenje vremena iz edicije Superstripa. U vladi je ostao i Velimir Velja Ilić, jedan od top 3 primitivca na srbijanskoj političkoj sceni. Magistar Velja (koji onomad na odbrani sopstvene magistarske teze nije umeo ni da joj izgovori naslov) ostao je, međutim, bez portfelja, ali će biti zadužen za “vanredne situacije”.

Zorana Mihajlović (kojoj ovdašnji popularni radijski voditelji tepaju sa: Zorana MILFajlović) i Aleksandar Antić su se menjali za mesta, veli Vučić da je on na tome insistirao, a opozicija tvrdi da su Rusi tražili da Mihajlovićka ostavi energetiku oprobanom rusofilskom SPS kadru Aleksandru Antiću, pa se to i desilo, a njoj je pripao Antićev saobraćaj. Vučić je to obrazložio rečima da mu na mestu ministra saobraćaja treba “buldožer”, ali ne znamo kako je to shvatila ministrica-plavuša. Za ministra odbrane Vučić je postavio svoga stranačkog drugara Bratislava Gašića, a za ministra policije Nebojšu Stefanovića (navodno mu je nadimak Slina), dosadašnjeg predsednika Skupštine Srbije.

Još jednu važnu funkciju zadržao je SNS jugend u liku starog/novog ministra pravde Nikole Selakovića, poznatog po ispadu kada je jednom studentu iz ruku oteo hrvatsku vodu “jana” i bacio je u kantu za smeće, uz opasku da mu je pametnije da kupuje “srpsku vodu”. Iz redova eksperata u vladu su sleteli i Dušan Vujović i Kori Udovički, iz Svetske banke, odnosno iz MMF-a. Kada su eksperti u srbijanskim vladama u pitanju, oni uvek završe kao u Domanovićevim satirama: ili budu iskorišteni i izbrukani, ili se pak začas naviknu i postanu deo sveopšte korupcije. I tako dalje, da ne nabrajamo sve, previše je. Takvu vladu podržavaće i Savez vojvođanskih Mađara (SVM), koji će pokupiti neka mesta državnih sekretara i nekoliko ambasadorskih sinekura. Koliko će ovaj protuprirodni blud SVM-a sa bivšim radikalima koštati tu najjaču manjinsku stranku u Srbiji, a naročito same Mađare – videćemo, ali jeftino biti neće.

Možda najviše razloga za zadovoljstvo ima Ivica Dačić, makar više nije premijer. Ulaskom u vladu, Dačić je najverovatnije izbegao zatvor. Da li je kupio slobodu i za neke svoje bliske saradnike, to će se tek videti. Za sada, dakle, ništa od sanaderskog scenarija u Srbiji.

Dokle će trajati ova Vučićeva vlada? Pa trajaće dok god ima osnova za populizam, jer Vučić nikada ništa drugo i nije znao raditi sem trućati do iznemoglosti. On je u ekspozeu najavio da će većina preduzeća u državnom vlasništvu biti privatizovana, a među njima i Telekom i Elektroprivreda Srbije. Drugim rečima, budžetske rupetine će se na određeni rok moći pokrpiti prodajom ono malo preostale državne imovine, barem za naredne dve godine. Ili kako je to lepo, sa distance, definisala Agencija Frans pres u prvom komentaru nakon izbora nove Vlade Srbije: “Bivši ultranacionalistički jastreb je posle nekoliko spektakularnih hapšenja biznismena stekao popularnost u osiromašenoj zemlji, ogrezloj u birokratiju i korupciju, gde je mesečna plata 350 evra”.

Srpska “napredna” stranka za sada nije kritikovala AFP zbog ovakvih navoda. Ali jeste Radio-televiziju Srbije, tzv. javni servis, kojeg je optužila da služi kao “svakodnevni poligon za prljave napade na predsednika SNS Aleksandra Vučića”. Sve, sve, ali da RTS napada vlast – to se bogami nikada nije desilo. A kamoli da napada našeg najnovijeg Mesiju, za koga će se na kraju ispostaviti da je – opet kao kod Domanovića – bio slep. No, to ćemo osetiti tek kad bubnemo o dno provalije. Jedino je pitanje da li dno postoji, ili pak trulimo, natenane. A to, što reče već pomenuti naš prijatelj Mirko Đorđević, ume da potraje.

(Lupiga.Com)

Podelite ovu stranicu!