Deset godina bez Đinđića: Nije dovoljno polagati cveće i držati govore!

27 Feb 2013

Tribina u prepunom "Zelenom zvonu"

U Zrenjaninu je sino? održana tribina povodom deset godina od ubistva premijera Zorana ?in?i?a, na kojoj su govorili istori?arka Latinka Perovi?, Mikloš Biro, profesor politi?ke psihologije i Zlatko Pakovi?, filozof i režiser predstave “Ubiti Zorana ?in?i?a”, koja je prikazana po završetku tribine. U prepunom “Zelenom Zvonu”, i pod budnim okom organizatora Gruba?kog-Gute, ovogodišnji jubilej po prvi put obeležen je u znaku promena. Ali ne onakvih kakve je Zoran ?in?i? priželjkivao…

Latinka Perovi? je u svom izlaganju istakla da postoji mala istorija, koja traje ve? deset godina, u kojoj se ogleda evolucija odnosa srpskog društva prema Zoranu ?in?i?u, njegovoj pojavi, njegovom tragi?nom kraju i onome što je posle toga usledilo.

– Ja nisam li?no poznavala ?in?i?a, ali ja poznajem pisanog ?in?i?a i provela sam dve godine ?itaju?i njegove tekstove, koliko je potrebno da se pro?ita 240 bibliografskih jedinica, koje je on sa 52 godine stigao da napiše. To ?itanje za mene je bilo velika intelektualna avantura i iako je država ubila ?in?i?a, i iako u tom smislu politika nije razdvojena u tom periodu od zlo?ina, srpsko društvo se nikada nije pomirilo sa ubistvom. To se da proveriti na ovakvim skupovima; društvo se svih ovih godina opiralo da njegovu pojavu, politi?ku li?nost i filozofska dostignu?a ne prepusti zaboravu i javnoj skandalizaciji, koja je u vezi sa njim postojala i pre njegovog ubistva i neposredno posle njegovog ubistva i tokom su?enja – rekla je Latinka Perovi?, dodaju?i da je društvo odolelo i pritisku da se ?in?i? kriminalizuje i predstavi kao slu?ajna, sporna i kontroverzna li?nost.

Modernizam protiv arhaizma 

– Mene je najviše impresioniralo to razumevanje istorije kod ?in?i?a i on je to razumevanje umeo da ugradi u svoju politiku. Postao je li?nost koja spada u najmarkantnije intelektualce u Srbiji i li?nost u velikoj evoluciji, kroz koju bi zapravo moralo da pro?e celo srpsko društvo, ako želi da ima budu?nost. On je utemeljivao politiku odgovornosti i to je jedna manjinska tendencija koju je jedan hrvatski istori?ar definisao kao tendenciju koja u Srbiji u porazu traje, ali se nikada ne predaje. Jer, kad god se završi taj ciklus da se stvori moderna država, da u njoj dostojanstvo dobije gra?anin, da iz li?nih prava bude izveden politi?ki sistem, do?e do obrta natrag, arhaizacije srpskog društva i vra?anja unatrag – objasnila je Latinka Perovi?. Prema njenim re?ima, ?in?i? je bio individualisti?ke kulture, liberalne tradicije, moderne filozofije, sa velikim uvidom u njenu istoriju, posebno u nema?ku filozofiju.

– Ali, Zoran ?in?i? i u opoziciji i u Vladi deluje u neprijateljskom okruženju, ambijentu koji se opire promenama. Zbog toga je teško personalizovati ubice i locirati ih, jer je re? o istorijskom kontekstu stvorenom posle raspada Jugoslavije, nakon ratova, u društvu koje je došlo u svoje prirodno stanje i koje se teško stavljalo na noge i formulisalo svoju alternativu. Mislio je da promene nisu mogu?e bez gra?anina i da su one validne samo u onoj meri u kojoj ih gra?anin priznaje – istakla je Latinka Perovi?. Ona je objasnila da je u poslednjih mesec dana na delu provala interesovanja za ?in?i?a, što je, kako je rekla, rezultat pravljenja bilansa u Srbiji: – Šta se zapravo desilo za tih deset godina i šta je, preciznije, propušteno za to vreme i ?emu se moramo vratiti, nikako ne mogavši da zaobi?emo ?in?i?a u tome.

Smrtonosan problem društva 

Zlatko Pakovi?, režiser predstave „Ubiti Zorana ?in?i?a“, upozorio je da se prilikom obeležavanja godišnjice od ubistva zaboravljaju veoma važne stvari.

– Zaboravlja se da je on subjekat svoje smrti. Ta smrt se pominje, nad njom se pla?e, na grobu se ostavljaju ruže kao da je on objekat ubistva. Pa nije taj ?ovek ubijen slu?ajno. Nije taj politi?ar ubijen samo zbog toga što je izru?io Miloševi?a, ve? zbog toga što se on suo?io sa suštinskim problemom ovog društva, a taj problem je smrtonosan. A gde je duh te i takve politike? – upitao je Pakovi?, objasnivši da se u ceremonijama opraštanja od premijera svake godine zanemaruje duh ?in?i?evske politike.

– Zaboravljamo da Zoran ?in?i? nije ubijen samo kao premijer države na radnom zadatku, nego je ubijen i kao predsednik Demokratske stranke. Zašto je ta stranka pala na grane na koje je danas pala i zašto se urušava? Samo zato što je zaboravila da je Zoran ?in?i? subjekt svoje smrti. Zaboravila je na tu dinamiku i na tu dijalektiku njegove politike. DS više ne li?i na stranku koju je vodio Zoran ?in?i?. Ali to ne zna?i da ne bi mogla ponovo da stane na noge i postane nešto veoma važno za ovo društvo. A ne da ulogu promotora nekih ?in?i?evih ideja danas ima Vu?i?. Koliko god to skaradno zvu?alo, ?ovek koji je lepio plakate preko Bulevara Zorana ?in?i?a i pretvarao ga u ulicu Ratka Mladi?a, nije isklju?eno da sutra ne?e propagirati neki ?in?i?ev stav. A ve? je na tom putu – rekao je Pakovi?, upozorivši da je neophodno da se preispitaju za kakve je vrednosti ?in?i? dao život.

– Treba i da sledimo te vrednosti, ukoliko mislimo da iza?emo iz ovog užasa. U ovolikoj konfuziji ?ini nam se da stvari nekuda idu, a zapravo nikuda ne idu. Živimo jedno mrtvo vreme. I zato nije dovoljno polagati cve?e i držati govore, ve? je potrebno nešto i uraditi. Potrebno je imati smelosti i odgovornosti. – zaklju?io je Zlatko Pakovi?.

Srbija na stranputici 

Mikloš Biro, profesor politi?ke psihologije, poru?io je da je današnje društvo u Srbiji krenulo stranputicom i da vapi za nekim ko ?e li?iti na pokojnog premijera.

– Cilj bi trebalo da bude društvo u kojem li?nosti nemaju važnost i društvo u kojem postoje institucije u kojima politi?ari nisu važni. Neophodno je izgraditi takve institucije u kojima ne?e biti važno da li su na njihovom ?elu Vu?i?, ?in?i? ili neko tre?i, i koje ?e rešavati probleme. Ovakvo stanje danas je odraz vapaja ljudi za nekim ko ?e nas odvesti u moderno i demokratsko društvo, jer mi to trenutno nemamo i to nam je potrebno – rekao je Biro.

Kako je rekao, od ubistva premijera se ništa klju?no nije desilo, jer ono ?emu je ?in?i? težio i danas se teži.

– Na žalost, ne vidim u Srbiji politi?ara koji bi mogao da ga zameni, ali vidim da njegovo ime zloupotrebljava ogroman broj njih, koji ne slede njegove glavne ideje, a to su pre svega modernizacija i izgradnja društva koje ?e nas odvesti u Evropu, ne zato što nas tamo primaju ili ne, ve? zbog toga što smo mi to zaslužili jer smo se promenili iznutra – rekao je Mikloš Biro.

Moderatori tribine, koja se ove godine zvala „?in?i? kao mitski heroj“ bili su Željko Bodroži?, ispred „Novog optimizma“, i Jovan Gvero iz novosadskog SKC-a, a ceo doga?aj pomogla je i Radio-televizija Vojvodine, kao i brojni drugi mediji i mnogobrojni gosti.

Žana Majski (Autonomija) 

 

Podelite ovu stranicu!