DINKO GRUHONJIĆ: Dajte nam trailere, zajebite filmove!

12 Nov 2011

Uglavnom, najebali smo do bola...

Kažu mudri i pametni ljudi da prvo treba naučiti čitati, da bi se uopšte moglo pisati. Što važi za, na primer, novinare. Jer je sada više nego ikad jasno: novinari su masovno nepismeni. Baš kao što ni lekari pojma nemaju. Pa vas – umesto od srca – leče od astme. I onda vas, ako se sami ne dosetite muci, “ubiju namrtvo”. Onda raja viče unisono: bože, zdravlja! A tamo gore nema njega da ih čuje. Ubila ga njegova lična zemaljska administracija. Nije im trebao Niče.

Evo, čitam komentare na forumima o jednom filmu. Kaže neki forumaš: „Pogledao sam trailer i film je bezveze!” Jer što bi čovek gledao film. Jebi ga, kad traje više od dva sata. Ko će to izdržati. Dajte nam trailere, zajebite filmove! Kao u onoj dajdžest verziji kapitalnih romana. Sećate se: „Tipa uvate drotovi bez razloga i drkaju ga kroz celu knjigu i na kraju ga sjebu do koske” (zemunsko izdanje Kafkinog „Procesa”). Ili „Seobe”, oslušnite: „Radi se o Srbima vojnim gastosima koji traže autonomiju ko Čanak, međutim, Švabe zabole racku za njih, već ih samo iskorišćavaju za sitne repa i rad na crno. Ovima dokurči i zapale za Rusiju. Tu se međusobno popičkaraju na ‘šud aj stej or šud aj gou’ foru. Neki odu, neki ostanu, a Rusi ih kao i Švabe ispale za šljaku i papire. Uglavnom ljudi najebali do bola.”

Odnosno: “Kome mi pričamo, ovde niko ništa ne čita…”, kako to lepo kaže Mirko Đorđević. S druge strane, istraživanja pokazuju da su građani Srbije svetski rekorderi po gledanju televizije. Onda bi čovek mogao pomisliti da, kad već nismo „načitani”, onda smo barem „nagledani”. To jest – najnagledaniji. Tu izgleda vredi nova poslovica: prvo treba naučiti gledati televiziju. Jer, kako nam se pohvalio jedan bivši student žurnalistike, kudeći opšte obrazovanje dobijeno na fakultetu: „Pa, zamislite, ja sam prvi put čuo za Al Džaziru na četvrtoj godini faxa?!” Stvarno, grozni su ti profesori kad ga tome nisu naučili!  Doduše, nove generacije studenata će sada možda imati priliku i da gledaju Al Džaziru, balkansku verziju. Ako su na dobrom kablovskom operateru. Ako nisu, onda Al Džazira i ne postoji.

Još uvek se ne zna šta se desilo sa svega 400.000 starih švapskih cigala iz Subotice. Te su cigle bile ugrađene u srušeno zdanje tamošnjeg pozorišta. I onda su jednostavno nestale  pod okriljem noći. Iako je za njihov transport trebalo angažovati valjda desetak šlepera. Jedna verzija kaže da su ih odneli „poverioci”, na ime duga. Drugi pak tvrde da su od tih cigala izidani salaši, kuće, ograde, pomoćni objekti… Kažu i svinjci. Čak su i u Banjaluci uspeli od fašista sačuvati dobar deo kamena od srušene Ferhadije. Pa ga sad nanovo ugrađuju u džamiju koja, mic po mic, kao Stari most u Mostaru, opet raste.

A malo južnije vredni neimarski rendžer Emir Prvovenčani Kusturica Nemanjić namerio se da apgrejduje svoje zidarske sposobnosti. Od Drvengrada zdao se u Kamengrad. Pošto mu treba autentičnog kamena, koji se može dobiti pojeftino, ovaj se filmski reditelj uputio u srpsku Hercegovinu. Tamo je namerio da razgradi stare austrougarske željezničke stanice i poneki most. Jer su građeni od autentičnog „švapskog” kamena. Za sada nije poznato da li je osvedočeni sarajevski prodavač cigli prebacio i poneku subotičku opeku u Višegrad.

Da ne bude da svi samo nešto kradu i razgrađuju, potrudio se marljivi Svetislav Mančić. Ovaj privatni preduzetnik iz Gadžinog Hana podno Niša u svom preduzeću za obradu kamena došao je na ingenioznu zamisao. On je, naime, napravio montažnu crkvicu! Kako izveštavaju dnevne novine, taj se sakralni objekat može preneti na svaku lokaciju do koje može stići kamion. Potom Svetislavu treba oko sat vremena da je lepo namontira. Crkvica ima nekih 13 kvadrata, podobna je i za svadbe, i za upokojenja, i za krštenja, i za šta god ljubezni domaćini iskažu interesovanje i platežnu podobnost. Unutra je propisno ikonopisana, ima i oltar, a na vrh glave joj stoje kupola, krst i zvonik. I još je od mermera! Nezvanično, Mančić je uposlio i dva sveštenika. Pored njih, u crkvu može stati još petnaestak pravoslavnih duša.

A ove sedmice je Vuk Jeremić postao predsednik Teniskog saveza… Nekako uporedo s tim Novak je Đoković prestao igrati tenis. A ko ne bi!

Uglavnom, što rekoše Zemunci, najebali smo do bola…

Dinko Gruhonjić

Podelite ovu stranicu!