Dijaspora i izbori – bunar želja, rezervoar glasova ili nužno zlo

27 Feb 2017

VOICE: Zašto dijaspora ne glasa – birokratske prepreke i/ili nezainteresovanost

Saga zvana kandidatura Tomislava Nikolića okončana je čim je počela, pa vladajuća koalicija izlazi na predsedničke izbore jedinstvena i najavljuje pobedu u prvom krugu. Opozicija, sada bez izvesnog drugog kruga, mora da osmisli strategiju kojom će značajno povećati broj glasova na svom kontu. Iako izbori još nisu zvanično raspisani i nije poznato hoće li biti i parlamentarnih, raspoloživih opcija je malo – dogovor o zajedničkom kandidatu kako se ne bi rasipali glasovi, animacija apstinenata, kao i drastično uvećanje broja glasova iz dijaspore.

Dosadašnje zanemarljivo učešće naših iseljenika na izborima pokazuje da ni vladajućoj koaliciji ovi glasovi nisu bitni i uglavnom se posmatraju kao kuriozitet izbora, da neko može da se pohvali kako je pobedio u Nemačkoj, Švajcarskoj ili SAD, iako je osvojio manje glasova nego u nekoj mesnoj zajednici.

Uprkos iskustvu koje pokazuje da najviše glasova dijaspore odlazi vladajućoj stranci (2008. i 2012. DS-u, 2014 i 2016 SNS-u, tabela 1), više je razloga zbog kojih bi opozicija morala ozbiljnije da se pozabavi svojim dojučerašnjim biračima.

Nepoznati broj u porastu

Prema podacima koje je u septembru iznela ministarka Slavica Đukić Dejanović, oko četiri miliona naših građana živi u dijaspori. Mediji prethodnih godina pišu o negativnom trendu po kojem godišnje oko 30.000 ljudi ode iz Srbije. To znači da je samo za mandata naprednjačke vlasti, u prethodnih pet godina gotovo 150.000 građana napustilo Srbiju. Potencijalnih opozicionih glasača. Za razliku od gastarbajtera od pre 30-40 godina, sada su mahom u pitanju obrazovani, stručni ljudi.

Dobar deo njih još je zainteresovan za dešavanja u Srbiji, a umesto satelitskog programa RTS-a kao nekad, do informacija stiže putem interneta. Zahvaljujući tome, manje su nego oni u Srbiji izloženi manipulaciji tabloida i provladinih medija, a nisu ni na meri pretnji da će izgubiti posao, položaj i slično, ukoliko ne budu glasali za vlast. S druge strane, loše je što od 2008. godine drastično opada broj glasova iz dijaspore (tabela 2).

Apstinencija i u dijaspori?

Sociolog Ratko Božović, ukazuje na korelaciju između pada broja birača u inostranstvu i porasta apstinenata u Srbiji. “Ja tu nalazim neku sličnost. Ti podaci mi govore da su ljudi tamo razočarani i da su digli ruke od ovih naših košmarnih situacija i ovog našeg vraćanja, ne na polje stagnacije, nego u čistu regresiju“ smatra Božović.

bojan-klacar-N1

Bojan Klačar: Imam dijametralno različite dijaspore (foto: N1)

Sa druge strane, Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar za VOICE ocenjuje da je drastičan pad birača u dijaspori nakon 2008. godine, prvenstveno prouzrokovan promenom institucionalnog okvira, pošto je do tada postojalo Ministarstvo za dijasporu, a danas postoji samo Uprava za dijasporu pri Ministarstvu spoljnih poslova. Upozorava i da je više generacija odlazilo iz Srbije, što je faktički dovelo do postojanja dijametralno različitih dijaspora.

tabela1

– Potpuno je jedna priča onih ljudi koji su otišli posle Drugog svetskog rata u odnosu na one koji su otišli pre mesec-dva ili godinu-dve. Naravno da među njima postoje politički aktivni ljudi, ali tu postoje objektivni limiti – smatra Klačar. Da dijaspora jeste zainteresovana za dešavanja u Srbiji, svedoče mnogobrojni primeri poput okupljanja iseljenika oko ekstremno desničarskih sajtova ili pretnje koje ekstremisti sa drugog kraja planete šalju predstavnicima pojedinih građanskih partija ili nevladinih organizacija. Sa druge strane, upravo zahvaljujući dijaspori, tačnije trojici stručnjaka iz Velike Britanije, otkriveno je da je visoki funkcioner SNS i aktuelni ministar policije, Nebojša Stefanović, plagirao svoj doktorat.

Ratko Božović ističe da je, uprkos utisku da dijasporu interesuju dešavanja u Srbiji, i činjenici da neki od njih i aktivno učestvuju u društvenom i političkom životu, to zanemarljiv procenat, jer je većina nezainteresovana.

– Oni su digli ruke od politike iako još, na neki način, imaju tu vezu, afektivnu ili emotivnu, sa zemljom koju su napustili sticajem nesrećnih okolnosti – navodi Božović.

Komplikovana procedura i nezainteresovanost

Bojan Klačar ističe da su male šanse da bilo koji kandidat ozbiljno profitira na glasovima u dijaspori, a dva su razloga presudna – nezainteresovanost i procedura.

– Procedura je takva da je potrebno zvanično se registrovati, popuniti formular, odštampati elektronsku verziju, potpisati ga, skenirati i tako dalje. Nakon toga je potrebno glasati, a jedino može da se glasa u ambasadama i konzularnim predstavništvima Republike Srbije, što znači da vrlo često morate da pređete polovinu neke države da bi ste glasali. Ili da glasate u nekoj drugoj državi – navodi on ukazujući i da je jako teško voditi kampanju za birače iz dijaspore. – Dijametralno je različita priča da li se neko odselio u Škotsku, Austriju ili Kuvajt. Nisam siguran da u ovom sistemu postoje ozbiljne šanse da se s njima radi – navodi on.

Ratko Božović:

Ratko Božović: Glas opoziciji samo od onih koji su otišli poslednjih nekoliko godina (foto: Beta)

Božović smatra da je vladajuća struktura, koliko je god mogla, već umrežila naše ljude u inostranstvu, a da bi eventualni glas opozicije mogao da stigne samo do onih koji su otišli u poslednjih par godina.

– Znate kako oni danas drže te ambasade? To su ambasade koje su pod dirigentskom palicom Dačića i društva, razumete. Vi ne možete bez ljudi koje bi opozicija ili nevladine organizacije angažovali, ljudi od karaktera i demokratskog političkog usmerenja, da tamo organizuju nekakve punktove i okupe zainteresovane – ističe Božović.

Hoće, a ne mogu

Više od dve godine, Zoran Trivić živi u Dohi, u Kataru. Zainteresovan je za dešavanja u Srbiji, posebno u rodnom Novom Sadu, a iako je tamo nedavno otvorena ambasada Republike Srbije, nije siguran da li će se sakupiti 100 zainteresovanih, koliko je neophodno da bi se otvorilo biračko mesto. Mnogo više naših ljudi ima u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali za njega je glasanje tamo neizvodljivo.

– Na glasanje bih morao da idem avionom, pošto automobilom treba preći oko 600 kilometara i podrazumeva prolazak kroz Saudijsku Arabiju. U tom slučaju, morao bih da vadim vizu za Saudijsku Arabiju, pa vizu za Ujedinjene Arapske Emirate. To je već ozbiljna gnjavaža – ističe naš sagovornik.

Beli mercedesi i Darkvud dab

Dasko i Mladja

Daško i Mlađa: Dobro iskustvo sa dijasporom, struktura promenjena

Popularni voditeljski dvojac Daško i Mlađa takođe ima dobra iskustva s dijasporom. Mladen Urdarević za VOICE kaže da je značajan deo njihovih slušalaca izvan Srbije, zahvaljujući kojima su, između ostalog, uspešno pokrenuli svoj sajt. Smatra da se struktura dijaspore promenila značajno u odnosu na ranija vremena kada su se “gastarbajteri vraćali belim mercedesima u svoja sela”, jer danas Srbiju napuštaju mahom obrazovani ljudi, dok mu slušanost njihove emisije pokazuje da iseljenike interesuju ovdašnja dešavanja.
– Postoji ta neka kritična masa koja želi da se vrati nazad, makar u nekoj podsvesti. Mislim da im mi, svima sa prostora bivše Jugoslavije, pružamo neki momenat, nešto što je njima lepo iz nekog njihovog prethodnog života. A i mi se trudimo da evociramo uspomene iz tog perioda. I da ostavimo dozu razuma i pokažemo da postoji neka razumna Srbija, doduše u manjini, ali koja će u jednom trenutku, nadamo se, ponovo da se vozdigne i postane onaj ozbiljan faktor na ovom prostoru – ističe Urdarević, dodajući da ne može da proceni da li među njihovim slušaocima i koliko ima potencijalnih glasača opozicije.
– Nadam se da je ta grupa ljudi tamo dovoljno obaveštena, makar toliko da pomisle da mogu nešto da promene u Srbiji – navodi on, dodajući da ćemo u suprotnom uskoro govoriti – „Vidimo se na Darkvud dabu u Dubaiju“!

Saša B. nepunih godinu dana živi u Ejru (Ayr) u Škotskoj i takođe prati politička dešavanja u Srbiji. Međutim, s obzirom da mu je izborno mesto u Londonu, teško da će iskoristiti svoj glas, osim ako izbori ne budu na Uskrs, pa da glasa u Srbiji.

– Mislim da je veoma teško iskoristiti pravo glasa u dijaspori. Meni je biračko mesto dalje nego kada bih u Srbiji iz Temerina morao da idem da glasam u Surdulicu! Očigledno je da država u nama ne vidi potencijal, pošto iz zemlje beže stručnjaci i oni koji su protiv vlasti, pa se ponaša kao da nam treba maksimalno otežati – ističe Bojić.

tabela2

Zainteresovani za lokalnu politiku

Teodora i Endre Balint žive u Groxheimertalu, na oko 100 kilometara od Frankfurta, gde jedan od pet konzulata Republike Srbije u Nemačkoj. Teodora ne prati političku scenu u Srbiji, ali je relativno obaveštena pošto suprug po navici prati dešavanja putem interneta, pre svega aktivnosti pokreta Dosta je bilo. Na glasanje, najverovatnije, neće izaći.

– Znam da je potrebno ići u ambasadu, ali ne znam da li nam šalju pozive ili nekakva obaveštenja. Na primer, Mađari su to jako pojednostavili, pošalju ti pismo na adresu, a ti obeležiš šta želiš i vratiš im nazad. Jednostavno, a ne da moram da se cimam do ambasade, u radno vreme – ističe Balint. U protekle dve godine koliko je u Nemačkoj, Teodora je upoznala dosta ljudi iz svih krajeva nekadašnje SFRJ.

Volonter iz Škotske

engleska britanija london bakingemska palata

London prepun mladih, obrazovanih ljudi iz Srbije

Profesor novinarstva na Univerzitetu Napier u Edimburgu mr Aleksandar Kocić volonterski je, kao entuzijasta i simpatizer Saše Jankovića, pokrenuo na Fejsbuku stranicu „Saša Janković 2017 – Dijaspora“ kako bi pomogao i podstakao državljane Srbije u inostranstvu da izađu na glasanje. Ističe da nije deo Jankovićevog tima, te da su stavovi koje iznosi isključivo lični.
– Za sada mi se obraćaju sa konkretnim pitanjima o tome gde u zemlji u kojoj žive mogu da glasaju, komentarišu kampanju i nude pomoć. Očekujem mnogo više pitanja kada bude poznat zvaničan datum izbora – ističe on. Dodaje da će se ispred kampanje Saše Jankovića prijaviti da kontroliše glasanje u Londonu.
– Cilj moje stranice na Fejsbuku je i da okupi ljude koji su voljni da kontrolišu glasanje, da bismo bili sigurni da naš glas ide tamo gde mi to želimo – kaže Kocić. Ocenjuje da Srbija ne pomaže mnogo svojim iseljenicima oko izbora, iako bi trebalo da taj proces olakša uvođenjem poštanskog glasanja.
– Dok sam živeo u Španiji, išao sam na glasanje u ambasadu u Madridu, udaljenu 250 kilometara. Delimično zato što je ambasada imala veoma lep odnos prema nama. Oni su za glasanje pripremili i posluženje, druženje sa ambasadorkom i, uopšte, imali su jedan domaćinski odnos prema zemljacima – ukazuje on. Smatra da je neodgovorno što i opozicija ignoriše dijasporu, koje, s obzirom na očajnu situaciju u Srbiji, ima sve više.  On negira stereotipe o dijaspori, poput onog da je većinski nacionalistički opredeljena.
– London je odličan primer takve dijaspore – prepun mladih profesionalaca savremenih, liberalnih shvatanja – ukazuje Kocić.

– Retko se pominje politika. Nije da izbegavamo, ali ja nisam naročito zainteresovana za stanje u Srbiji pošto se osećam prevareno. Morala sam da odem u drugu zemlju da bih sebi obezbedila pristojan život – navodi ona ističući da je najviše zanima politika Nemačke o “auslenderima”.

Hoće, a ne znaju kako

Narodni poslanik pokreta Dosta je bilo Dušan Pavlović ocenjuje za VOICE da je teško proceniti na koliko glasova u dijaspori opozicija može da računa.

– Teško je očekivati da, ako neko živi na zapadu SAD, putuje na istok, u našu ambasadu u Vašingtonu, da bi glasao. Treba mu čitav dan da leti tamo i nazad – navodi on.

On zato i ne očekuje veće učešće naših iseljenika na izborima, mada smatra da među njima postoji velika zainteresovanost za glasanje.

– Zbog prirode medijskog prostora u Srbiji, mi smo veoma fokusirani na društvene mreže, a one stižu do slušalaca i gledalaca širom sveta, tako smo fokusirani podjednako na dijasporu i na građane u Srbiji. Pokušaćemo da animiramo i njih, ali jako je teško animirati čoveka koji živi 500-600 kilometara od mesta glasanja – ističe Pavlović podsećajući da je DJB pobedio na prethodnim izborima u ambasadi u Londonu.

Tabela3glasovidijaspore

I u Demokratskoj stranci smatraju da dijaspora jeste zainteresovana za dešavanja u Srbiji. Šef poslaničke grupe DS u Narodnoj skupštini Goran Ćirić veruje da ljudi koji su spletom istorijskih okolnosti ili loše materijalne situacije morali da napuste Srbiju, nisu zaboravili svoju zemlju i da žele da doprinesu promenama na bolje.

– Mi ćemo dati sve od sebe da aktiviramo dijasporu da glasa za promene. Nažalost, u tome su ljudi često onemogućeni zbog različitih birokratskih prepreka – kaže Ćirić. Dodaje da je zaprepašćujuća cifra mladih stručnjaka koji svake godine odlaze iz zemlje, ali da se DS bori da Srbija više ne bude zemlja iz koje se odlazi, već zemlja u koju se vraća.

Ovom društvu nema pomoći

Sociolog i politički analitičar Jovo Bakić smatra da opozicija teško može da animira iseljenike, jer, kako navodi, oni koji odlaze poslednjih godina, Srbiju napuštaju baš zbog zgađenosti i razočaranosti politikom.

– Jedino ako bi ovde došlo, kao devedesetih godina, do nekog totalnog sunovrata, onda bi njihovo rodoljublje moglo da utiče na to da glasaju. Mislim da nisu za to zainteresovani – navodi Bakić.

jovo bakic

Jovo Bakić: Mi smo u vlasti jedne mafije (foto: Slobodna Evropa)

Drugo je pitanje, kaže, da li je opozicija spremna da radi nešto po pitanju dijaspore, i navodi da joj je bitnije da nešto uradi među građanima u Srbiji. Dodaje i da će u Srbiji doći do promena kada ljudi koji ovde žive shvate o čemu se radi, te da bi opozicija nove glasove pre trebalo da traži među apstinentima.

– Ako ćemo pravo, mi smo u vlasti jedne mafije i treba prvo ljudi u Srbiji to da shvate. Ako to shvate, onda će možda nešto i da rade, da glasaju protiv – ističe Bakić.

Nužna promena izbornih pravila

Bojan Klačar ističe da je jedini način za značajnije učešće dijaspore na izborima u Srbiji da se u dogledno vreme omogući glasanje izvan biračkih mesta, putem pisma i interneta, a da je za to potrebna promena zakona. Pavlović, pak, smatra da je moguće neke promene izvesti u kratkom roku.

– Dovoljno je samo promeniti zakon i obavezati ambasade da organizuju biračka mesta i van ambasada i konzulata. Za druge stvari, koje se tiču elektronskog glasanja i glasanja poštom, treba više rada, ali kada budemo bili u prilici, mi ćemo sigurno ukinuti to ograničenje od 100  prijavljenih birača. Obavezaćemo ambasade da moraju na dan glasanja da budu otvorene, tako da bilo ko ko želi da glasa, treba samo da se registruje, kao i svi ostali glasači i može da dođe na glasanje, bez obzira da li će ih ukupno biti 10 ili 10.000 – ističe poslanik DJB.

Pogrešan konj

Opozicija bi još trebalo da ima na umu da svake izbore prati i faktor iznenađenja koji nikakav preplaćeni marketinški tim ne može da eliminiše. Izbori u SAD pokazali su da ništa nije gotovo do poslednjeg momenta, i da se i oni unapred dobijeni, kao i Superbol, mogu izgubiti u poslednjem trenutku.

I, da, Vučić se tada kladio na pogrešnog „konja“.

Dalibor Stupar (VOICE)
Naslovna fotografija: www.pixabay.com