DINKO GRUHONJIĆ: Kaži srpski da te ceo svet razume i da ne dobiješ batine!

28 Jan 2010

Nekako baš onako kako treba: na Me?unarodni dan se?anja na holokaust obelodanjeno je da su se u Temerinu opet desili …

Nacizam protiv bilo kakve razli?itostiNekako baš onako kako treba: na Me?unarodni dan se?anja na holokaust obelodanjeno je da su se u Temerinu opet desili “me?unacionalni incidenti”. Ako su zapravo ikada i prestajali…

Baš ?e biti zanimljivo za videti koliko ?e medija izvestiti o poseti vojvo?anskog sekretara za nacionalne manjine Tamaša Korheca Temerinu i njegov razgovor sa jednim od dvojice dvadesetogodišnjaka ma?arske nacionalnosti kojeg su isprebijale barabe, nakon što su ga priupitali kojoj etni?koj skupini pripada. Drugi od dvojice povre?enih je bio sa friškim ranama i nije se želeo slikati za novine. Što zbog rana, što zbog straha.

Nekako sam prili?no siguran da ?e slabo ko objaviti da se u Temerinu opet “nešto dešava”. A i zašto bismo to objavljivali, kada nam je Predsednik u utorak uve?e poru?io da je Srbija dostigla najve?i stepen demokratizacije u svojoj istoriji. I Predsednik je potpuno u pravu, slažem se s njim sto odsto! Kona?no da neko prizna, i to sa tako visokog mesta, da Srbija nikada nije bila demokratska država.

A to što smo sada na najvišem stepenu demokratije u svojoj istoriji, na žalost, ne zvu?i nimalo utešno. Ali zvu?i skroz okej, da se u medijima i u novinarima uklju?i ?ip za autocenzuru. I da, eventualno, vest o prebijenim mladim Ma?arima završi tamo gde i treba u ovakvoj državi – u crnoj hronici.

Na naslovne ?e strane ta vest dospeti možda ako se to nekome bude politi?ki isplatilo. Bilo zaštitnicima manjinskih prava iz redova manjinskih politi?kih partija, bilo srpskim tvrdolinijašima, koji bi malo da naruše idilu “najve?eg stepena demokratije”. Oni ?e ve? lako prona?i zajedni?ki jezik. I lako ?e se nagoditi i sklopiti nacionalisti?ki pakt o formiranju zabrana i etni?kih getoa, kojima oni imaju bez pogovora da vladaju. Zbog samih Temerinaca to nikada ne?e do?i na naslovne stranice i u udarne naslove naših medija.

A njima, Temerincima, u zavisnosti od toga da li žive “preko pruge” ili ne, ve? jako dugo nije lako. U zavisnosti od pruge, oni se odvaže ponekad i da pri?aju na maternjem, ma?arskom jeziku. U odnosu na položaj šina, oni se još ?eš?e ustru?avaju da kažu “Jó napot”…

Ispri?ao mi je neki dan kolega da je upoznao dvoje mladih, zaljubljenih Novosa?ana. Ona Srpkinja, on Ma?ar. Ona završila škole na srpskom, on na ma?arskom. Oboje u Novom Sadu. Pa kad nesto pri?aju a zafali im re?i, oni se sporazumevaju na engleskom. U Novom Sadu. Perfektno pri?aju engleski, jer se spremaju da, posle, faxa, nagule odavde. U tri pizde materine!

Slušam studente ma?arske nacionalnosti iz Subotice, Sente, Ba?ke Topole… kako pri?aju na fakultetu. I kako dobijaju uvek po ocenu manje jer se ne znaju dobro izraziti na srpskom. Kao što bi se izrazili na ma?arskom ili na engleskom. Pa me stegne neka tuga…

Još mi se više stuži kada ?ujem primedbe njihovih drugara iz “ve?inskog naroda”. Kako se iš?u?avaju što njihovi drugari, “usred Srbije”, ne znaju srpski! Pa se još više ?udim kada ?ujem od nekih profesora da je razlog za to pragmati?na ?injenica da im srpski jednostavno do tada nije trebao. Te da je jedini razlog za korištenje više jezika ?ista korist koju ?ovek može da ima od toga.

Ima i tu ne?ega, ne sporim. Ali, ne videti da je osnovni uzrok za getoizaciju po etni?kom modelu pre i iznad svega u onom strahu iz devedesetih od jezivo agresivnog nacional(socijali)zma ve?inskog naroda, jeste ?isto licemerje ili slepilo, svejedno. Jer, zar smo zaboravili kako je bilo biti inoverac u Vojvodini tokom devedesetih? Zar smo zaboravili sve one bradate spodobe koje su sejale strah po vojvo?anskim selima naseljenim Ma?arima i Hrvatima, pre svega? Jesmo li ikada pomislili kako je njima tada bilo? Kako su svoju decu vaspitavali u takvim uslovima? I šta je, možda, za njih tada zna?io taj “ve?inski jezik”, na kojem su im redovno jebali majku ma?arsku i hrvatsku? Da nije možda to bio okida? da se sve te “mrske manjine” odjednom “povuku u sebe” i u sopstvenu zajednicu? I da u?e engleski umesto dominantnog jezika kojim se pri?a u Vojvodini/Srbiji?

I šta vredi jednom Temerincu to što se i gospodin Predsednik i vojvo?anska administracija zaklinju u multietni?nost, multikulturlanost, višekonfesionalnost…? Kojeg ?e mu ?avla sve te re?i, kada ni u jednoj od njih nema prefiksa “inter”: interkulturalnost, interjezi?nost, interetni?nost, interkonfesionalnost… Ono “multi” je samo demografski fakat, to je kvantitet. Ono “inter” je kvalitet, “prožimanje”, to su “mešoviti brakovi”, to su poliglote iz koristi, i iz civilizacijske potrebe. Ono “multi” ?e bez onog “inter” neminovno izumreti i asimilirati se. Pa ?emo onda svi lepo da pri?amo jednim jezikom, da nas ceo svet razume!

Podelite ovu stranicu!