DINKO GRUHONJIĆ: Evropeizacija Srbije ili balkanizacija Vojvodine

03 Feb 2013

Vojvodina je duboko devastirana i krajnje je vreme da se o tome otvoreno razgovara

Dinko Gruhonji? , predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, govori o sve glasnijim zagovornicima, sa jedne strane, ukidanja autonomije Vojvodine, sa druge, formiranja Republike Vojvodine, o tome da li ?e do?i do balkanizacije Vojvodine ili do evropeizacije Srbije, objašnjava zašto se sve ?eš?e u poslednje vreme ponavljaju napadi na njega sli?ni onim iz 90-ih godina, osvr?e se i na najnoviji skandal sa porno snimkom voditeljke koja je intervjuisala premijera Ivicu Da?i?a, odgovara na pitanje da li je od pevanja Miljacke do ovog snimka samo mali korak.

RSE: Šta se doga?a sa Vojvodinom? Jedni tvrde da je ugrožena autonomija, drugi da ja?aju zahtevi za Republikom Vojvodinom. Kako vi to vidite, ko bi trebalo da bude zabrinut?

Gruhonji?: Mislim da su i jedni i drugi u pravu. U?estali su zahtevi za ukidanje autonomije Vojvodine, a kao reakcija, ne samo na te zahteve, ve? i na dvadesetogodišnje devastiranje Vojvodine, pojavljuju se ?ak i zahtevi za secesijom Vojvodine, koji više nisu samo na nivou statisti?ke greške, iako ne predstavljaju ozbiljniji procenat u stanovništvu Vojvodine. Iskreno, pomalo se plašim kakav ?e biti epilog svega toga, s obzirom da pri?a nikako da se vrati u okvire politi?kog dijaloga izme?u Vlade Vojvodine i Vlade Srbije. Razlog tome je što nakon dugog vremena u Beogradu i Novom Sadu sede dve razli?ite koalicije, koje ponekad tu poziciju koriste da bi se na štetu gra?ana Pokrajine obra?unavali na dnevnoj politi?koj sceni. Ako izostane politi?ki dijalog izme?u pokrajinske i republi?ke Vlade, plašim se da ?e biti sve više prostora za ekstremiste i one koji se zalažu za kona?na rešenja.

RSE: Koliko su relevantne i jedna i druga opcija?  Ko podržava ideju ?edomira Anti?a o novoj regionalnoj podeli Srbije, u kojoj se Vojvodina potpuno dekomponuje?

Gruhonji?: To nije stara ideja. SRS i tadašnji njen ?elnik, Tomislav Nikoli? , a sadašnji predsednik Srbije, je 2004. godine se u intervjuu za ovdašnji Gra?anski list, koji je tada izlazio, otvoreno zalagao upravo za to da se ukine AP Vojvodina. Ustav Srbije, 2006. godine, je potpunim konsenzusom vode?ih politi?kih stranaka, pre svega DSS-a Vojislava Koštunice, DS-a tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadi?a i SRS današnjeg predsednika Nikoli?a donela stav u kome Vojvodina jeste ustavna kategorija, ali je u položaju u odnosu na Kosovo potpuno diskriminisana. Ali nije ni to najgora stvar u Ustavu. U Ustavu još uvek piše da se AP mogu formirati u Republici Srbiji, ali se isto tako mogu i rasformirati. Prevedeno, to zna?i da Skupština Srbije može da ukine autonomiju Vojvodine kad god ho?e i to snagom jednog zakona. Ako imamo takav Ustav ne treba nikog da ?udi zašto su tako glasni oni koji se zalažu za ukidanje autonomije Vojvodine i mislim da ?e oni biti još više ohrabreni, s obzirom da je i dalje danas u Srbiji, uprkos svoj svojoj pogubnosti, najja?i taj nacionalisti?ki, unitaristi?ki, plja?kaško centralisti?ki princip koji ne preza ni od proizvo?enja tenzija, da bi ostvario ciljeve male grupe ljudi.

RSE: To je program SRS-a. SRS je krajnje marginalna danas u Srbiji. Da li mislite da bivši radikali, koji danas vladaju Srbijom zajedno sa socijalistima, imaju skrivenu u džepu tu opciju? Ili je u pitanju jedna marginalna grupa koja je samo iskoristila povoljan trenutak da u destabilizovanoj Srbiji zbog Kosova u igru ubaci i tu pri?u?

Gruhonji?: Nemam apsolutno nikakvih dokaza za to, osim što mogu da podsetim na ulogu tih pojedinaca iz nekad Srspke radikalne stranke a danas Napredne stranke, ili na ulogu SPS-a u gušenju vojvo?anske autonomije. Šta oni zaista misle, ne znam. To bi bilo za Srbiju pre svega kontraproduktivno. Ne zato što sam ja autonomaš, republikanac, secesionista ili unitarista, nego zato što bi se na taj na?in zna?ajno smanjila prava nacionalnih zajednica u Vojvodini, što je apsolutno nedopustivo u evropskoj praksi. Tako bi Srbija još jednom sebi “pucala u koleno”. Mislim da su te inicijative vrlo štetne po samu Srbiju koja i onako ima prili?no poljuljan ugled u evropskoj javnosti i koja tumara na svom putu ka EU prili?no sporo. Siguran sam da to ne bi naišlo na dobar prijem Brisela, bez obzira što se danas nekom ?ini da unutar Srbije može da radi šta god mu padne na pamet. To je veliki problem, a ove snage koje su najglasnije jesu marginalne u politi?kom i svakom drugom smislu, ali su o?igledno veoma glasne i dobijaju jako puno medijskog prostora.

Razbijanje paranoje

RSE: Nedavno se oglasila Tre?a Srbija. Ko stoji iza Tre?e Srbije i šta ta Tre?a Srbija zapravo nudi?

Gruhonji?: Tre?a Srbija je partija koja je nastala od bivših ?lanova Dveri koji su u Novom Sadu uspeli da pre?u cenzus na listi Dveri i da u?u u gradski parlament, a kasnije i u gradsku vlast. Oni su isklju?eni iz Dveri onog momenta kada su ušli u gradsku vlast i onda su formirali stranku koja se zove Tre?a Srbija u novembru prošle godine. Ona o?igledno ima neka zna?ajnija materijalna sredstva,  s obzirom da je ?itav Novi Sad izlepljen plakatima i bilbrodima „Novi Sad glavni grad Srbije“. Oni se zalažu za to da tobož Novi Sad postane glavni grad, a da Vojvodina bude ukinuta. Ta ideja nije samo njihova jer imate i Napredni klub ?edomira Anti?a, za kojeg se isto ne zna koji legitimitet uopšte ima, ali stalno je prisutan u javnosti. Tre?a Srbija je poznata po aferama uvo?enja ?irili?nih tabli u Novom Sadu, natpisa i sli?nih stvari. To je jedna grupa ljudi koja se do sada nije bavila politikom. Oni jesu novi ljudi, ali su im ideje stare i prežvakane i zbog takvih ideja smo mi ve? dovoljno propatili i ne trebaju nam ponovo.

RSE: Koliko je politi?ki relevantna opcija Republika Vojvodina?

Gruhonji?: Mislim da je to isto kao i kada sam govorio o ukidanju Vojvodine. To je  poprili?no nemogu?a misija. Se?amo se da je ?ankova Liga Socijaldemokrata krajem devedesetih izbacila program Vojvodina Republika, ali ho?u da podsetim da se u to vreme država u kojoj smo živeli zvala SR Jugoslavija. Imali smo još i Crnu Goru, pored Srbije, a i Kosovo je bilo deo Srbije. Tada se možda i moglo razgovarati o takvoj ideji ,o federalizaciji tadašnje SR Jugoslavije. Me?utim, ne znam kako je sada mogu?e federalizovati Srbiju, mislim da je to prili?no utopisti?ka ideja i da je možda ?ak iznu?ena iz o?aja. Ja je doživljavam kao reakciju na nacionalisti?ke zahteve za ukidanje autonomije Vojvodine.

RSE: Da li je Vojvodina zapravo kolateralna šteta Kosova? Vidi se da su zaista marginalne grupe i one koje traže Republiku Vojvodinu i one koje traže ukidanje autonomije Vojvodine. Za sada su to marginalne grupe koje su samo jako glasne. Da li, dakle, mislite da je Vojvodina kolateralna šteta Kosova, a danas znamo da se Srbija kona?no suo?ava sa gubitkom Kosova?

Gruhonji?: Mislim da je to apsolutno ta?no. Ako gledamo, to je neka pravilnost. Dakle, kada god su rasle tenzije u odnosima sa Kosovom, kao 2004. godine, i nasilja koje se desilo nad nealbanskim stanovništvom na Kosovu, koje je za posledicu imalo talas nasilja koji se prelio u gradove Srbije, a najviše u Vojvodini. I 2008. godine smo tako?e imali takvu situaciju. To su drasti?ne situacije. Pravilo je da u takvim situacijama rastu me?unacionalne tenzije u Vojvodini i pove?ava se broj me?unacionalnih incidenata, pošto je, nažalost, multietni?nost duboko narušena, što je prirodna posledica etni?kih sukoba na podru?ju EX YU. Kako ova sadašnja nacionalisti?ka vlast u Beogradu bude išla ka tome da i fakti?ki prizna Kosovo, mora se obratiti pažnja šta ?e se dešavati na severu. Da se slu?ajno opet ne vodi politika da se taj takozvani kosovski problem zamagli izazivanjem nekog novog problema. Se?amo se dobro da je devedesetih godina Slobodan Miloševi? upravo vodio takvu politiku. Da ne rešava probleme, nego da jedan problem zatrpa drugim, ve?im, izazvanim problemom.

Dakle, to je velika opasnost i za me?unacionalne odnose u Vojvodini i to apsolutno ne treba potceniti s obzirom da je Vojvodina ve? devedesetih godina tako?e doživela etni?ka ?iš?enja, pre svega Hrvata i Ma?ara. Samim tim, te ideje o ukidanju AP Vojvodine se mogu posmatrati i kroz te nao?are. Dakle, da se sada u fokus prebaci Vojvodina, a da se o Kosovu više ne razmišlja, odnosno da se razbije ta paranoja kod gra?ana Srbije da je otišlo Kosovo, pa ?e i separatisti sa severa da nas ostave. Možda je krajnje vreme da se neko od politi?kih vlasti u Beogradu zapita kako je to mogu?e da i dalje poturaju tezu da su svi u EX YU separatisti, a da je samo Beograd u pravu. Tu nešto duboko nije u redu i mislim da je krajnje vreme da se okanu tih opasnih igara i da nas puste da živimo.

Tužna je zemlja u kojoj su politi?ari zvezde

RSE: U toj zaglušuju?oj buci gotovo da se ne ?uje glas razuma. Takozvana Druga Srbija, kojoj i vi pripadate, a recimo da je to gra?anska opcija, prakti?no nestaje sa scene i kada su u pitanju politi?ke partije, pa i kada je u pitanju nevladin sektor.

Gruhonji?: Vi ste u pravu. Ljudi su umorni i slu?eni, ne mislim samo na Drugu Srbiju, ve? i na Prvu i na Tre?u. To kroz šta smo mi prošli u?inilo je od nas u dobroj meri vukove. Ljudi danas u Srbiji žive u uslovima vu?ije borbe za opstanak. Nažalost ste u pravu. Ta alternativa nikad do kraja nije bila dobro artikulisana i to je razlog zašto danas u Srbiji nema alternative i zašto smo se probudili kao u nekoj no?noj mori ponovo u 91. godini i ponovo gledamo iste ljude na ?elu Srbije, ma koliko oni tvrdili da su se promenili. To je ponajprije poraz DS-a, za koji vidimo u kakvom je stanju danas i kako ne može sama sa sobom da se sastavi, zato što su poverovali da ?e ostati na vlasti zauvek i zato što skoro pa ništa nisu u?inili na suo?avanju sa devedesetim godinama, nego su u?estvovali u toj sramoti zvanoj normalizacija monstruoznih ratova iz devedesetih godina.

RSE: Šta je sa Vojvodinom iz koje je 200.000 ljudi odbilo da u?estvuje u ratu?

Gruhonji?: Taj podatak je ta?an i mi smo na to ovde u Vojvodini ponosni. Znamo da je antiratni otpor u Vojvodini bio za te uslove prili?no jak. Imali smo i Trešnjeva?ku republiku kod Sente i Kanjiže, gde su se ljudi tako?e pobunili protiv nasilnih mobilizacija, ali ti ljudi su ve?inom otišli i nikad se nisu vratili i ona Vojvodina o kojoj se zapravo govori kao o nekoj lokomotivi razvoja i oazi skladnih me?uetni?kih odnosa, postoji samo u imaginaciji. Vojvodina je duboko devastirana i krajnje je vreme da se o tome otvoreno razgovara. Vojvodina je u nekom smislu, ipak preživela i ona bez ikakvih floskula predstavlja veliku šansu za evropeizaciju cele Srbije. Sada je pitanje da li ?e se i?i, kao što se i do sada išlo, na balkanizaciju Vojvodine, ili ?e se preko Vojvodine i?i na evropeizaciju Srbije.

RSE: Kome vi smetate, pa ste malo – malo meta napada? Poslednjih dana ne samo Vu?eli?evog Pe?ata, nego i nedeljnika Vreme.

Gruhonji?: To su kontinuirani napadi koji traju poslednjih dvadesetak dana. Ponovo sam postao “popularan” u tom nacionalisti?kom delu onih koji sebe nazivaju novinarima. U stvari, ve?inu njih znamo iz doba ratnohuška?ke propagande. Stvarno ne znam, sem što se pogrešno zovem i što se to koristi kao nekakav argument protiv mene. Verovatno je to posledica, bez ikakvog laskanja meni i Nezavisnom društvu novinara Vojvodine, da smo mi prakti?no jedni od retkih koji se još u Novom Sadu i Vojvodini usu?ujemo da ponekad nešto naglas kažemo. Da organizujemo tribine i okrugle stolove, da pišemo saopštenja za javnost, da ure?ujemo internetski portal koji se bavi pitanjima Vojvodine. To je zapravo samo dokaz koliko su vojvo?anske politi?ke partije i one partije koje se zalažu za autonomiju Vojvodine poražene i u jednoj neverovatnoj defanzivi. Sada su najve?a pretnja novinari i razni NVO-i. To opet svedo?i o porazu te Druge Srbije, o kojoj ste vi govorili.

RSE: ?uli smo pre nekoliko dana Vuka Jeremi?a koji je rekao da Srbija nema ?ega da se stidi. Da li to može da bude polazište za ozdravljenje ovog društva? To zvu?i vrlo primamljivo, da Srbija nema ?ega da se stidi.

Gruhonji?: Nisam baš siguran da se mogu složiti sa gospodinom Jeremi?em. Srbija i te kako ima ?ega da se stidi. To ne treba da bude neki stid koji ?e da proizvede neki kompleks, kao što ga je proizveo uprkos neprestanim pokušajima poricanja devedesetih i zataškavanja onoga što se dešavalo u tim godinama. Siguran sam da su gra?ani Srbije duboko svesni šta je u?injeno u njihovo ime. Ovde se radi samo o pojedincima koji Srbiju tako dugo drže u mraku. Ne može Srbija krenuti napred ukoliko se ne obra?una sa onima koji su po?inili zlo?ine u ime svih gra?ana Srbije. Ne treba gra?ani Srbije da se stide, ali treba da se pogledaju u ogledalo i kažu bitangama da je dosta bilo zamla?ivanja. Mislim da to nije dobra polazna osnova. To je jedna populisti?ka izjava ?emu je ina?e Vuk Jeremi? veoma sklon.

RSE: Ima li danas u Srbiji politi?ke snage koja ?e tražiti taj pogled u ogledalo?

Gruhonji?: Ima takvih snaga, samo što su te politi?ke snage na ivici cenzusa i što i danas kao i devedesetih funkcionišu sa etiketom doma?ih izdajnika i stranih agenata. Ovde ko se god usudi da podseti na devedesete i ko god se usudi da kaže najordinarnije ?injenice, odmah bude u?utkan i odmah mu se uskrati medijski prostor. Mislim da je to energija koja je u dobroj meri potrošena posle 5. oktobra i da je u dobroj meri potrošila DS i sada smo svi u sosu zato što DS ne zna šta ?e sama sa sobom.

RSE: Nezavisno društvo novinara Vojvodine je jedna od retkih adresa koja podse?a na profesionalni prljavi veš iz devedesetih godina. Me?utim, prljavog veša na medijskoj sceni ima koliko ho?ete i danas.

Gruhonji?: Tabloidizacija medija, koja je osnovna karakteristika našeg medijskog prostora posle 2000. godine, kada se govor mržnje privatizovao, odnosno kada je iz državnih medija prešao u takozvane privatne tabloide  je upravo posledica devedesetih godina kada su svi moralni uzusi u novinarstvu bili potpuno uništeni i dovedeni do obesmišljavanja, kroz u?eš?e velikog broja naših „kolega“ u ratnohuška?koj propagandi. Kada jednom doživite takvo moralno posrnu?e, onda ne treba nikoga da ?udi da skoro svakodnevno vi?amo da je razlika izme?u medija i pornografije veoma mala. To je tužna slika, a ovo sa Da?i?em je samo empirijski primer. To tako?e govori i o samom premijeru Da?i?u, i ne samo o njemu, nego kao o primeru kako politi?ari u Srbiji zarad te dnevno politi?ke slave pristaju da u?estvuju u kojekakvim opskurnim emisijama.

RSE: Mislite li da je mali korak izme?u Da?i?eve „Miljacke“ i ovoga što se dogodilo protekle nedelje?

Gruhonji?: Jeste, to je veoma mali korak. To je zapravo estradizacija politike, u kojoj su i politi?ari poverovali da su oni glavni selebriti u medijima. Tužna je zemlja u kojoj su glavni selebriti politi?ari.

(Branka Mihajlovi?, Slobodna Evropa)

 

Podelite ovu stranicu!