ĐERĐ KONRAD: Nacionalna autokratija

28 Jul 2015

Evropa za početnike (34)

I mi smo se našli na raskrsnici: levo-desno na sve strane, al središnji ne omane. Bojim se da novope?ena ma?arska desnica ništa ne u?i od starih zapadnoevropskih konzervativnih partija. Vredi ista?i da me?u njihove vrline spadaju uzdržano ponašanje, lepi maniri, ljubaznost u opho?enju i sa rivalima i odbojnost prema svakoj vrsti liderske nadmenosti. U Ma?arskoj je u toku nešto osavremenjena restauracija staromodne autokratije. U toku je izgradnja pobedni?koj partiji sli?na, vojni?ki organizovana, na bezuslovnoj subordinaciji utemljena aparatura vlasti sa masovnim mitinzima, zastavama i transparentima, besprekorno poslušnom administracijom, promptnim eliminisanjem svakog otklona i s osiguranom lojalnoš?u nadzornih organa. Nije sve to baš lako, zaista nije lako, jer nekako treba otka?iti evropske kolege politi?are, saterati u ?ošak unutrašnju opoziciju, upregnuti onaj deo inteligencije koji se toga ne gadi, u veliki nacionalni san, a preostali deo suo?iti s teško?ama egzistencije, na strogo kontrolisanim televizijskim ekranima povremeno pokazati dežurne demone koje stasiti policajci sprovode sa lisicama oko zglobova. Zar je to ono što ljudima godi? Bi?e i takvih, koje ?e mo?i nazvati neprijateljem, prokletinjom i nagrditi mnogim drugim ružnim re?ima, dakle, takvih zagriženih, preispoljnih zlotvora poput moje malenkosti, koji se vazda svemu protive, prave se pametni i nisu u stanju da shvate duboko skrivena u?enja ove nove-novcate revolucije. Kao na primer: preoblikovanje pravne države u centralno energetsko polje. Ve?inska demokratija? Administracija mafijaškog karaktera na ?elu s kumom? Napred su išli huligani, uli?ni drekavci i baca?i kamenica, pa jurišnici regrutovani iz gra?anskih krugova oživelih na marginama Fidesa, dokoni ljudi koji se mogu za male pare upotrebiti, oni koji su mahali crveno-belo prugastim zastavama nekadašnjih fašisti?kih strelastih krstova. Orban se pravio kao da ih ne vidi. A kad je Orban došao, fašisti?ke zastave su smotane. Kad nema Orbana, ima zastava, kad ima Orbana, nema zastava. Kakav li je tajanstevni režiser to tako hteo?

Iznena?uju?a sli?nost

Primetna je velika sli?nost izme?u državnog socijalizma, srušenog 1989. godine, i nove desnice – utoliko što su i ovi i oni strastveni etatisti; i jedni i drugi ho?e da što više dobara bude podvedeno pod vlasništvo države i da što više dobara bude centralizovano, ra?unaju?i da ?e posredstvom države zauzeti dobre pozicije s kojih ?e imati lak pristup kako redistribuciji namenjenim državnim dobarima, tako i – naravno – budžetskim izvorima. Kasnije ve? može da do?e na red i neka nova privatizacija, u korist politi?ki odgovaraju?e nacionalne elite, rodbine, bliskih prijatelja, oprobanih vojnika partije. Miloš?u predsednika vlade, ekspresnim liftom uzdignuti u vrhove vlasti, ovi novi mo?nici gledaju pre svega da dosegnu što viši životni standard na konto poreskih obveznika i redistribucije državnih resursa. Za to su pak potrebne neobi?ne, brze promene koje se i naknadno mogu proglasiti revolucijom. ?ak i revolucijom glasa?kih kabina, koja je novosmišljena metafora, jer smo do sada revoluciju zamišljali u slikama prostranih trgova i mnogo ljudi. A sad je dovoljna i jedna mala glasa?ka kabina, i u kabini samotni državljanin. U duši njegovoj besni oluja koja može da utihne samo od jedne vizije: vizije borbenog partijskog vo?e. Upozoravaju?i primer ostalim Evropljanima: nacionalna revolucija u samo?i glasa?ke kabine. Menja se frazeologija euforije, ali organizacija i ljudski sadržaji ostaju isti. Revolucije se dižu protiv tiranije, despotije, ali gde je ovde bilo tiranije? Podanici obi?no strahuju od samovolje tiranina, ali od koga su strahovala ova nova gospoda? Nacionalna revolucija? Gde je ova sintagma bila u modi? Ne, to nije totalitarna vlast, ovo je samo hegemonija, tako da i drugost ima pravo gra?anstva, mada tek jedva. Pravnim marifetlucima poduprta li?na diktatura. A kukavni dvorjani okupljeni oko vo?e nadaju se da ?e od kola?a vlasti i njima da padne u krilo poneki zalogaj, poneka mrva. Zašto bi bilo koja strana bila isklju?ena iz sticanja bogatstva? Kakve samo tajne tablete uzimaju ?lanovi nove nomenklature protiv ose?anja humora i volje da se pregovara? I s kakvim stimulansima ja?aju svoju veru u onu temeljnu ideju da je svet onakav kakav bi oni voleli verovati da jeste, i da se bez i jedne re?i prilago?ava šefovoj viziji? Pepeljava sreda ?e po obi?aju do?i, ali pre toga neka se vesele pokladama.

Nova partijska država, nova cenzura

Nova partijska država, nova cenzura. Kreatori, tuma?i i ?uvari zakona o štampi prave se kao da ne shvataju, zbog ?ega se i u zemlji, i u inostranstvu sav pismeni svet pobunio protiv jedne takve agresije. Video sam kopiju jednog zvani?nog pisma novoformiranog vladinog povereništva za medije: Glavno odeljenje za nadzor sadržaja. To je pisalo u zaglavlju pisma. Sporno je, pre svega, kakva posla vlada ima sa sadržajem? Ako ima, onda su potrebna odeljenja za nadzor i, iznad njih, jedno glavno odeljenje za nadzor. Pretpostavljam da ?e posao nadziranja sadržaja književnih dela donositi više para, nego samo pisanje književnih dela. Mora da je premijer zadovoljan i nadasve ponosan što može da komanduje ?itavom armijom ?inovnika, a ko se usudi makar i da bekne protiv njega, taj ima da leti. Prema jednom novom-novcatom zakonu otpuštanje se ne mora obrazložiti. A onaj ko zaposli otpuštenog, posta?e sumnjiv: i prijatelj neprijatelja je neprijatelj. Šef partijske države ima oreol svemogu?eg, njegovo mišljenje je toliko dalekosežno odlu?uju?e, da sa stanovišta vlastite karijere ni jedan ?inovnik ne bi mudro postupio ako bi bilo kakvu odluku doneo po svom naho?enju, ne sa?ekavši predsednikove instrukcije. To je ujedno i razlog haoti?ne pasivnosti državnih nadleštava. Gde je nestala republika? Gde su zastave Evropske unije? Zar ?e nestanak republike, odsustvo evropskih zastava, u?initi Ma?are ponosnijima? Šta savetuje ova pamet? Ako ho?eš lojalne funkcionere, moraš da zameniš ?itav personal. Nema mešanja, nema prijateljstva s drugima. Državni socijalizam je bio politi?ko društvo, u kojem nije bilo zakonima predvi?enih, i od vlade nezavisnih nadzornih mehanizama. Isto imamo i danas. Svaki pretendent za diktatora najpre ?e se potruditi da ukloni ova nadzorna tela i kontrolne organe, kako niko ne bi mogao da se ispre?i na njegovom putu. Prema odlukama novog premijera, za nosioce takvih prepreka nema milosti, treba im još godinama nakon što su šutnuti iz državnog aparata zagor?avati život, jer bi se ina?e uzoholili i pomislili da ?e još imati prilike da se vrate u vlast. Greše. Za njih ne?e biti povratka.

Na sajtu AUTONOMIJA! u nastavcima objavljujemo knjigu esejisti?kih beleški ma?arskog pisca ?er?a Konrada. Na ma?arskom jeziku je publikovana u prole?e 2014. godine pod naslovom Ovde, u Evropi. Ona sadrži 146 kratkih tekstova koji odražavaju razmišljanja ovog autora o Starom kontinentu – to je uostalom tema kojoj se Konrad opsesivno posve?uje poslednjih trideset godina. Najraniji zapisi iz ove knjige poti?u iz 1984. godine (uz naslov tih fragmenata nazna?ena je i godina nastanka, tako da ?italac može pratiti kako je evoluiralo Konradovo mišljenje do današnjih dana). Naravno, neizbežno se name?u i neki drugi tematski krugovi koji se nalaze u gravitacionom polju središnje teme – Evrope. U tom svetlu Konrad piše i o ma?arstvu, o jevrejstvu, o demokratiji, o totalitarizmima. Iz ovih 146 fragmenata naposletku se ocrtavaju konture Konradove vizije Evrope, pre svega kroz prizmu evropskih integracija. Ovi tekstovi su argumenti u korist ideje o neophodnosti ujedinjene Evrope u novoj geopoliti?koj konstelaciji, svojevrsni odgovor na evroskepti?ne diskurse. I što posebno ?ini privla?nim ove kratke eseje, to je staloženost, mudrost, promišljenost svake Konradove re?i.

Preveo i priredio Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!