Đinđićevi saradnici: Srbija bi bila drugačija

11 Mar 2015

"Možete li da zamislite Zorana kako kuka zbog toga što radi po 18 sati"

Srbija bi sada bila potpuno drugačija da je Zoran Đinđić živ, a zemlja nije dovoljno iskoristila šansu koju je imala njegovom političkom vizijom i snagom, ocenili su danas učesnici skupa “Politički testament Zorana Đinđića”, povodom 12. godina od smrti ubijenog premijera.

Bliski saradanici Zorana Đinđića govorili su o njegovom naučnom i političkom radu, ali su podsetili i na to da je reč o političkom ubistvu, a da njegova pozadina još nije razotkrivena.

Lider Nove stranke (NS) i Đinđićev naslednik na mestu premijera Zoran Živković smatra se u istrazi o političkoj pozadini ubistva nije odmaklo tokom poslednjih 10 godinma, i da za to ne postoji politička volja.

Prema njegovim rečima, nema političke volje kod onih koji su na vlasti bili od 2004. pa do danas, jer se oni takve istrage plaše iz svojih ličnih, političkih ili kriminalnih razloga.

“Inspiratore treba tražiti u klanu Miloševića, to nije samo porodica Milošević, već i poražene snage 5. oktobra i razne neshvaćene demokratske strane, razni klanovi iz vojne bezbednosti, državne bezbednosti, i klasičan kriminalni milje”, kazao je Živković. On smatra da istragu treba aktivirati i oročiti na godinu dana, a nakon toga tužilaštvo i policija treba jasno da kažu ima li rezultata i ako nema – zbog čega je to tako.

Živković je istakao da bi Srbija da je Dinđić živ bila članica Evropske unije, sa rešenim pitanjem Kosova i jasnom ekonomskom politikom. “Ne bi bilo prenemaganja. Možete li da zamislite Zorana kakao kuka zbog toga što radi po 18 sati”, kazao je Živković. On smatra da u Srbiji ne bilo širenja straha, što je, po njegovoj oceni, danas slučaj i da ne bi bilo “političarenja i demagogije”.

Živković smatra i da bi da je Zoran živ sve privatizacije u Srbiji bile obavljene bez ikakvih kriminalnih pozadina, kao i da bi pitanje Kosova bilo rešeno uz garantovanu sigurnost i bezbednost svih Srba i Albanaca.

Član Đinđićeve vlade i univerzitetski profesor Žarko Korać istakao je da je “politički testament Zorana Đinđicaha ostao nepročitan i neshvaćen”. “Zanimljivo je to da on ima veću podršku danas, nego dok je bio živ”, istakao je Korać i podsetio da je dok je bio premijer Đinđić smatran najvećim državnim neprijateljem.

“On je tražio od Srbije da se menja”, istakao je Korać kao jedan od najvećih izvora nerazumevanja, uz ocenu da ona konzervativna, nacionalistička Srbija to nije želela da prihvati.

Korać je kazao da treba da postoji svest o postojanju dve Srbije – one evropske i one druge, konzervativne, koja nikada nije razumela, niti prihvatala ideje Zorana Đinđića. “Srbija je izgubila i ovih 10 godina nakon njegove smrti”, ocenio je Korać i podsetio na Đinđićevu izjavu da će neka druga vlada hteti isto što i on posle 10 godina, ali da će to tada biti teško.

Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić istakla je da je Đinđić veliku pažnju pridavao i vladavini prava, a ne samo ekonomiji. Prema njenim rečima, za Đinđića je najvažnije bilo da narod razume to što je on govorio, o važnosti svakog segmenta društva, pa je u tom kontekstu pomenula i njegovu izjavu “da se i Ustav maže na hleb”.

O radu i idejama Zorana Đinđića govorili su i istoričarka Latinka Perović, kao i filozof Novica Milić.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!