ĐERĐ KONRAD: Ponovo ima razloga za strah

16 Jul 2015

Evropa za početnike (32)

Blago koje nam izmi?e

U Ma?arskoj, u novije vreme (pišem ove redove u rano prole?e dvehiljadedesete), postalo je nekako uobi?ajeno da se olako napušta duh slobode, ili da se unapred strahuje od njenog mogu?eg nestanka, da se prihvati kao svršen ?in da je uskoro ne?e biti, jer je mogu?e da ?e ova rezignacija u bliskoj budu?nosti zaista dopustiti da iš?ezne. Zabludeli narod ne može da shvati koliko je krhko i propadljivo ovo naše najve?e zajedni?ko blago: sloboda. Stvarna je promena politi?kog raspoloženja koja može da se izmetne u autoritarnu vladavinu jednog vo?e. Kao da je posustao demokratski nagon mojih sugra?ana, kao da je zakazala njihova demokratska osetljivost, štaviše, kao da i s razumevanjem odobravaju svoj poraz. Kao da neka de?ija radoznalost posmatra najavljeno uvo?enje reda i sluša gromke zahteve ljudi o?ito manjkave inteligencije s kojima ?e, na jednom novom talasu duhovnog raspoloženja i sami posmatra?i, pomireni sa stvarnoš?u, vrlo verovatno ostati bez posla, gurnuti na rub egzistencije. Ako se prisetimo raznih politi?kih preokreta na tlu Evrope koji su inklinirali prema raznolikim diktaturama, za sve njih je bila karakteristi?na ta malaksalost slobodarskih ideja. Koliko nam uistinu zna?i jedan drugi ?ovek, to što jedno voljeno bi?e u tišini, neprimetno, postaje naša životna potreba, to u naše tvrde, sujetne glave obi?no tek gubitak može da utuvi. A šta smo izgubili sa slobodom, kako zaista izgleda kad nas šutnu s posla jer smo se usudili da beknemo, to ?e ve?ina Ma?ara tek kasnije da shvati, jer mi se ?ini vrlo verovatnim da ?e se politi?kim zaokretom udesno, i to u smeru ekstremne desnice, zapravo pokušati da se u ime nacije disciplinuju ma?arski gra?ani, pod izgovorom da su postali potpuno razduzdani u svojim individualisti?kim zaletanjima.

Ponovo ima razloga za strah

Druga?ije stoje stvari u stranci današnjih ?etrdeseto- i kusur godišnjaka, u stranci mladih demokrata, u Fidesu. Onaj ko naljuti gazdu, taj ne?e imati nikakvu politi?ku budu?nost. I ovo vojni?ko upravljanje partijom ne odvija se samo unutar partije, ve? i izvan nje, ono je i u njoj naklonjenom delu bira?kog tela delovalo naizgled uspešno. Mali vo?a s karakteristi?no vojni?ki odse?nim, praskavim glasom, nije pre?utao da umesto na dva gola, više voli igru na jedan gol pod vo?stvom jedne velike i na vlasti dugove?ne stranke. Kako bismo to mogli nazvati? Name?u nam se brojni eufemizmi, kao što su, na primer, partijsko-državna demokratija, sa strogom proverom retroaktivno polaganih ra?una, zaplenom imovine i uvo?enjem u sudsku dvoranu, po mogu?nosti s lisicama na rukama, ranije visoko rangiranih funkcionera. Ovakvi televizijski spektakli imaju svoju vernu publiku. Mogu?e je proizvesti dopola osnovane, otpola montirane sudske procese, ako odre?eni tužioci i sudije pokažu da imaju sluha za odozgo pristigle politi?ke sugestije, a da za to imaju sluha, i te kako, u to ne treba sumnjati. Publika u sudnici ose?a promenu jezika, i ne smatra nemogu?im da se, u tek donekle promenjenoj formi, vratila teška atmosfera starih vremena, drugim re?ima, da ponovo imamo valjane razloge da se bojimo, i da razmišljamo o prednostima i hendikepima spoljne ili unutrašnje emigracije. Ve?ina se okrenula opreznijem jeziku.

Pravilo pobednika: argumenti su suvišni, dovoljno je opanjkati protivnika, ne treba ga ni saslušati, pogotovu ne raspravljati sa njim, kad bivši predsednik vlade dobije re?, demonstrativno napustiti dvoranu, ne tretirati ga kao ?oveka, prilepiti mu odvratne prideve, porediti ga sa životinjama, proglasiti ga umobolnikom. Možda još nije bilo mogu?e predvideti šta ?e biti, kad je Fides, pobedni?ka stranka, iz jednog ugla politi?ke arene odlepršala u drugi ugao, iz liberalno-anarhisti?kog u nacionalno-konzervativni, upotpunjena kultom vo?e i ?utljivim strpljenjem prema neofašistima koji na sva usta psuju Cigane i Jevreje. U diskursu ekstremne desnice uvek postoji neka antisemitska formula s kojom ?aste politi?ke protivnike. Jer, mada nisu Jevreji, mogu hladno da budu jevrejski pla?enici, kao i papa, na primer, koji je u rimskoj sinagogi posetio glavnog rabina.

Regresija

Konzervativna, autokratska partija s ekstremno desnim priklju?cima, to je bio politi?ki model pre Drugog svetskog rata. Regent Mikloš Horti je strpao je u zatvor Ferenca Salašija, vo?u ma?arskih nacista, ali je potom, pred kraj rata, bio prinu?en da mu prepusti vlast u zemlji. Ranije mu ne bi ni palo na pamet da bilo kakvom sli?nom ludilu pribegne. Ali kako je mogu?e vratiti u bocu opasnog džina? Kako bi bio mogu? povratak vrednostima hriš?ansko-nacionalne gospodske srednje klase, povratak u devetstotridesete godine. To je ona pe? u plesnoj dvorani od koje plesa?i mogu da po?u. Šta se dešava s ovim ljudima koji su u stanju da toliko izmene sebe? Ju?e još komunisti?ki partijski kadar, danas novokapitalista, ta?nije, smeša i jednog i drugog. Ili je opet partijski kadar, ali sad neke druge partije, ne komunisti?ke, nego nacionalisti?ke. Presvla?enje, promena retorike nije neki veliki problem.


Na sajtu AUTONOMIJA! u nastavcima objavljujemo knjigu esejisti?kih beleški ma?arskog pisca ?er?a Konrada. Na ma?arskom jeziku je publikovana u prole?e 2014. godine pod naslovom Ovde, u Evropi. Ona sadrži 146 kratkih tekstova koji odražavaju razmišljanja ovog autora o Starom kontinentu – to je uostalom tema kojoj se Konrad opsesivno posve?uje poslednjih trideset godina. Najraniji zapisi iz ove knjige poti?u iz 1984. godine (uz naslov tih fragmenata nazna?ena je i godina nastanka, tako da ?italac može pratiti kako je evoluiralo Konradovo mišljenje do današnjih dana). Naravno, neizbežno se name?u i neki drugi tematski krugovi koji se nalaze u gravitacionom polju središnje teme – Evrope. U tom svetlu Konrad piše i o ma?arstvu, o jevrejstvu, o demokratiji, o totalitarizmima. Iz ovih 146 fragmenata naposletku se ocrtavaju konture Konradove vizije Evrope, pre svega kroz prizmu evropskih integracija. Ovi tekstovi su argumenti u korist ideje o neophodnosti ujedinjene Evrope u novoj geopoliti?koj konstelaciji, svojevrsni odgovor na evroskepti?ne diskurse. I što posebno ?ini privla?nim ove kratke eseje, to je staloženost, mudrost, promišljenost svake Konradove re?i.

Preveo i priredio Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!