Destil Marković: Umetnici u Srbiji kao beskućnici

14 Mar 2012

Kada će u Srbiji biti moguće da neko od bankara, novobogataša, ministara, lično i ličnim sredstvima dobrovoljno priloži deo svog imućstva za savremenu umetnost, pomogne neku kuću kulture, plati za farbanje zidova, zamenu čučavca, mašine za kucanje, popravku grejanja…

Umetnik Milovan Destil Marković uputio je otvoreno pismo javnosti povodom lošeg stanja Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić”, gde se nedavno predstavio na međunarodnoj izložbi “Berlinska soba”, a izrazio je nezadovoljstvo i opštim položajem savremene umetnosti u Srbiji – zatvorenim ključnim muzejima, nepostojanjem otkupa…

U otvorenom pismu, koje je adresirao na predsednika Srbije Borisa Tadića, gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, ministra kulture Predraga Markovića i “buduće filantrope Srbije”, Marković je podsetio da je izložba “Berlinska soba” (Berliner Zimmer), u organizaciji Gete Instituta i Makedonskog muzeja iz Soluna, otvorena nedavno u “Cvijeti” nakon gostovanja u nekoliko evropskih prestonica, a biće prikazana i u Zagrebu, Plovdivu, Tirani, Beču, Berlinu… Izložba predstavlja radove poznatih umetnika koji žive u Berlinu, a poreklom su iz zemalja u regionu, među kojima su iz Srbije – Marković i Tanja Ostojić.

“Bilo je hladno, užasno hladno u prostorijama paviljona ‘Cvijeta Zuzorić’. Kustoskinja izložbe Brigit Hofmajster i nas nekoliko umetnika smo prilikom postavljanja izložbe osećali da prsti i uši crvene, pa plave, usta cvokoću, umetnički radovi počinju da se krive i vitopere! Pet dana postavke ove međunarodne(!) izložbe neću zaboraviti, smrzli i porazboljevali smo se! Zbog čega?”, naveo je Marković u pismu, koje je dostavio portalu SEEcult.org.

Smatrajući da država Srbija i grad Beograd dozvoljavaju da paviljon “Cvijeta Zuzorić” propada, Marković ukazuje, između ostalog, i da su već godinama zatvoreni i Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti i Muzej grada Beograda, te da je ukinut otkup umetničkih dela koji je “bio jedna vrsta pomoći umetnicima da prežive, da nastave, jer u Srbiji nije moguće živeti od prodaje umetničkih dela, tržište ne postoji, novopečeni bogataši (potencijalni filantropi) nisu još na nivou da podržavaju savremenu umetnost”.

Marković je naveo i da se, prilikom otvaranja postavke “Berlinska soba”, osećao kao da je vraćen u 1982. godinu, kada je poslednji put izlagao u “Cvijeti” i dobio nagradu Oktobarskog salona.

“Sve je kao nekad, isti čučavac, pisaća mašina ‘Olimpija’. Zar je moguće da ULUS (suorganizator izložbe u Beogradu), sa više hiljada umetnika-članova, doslovno preživljava u ovim uslovima. Zar je moguće da likovna umetnost, kraljica vizuelne kulture, propada u (savremenoj i evropskoj) Srbiji? Zar je moguće da esnaf koji je izvajao Pobednika, Vuka, Karađorđa, Teslu… trune na Kalemegdanu u srcu Beograda”, naveo je Marković.

Marković je izrazio nezadovoljstvo i odsustvom svesti o potrebi ulaganja u kulturu i umetnost.

“Kada će u Srbiji biti moguće da neko od bankara, novobogataša, ministara, lično i ličnim sredstvima dobrovoljno priloži deo svog imućstva za savremenu umetnost, pomogne neku kuću kulture, plati za farbanje zidova, zamenu čučavca, mašine za kucanje, popravku grejanja… a da se ne osećaju da im neko otima pare, već da budu ponosni što svojim udelom stvaraju i podižu kulturu u Srbiji? Zalagati se za savremenu umetnost je ponos, prestiž, prisutnost u Evropi (i zašto da ne) dobra i besplatna(!) reklama. Ulagati u savremenu umetnost znači već sada biti u Evropskoj zajednici”, poručio je Marković, koji od 80-ih godina živi i radi u Berlinu.

Na izložbi “Berlinska soba”, Marković je predstavio slike velikih dimenzija nastale u okviru projekta “Homeless”, zasnovane na intervjuima koje je radio sa beskućnicima u proteklih desetak godina u Beogradu (2003), Berlinu (2006/07) i Šangaju (2011).

Na izložbi su učestvovali i Tanja Ostojić, koja je takođe prisustvovala otvaranju, a predstavila se video radom “Bez papira” (u sradnji sa Davidom Rihom iz Austrije), zatim Silva Agostini iz Albanije, Maja Bajević i Šejla Kamerić iz Bosne i Hercegovine, Kristina Leko iz Hrvatske, Dan Mihalcianu (Mihaltianu) iz Rumunije, Jorgos Sapuncis (Yorgos Sapountzis) i Evantia Tsantila (Evanthia) iz Grčke, Nasan Tur iz Turske i Marina Vasileva iz Bugarske.

Markovićevo pismo u celini nalazi se u PRILOGU, a prenela ga je tokom proteklog vikenda i “Politika”, za koju je Marković u nedavnom intervjuu, povodom “Berlinske sobe”, izjavio da se polovinom 80-ih otisnuo u Berlin zato što su mu bili potrebni konkurencija i internacionalni kontekst, jer je u Beogradu još tada ostvario važne izložbe i dobio značajne nagrade (Politikinu, nagradu Oktobarskog salona) i postalo mu je tesno. Tu skučenost umetničke scene Marković i danas vidi.

Marković učestvuje trenutno i na izložbi “Koncepti teksta i slike” (Text-Bild Conzepte) u Gradskoj galeriji Manhajma (Die Stadtgalerie Mannheim), koja predstavlja konceptualne radove još troje umetnika karakteristične po specifičnoj kombinaciji teksta i slike. Marković učestvuje “Bar-kod slikama”, radovima koji su inspirisani bar-kodom, prepoznatljivim nizom kodiranih linija koje posebni uređaji mogu optički da pročitaju.

Markovićev sajt je markovic.org, a njegovi radovi predstavljeni su u Galeriji umetnika portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Podelite ovu stranicu!