Destil Marković: Umetnici u Srbiji kao beskućnici

14 Mar 2012

Kada će u Srbiji biti moguće da neko od bankara, novobogataša, ministara, lično i ličnim sredstvima dobrovoljno priloži deo svog imućstva za savremenu umetnost, pomogne neku kuću kulture, plati za farbanje zidova, zamenu čučavca, mašine za kucanje, popravku grejanja…

Umetnik Milovan Destil Markovi? uputio je otvoreno pismo javnosti povodom lošeg stanja Umetni?kog paviljona “Cvijeta Zuzori?”, gde se nedavno predstavio na me?unarodnoj izložbi “Berlinska soba”, a izrazio je nezadovoljstvo i opštim položajem savremene umetnosti u Srbiji – zatvorenim klju?nim muzejima, nepostojanjem otkupa…

U otvorenom pismu, koje je adresirao na predsednika Srbije Borisa Tadi?a, gradona?elnika Beograda Dragana ?ilasa, ministra kulture Predraga Markovi?a i “budu?e filantrope Srbije”, Markovi? je podsetio da je izložba “Berlinska soba” (Berliner Zimmer), u organizaciji Gete Instituta i Makedonskog muzeja iz Soluna, otvorena nedavno u “Cvijeti” nakon gostovanja u nekoliko evropskih prestonica, a bi?e prikazana i u Zagrebu, Plovdivu, Tirani, Be?u, Berlinu… Izložba predstavlja radove poznatih umetnika koji žive u Berlinu, a poreklom su iz zemalja u regionu, me?u kojima su iz Srbije – Markovi? i Tanja Ostoji?.

“Bilo je hladno, užasno hladno u prostorijama paviljona ‘Cvijeta Zuzori?’. Kustoskinja izložbe Brigit Hofmajster i nas nekoliko umetnika smo prilikom postavljanja izložbe ose?ali da prsti i uši crvene, pa plave, usta cvoko?u, umetni?ki radovi po?inju da se krive i vitopere! Pet dana postavke ove me?unarodne(!) izložbe ne?u zaboraviti, smrzli i porazboljevali smo se! Zbog ?ega?”, naveo je Markovi? u pismu, koje je dostavio portalu SEEcult.org.

Smatraju?i da država Srbija i grad Beograd dozvoljavaju da paviljon “Cvijeta Zuzori?” propada, Markovi? ukazuje, izme?u ostalog, i da su ve? godinama zatvoreni i Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti i Muzej grada Beograda, te da je ukinut otkup umetni?kih dela koji je “bio jedna vrsta pomo?i umetnicima da prežive, da nastave, jer u Srbiji nije mogu?e živeti od prodaje umetni?kih dela, tržište ne postoji, novope?eni bogataši (potencijalni filantropi) nisu još na nivou da podržavaju savremenu umetnost”.

Markovi? je naveo i da se, prilikom otvaranja postavke “Berlinska soba”, ose?ao kao da je vra?en u 1982. godinu, kada je poslednji put izlagao u “Cvijeti” i dobio nagradu Oktobarskog salona.

“Sve je kao nekad, isti ?u?avac, pisa?a mašina ‘Olimpija’. Zar je mogu?e da ULUS (suorganizator izložbe u Beogradu), sa više hiljada umetnika-?lanova, doslovno preživljava u ovim uslovima. Zar je mogu?e da likovna umetnost, kraljica vizuelne kulture, propada u (savremenoj i evropskoj) Srbiji? Zar je mogu?e da esnaf koji je izvajao Pobednika, Vuka, Kara?or?a, Teslu… trune na Kalemegdanu u srcu Beograda”, naveo je Markovi?.

Markovi? je izrazio nezadovoljstvo i odsustvom svesti o potrebi ulaganja u kulturu i umetnost.

“Kada ?e u Srbiji biti mogu?e da neko od bankara, novobogataša, ministara, li?no i li?nim sredstvima dobrovoljno priloži deo svog imu?stva za savremenu umetnost, pomogne neku ku?u kulture, plati za farbanje zidova, zamenu ?u?avca, mašine za kucanje, popravku grejanja… a da se ne ose?aju da im neko otima pare, ve? da budu ponosni što svojim udelom stvaraju i podižu kulturu u Srbiji? Zalagati se za savremenu umetnost je ponos, prestiž, prisutnost u Evropi (i zašto da ne) dobra i besplatna(!) reklama. Ulagati u savremenu umetnost zna?i ve? sada biti u Evropskoj zajednici”, poru?io je Markovi?, koji od 80-ih godina živi i radi u Berlinu.

Na izložbi “Berlinska soba”, Markovi? je predstavio slike velikih dimenzija nastale u okviru projekta “Homeless”, zasnovane na intervjuima koje je radio sa besku?nicima u proteklih desetak godina u Beogradu (2003), Berlinu (2006/07) i Šangaju (2011).

Na izložbi su u?estvovali i Tanja Ostoji?, koja je tako?e prisustvovala otvaranju, a predstavila se video radom “Bez papira” (u sradnji sa Davidom Rihom iz Austrije), zatim Silva Agostini iz Albanije, Maja Bajevi? i Šejla Kameri? iz Bosne i Hercegovine, Kristina Leko iz Hrvatske, Dan Mihalcianu (Mihaltianu) iz Rumunije, Jorgos Sapuncis (Yorgos Sapountzis) i Evantia Tsantila (Evanthia) iz Gr?ke, Nasan Tur iz Turske i Marina Vasileva iz Bugarske.

Markovi?evo pismo u celini nalazi se u PRILOGU, a prenela ga je tokom proteklog vikenda i “Politika”, za koju je Markovi? u nedavnom intervjuu, povodom “Berlinske sobe”, izjavio da se polovinom 80-ih otisnuo u Berlin zato što su mu bili potrebni konkurencija i internacionalni kontekst, jer je u Beogradu još tada ostvario važne izložbe i dobio zna?ajne nagrade (Politikinu, nagradu Oktobarskog salona) i postalo mu je tesno. Tu sku?enost umetni?ke scene Markovi? i danas vidi.

Markovi? u?estvuje trenutno i na izložbi “Koncepti teksta i slike” (Text-Bild Conzepte) u Gradskoj galeriji Manhajma (Die Stadtgalerie Mannheim), koja predstavlja konceptualne radove još troje umetnika karakteristi?ne po specifi?noj kombinaciji teksta i slike. Markovi? u?estvuje “Bar-kod slikama”, radovima koji su inspirisani bar-kodom, prepoznatljivim nizom kodiranih linija koje posebni ure?aji mogu opti?ki da pro?itaju.

Markovi?ev sajt je markovic.org, a njegovi radovi predstavljeni su u Galeriji umetnika portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Podelite ovu stranicu!