DINKO GRUHONJIĆ: Kontinuitet siledžijske politike

28 Aug 2011

Srbija - dobrovoljni remetilački faktor na Balkanu

Najnovija trabunjanja spoljnog ministra Vuka Jeremi?a na temu “dobrosusedskih odnosa” a glede posete Jadranke Kosor “Autonomnoj Pokrajini Kosova i Metohija” izazivaju mu?ninu ne toliko zbog svog sadržaja ve? pre svega zbog neprestanog ponavljanja loše beskona?nosti srbijanske politike.

Ništa Jeremi? nije novo rekao kada je vre?ao Kosoricu, a nikoga ne iznena?uje ni što je to uradio iz Banjaluke, prestonice genocida. Spoljni Vuk zapravo samo ponavlja mantru srpskog nacionalizma, koji nam, svima zajedno, ne da mira u novije doba bar 25 godina, a koji je žilavo, destruktivno i autodestruktivno, živ evo ve? više od vek i po. Danas jednako antimoderan kao i u vreme svoga nastajanja. Nije za utehu to što se na njega naslanjaju i ostali balkanski prepoliti?ki nacionalizmi.

Jeremi?eva izjava usledila je nakon što je nema?ka kancelarka Angela Merkel isprašila tur ovdašnjim vlastima i sasvim im jasno kazala ono što je zapravo jasno svima: da oni nemaju šta da traže na Kosovu. Banjalu?ka poruka mržnje zapravo je bila više nego o?ekivana, jer je sasvim u duhu kontinuiteta srbijanske „spoljne politike”: ukoliko nam ne ispunite želje, onda ?emo opet silovati po komšiluku – pa vi vidite šta ?ete s nama.

U najkra?em, Srbija se ponaša kao višestruki pravosnažno osu?eni siledžija, koji se „popravlja” utoliko što s vremena na vreme obe?a da više ne?e silovati susede i susetkinje. Za to obe?anje, logi?no, ona o?ekuje da bude nagra?ena, ovaj put kandidaturom za Evropsku Uniju. Jednako kao što godinama pa i više od decenije nije želela da uhapsi i Haškom tribunalu isporu?i inspiratore, organizatore i po?inioce najgorih zlo?ina na tlu Evrope u 20. veku pa kad je najzad odlu?ila da to u?ini – opet je o?ekivala nagradu. Potom je, kao, ostala zate?ena insistiranjima da se sada ima utvrditi ko je zlikovcima pomagao u skrivanju, jer je o?igledno da je država to radila… Jednako kao što pušta da joj propada infrastruktura na klju?nim evropskim saobra?ajnim pravcima, koji – nekim ?udom – još uvek prolaze kroz ovu nedo?iju, e kako bi ucenjenu Evropu naterala da joj da kredite za puteve i mostove, koji ?e potom ve?im delom završiti u džepovima ratnih i poratnih profitera.

Nije, dakle, Srbija ucenjena od Evrope, kao što ovdašnji politi?ki i medijski pera?i mozgova žele da uvere sopstveni slu?eni puk, ve? Srbija ucenjuje i Evropu i region ve? više od 20 godina. Uvek ista pri?a i uvek ista mantra: kada nemaš ekonomsku politiku (a nemaš je nikad), kada oplja?kaš sopstveni budžet i sopstveni narod – ti onda uzmi batinu u ruku i po?ni mahati i pretiti na sve strane.

Razlika izme?u ove Srbije i one Miloševi?eve s kraja osamdesetih godina prošlog veka ipak postoji: sadašnja Srbija je krezuba i osiromašena, nemo?na da vodi ratove po komšiluku. Ona je, me?utim, i dalje spremna da „podriva”: da drži Bosnu i Hercegovinu u užasnoj besperspektivnoj poziciji preko svojih pla?enika u vidu vlasti u Republici Šumskoj; u Crnoj Gori preko „prosrpskih” partija i, naravno, preko Riste Sotone; u Hrvatskoj preko gomile otvorenih pitanja koja postoje izme?u dve zemlje (prakti?no nijedno pitanje nije zatvoreno); u Makedoniji opet preko SPC; na Kosovu preko severa te države koji je izvor svakovrsnog kriminala (Jarinje i Brnjak spalili su, kažu poznavaoci prilika, srpski i albanski kriminalci zajedni?kim snagama i posle toga je sva dokumentacija o uzvozu-izvozu nestala bez traga, što je i bio cilj ove „patriotske” akcije)… Srbija je, naprosto, dobrovoljni remetila?ki faktor na Balkanu!

Ali, kao i ranije, siledžiji više niko ne veruje da ?e se popraviti pa stiže Merkelica da mu to i saopšti. Doma?i odgovor je o?ekivan: dobro, ako ne date pare, odoh ja onda opet da silujem a vi vidite šta ?ete…

Podelite ovu stranicu!