ĐERĐ KONRAD: Iz crkve u partiju, iz partije u crkvu

27 May 2015

Evropa za početnike (25)

Re?enice o jevrejsko-hriš?anskom pomirenju (februar 1990.)

Biblija je književnost jednog bogotvornog naroda, delo velikog broja autora. Markantne li?nosti pozivaju k sebi slušaoce, ?itaoce, drže mnoštvu produhovljene propovedi, i kada ostanu sami, svi zapo?inju dijalog sa jedinim Bogom, ali nijedan nije identi?an sa njim. Jedan je ovakav, drugi onakav, svi su grešni ili bar grehu skloni, kao i svi drugi pisci uostalom, ?itamo autorske pripovesti o neobi?nim likovima i iskustvima. Ako ove dve vere žele da ostanu vitalne, moraju da povedu ra?una o dvehiljadegodišnjem periodu koji je protekao od biblijskih vremena, o svemu onome što su od tada ljudi ?inili i pisali. I jedna i druga vera moraju da se suo?e sa tre?im duhovnim autoritetom, sa svetskom književnoš?u u najširem smislu, i posebno sa okolnoš?u da je u toj svetskoj književnosti centralisti?ka hijerarhija nezamisliva. U biblijskim, ali i u talmudskim i rabinskim vremenima bilo je jevrejskog pluralizma – taj pluralizam, ?itamo li tekstove jevrejskih autora nastalih proteklih dvesta godina, postoji i sada. Uspostavljen je i hriš?anski pluralizam, mada po cenu žestokih borbi, ali od razdoblja prosve?enosti ipak se uobli?ila srazmerno tolerantna koegzistencija hriš?anskih vera. Nema sumnje da i najzna?ajniji pravac politi?kog hriš?anstva, hriš?anska demokratija, vrednosti pluralizma smatra neprikosnovenima. Stariji i mla?i brat, drže?i se za ruke, osvrnuvši se oko sebe na planeti, ne mogu da ne primete da je oko njih sve više drugih koji, isto kao i Jevreji i hriš?ani, veruju ili ne veruju u svoju veru. Jedva ?etvrtina ?ove?anstva živi u jevrejsko-hriš?anskoj tradiciji; nailazi vreme globalne, svestrane verske konverzacije. Dakako, uslov konverzacije nije konverzija, preobra?anje. Svako ostaje ono što jeste; samo što bolje razume drugog. Odnos ?oveka i Boga uvek ostaje dramati?an. ?ovek traži uvek ?vrš?i, viši oslonac, i u ?asovima izvesnosti veruje da je takav oslonac i pronašao, me?utim, uskoro nailaze druga?iji ?asovi u kojima mu odvajanje Boga od bivstva ne izgleda toliko nužno.

Li?na, intimna stvar (1990)

Jevrejin ne uzdiže iznad sebe o?ove?enog Boga, niti obogotvorenog ?oveka, on ra?una sa tim da u?iteljima dopire u uho Božji glas, on ?e ih saslušati, ali ?e na najviše mesto ipak da postavi praznik, osveštanje porodi?nog života. Neko veruje da je Bog prisutan u njegovom bivstvovanju, u svakom njegovom postupku, pa stoga ne želi o njemu posebno da govori. Da li razgovara sa njim, ili sa svojom saveš?u? Preklinje ga: ne napuštaj me; s gor?inom ga pita: zašto si me napustio? Odnosi izme?u Boga i ?oveka, koje naša smrtnost ?ini dramati?nim, krajnje je li?na i intimna stvar, nema baš mnogo veze sa onima koji uzalud, kao da im je to zanimanje, uzimaju u usta njegvo ime. U novije vreme verski autoritet zauzima mesto ranijeg, državnog autoriteta, i ljudi, nesigurni u sebe, zaogr?u se verskom retorikom. Iz crkve u partiju, iz partije u crkvu. Sumnjivi su mi svi oni koji uspevaju tako naglo da zamene socijalisti?ku frazu s verskom frazom. Nakon netrpeljive državne kulture, s jednom tek malom zaobilaznicom, vra?aju se verskoj netrpeljivosti. Tartif je još ju?e bio marksista-lenjinista. A danas? U o?ima bistrookih Jevreja i hriš?ana izbavljenje još nije okon?ano. Nismo oslobo?eni nesre?a, ljudskog zla. U odnosu na to, svako pojedina?no dobro?instvo jeste zrno izbavljenja. Izme?u mla?eg i starijeg brata bi?e uvek trvenja, ljubomore. Pomirenje ?e da usledi tak kad budemo bez ostatka nau?ili jedni druge.

Postoji jedna nepobediva vrednost (1990)

Nismo od glave do pete hriš?ani, ili Jevreji, evo nas ovde manje-više svetovnih hriš?anskih i jevrejskih Ma?ara, Evropljana, ve?inom i nismo Bog zna koliko religiozni, i od moralno-metafizi?ke jednakosti i politi?ke ravnopravnosti ljudskih li?nosti – ništa pametnije nismo smislili. Ideja temeljnih ljudskih prava manje ili više je dovoljna da pomiri hriš?ane i Jevreje, kao i sve ostale ljude. Opis ljudske li?osti iziskuje mnogo više re?i nego Jevrejin, ili hriš?anin. Sad se ponovo pomalja mogu?nost jednog neiskrenog zaokreta: posle perioda religioznog levi?arenja, sledi period religioznog desni?arenja. Posle obaveznog ateizma, obavezna religioznost. I jedno, i drugo jeste kršenje slobode savesti. Zamešateljstvo vere i politike ne može uroditi ni?im dobrim. Ako ne razdvojimo ove dve ljudske dimenzije, ponovo ?emo izazvati zbrku politi?kih pojmova a time se ujedno odri?emo i egzaktnog govora. Dijalog opušta gr?eve. Izazov za obe strane: iznova proživeti i li?no ispevati u sebi duh svoje vere. Slobodu svoje savesti ?ovek ne može da podredi nikakvoj ljudskoj instituciji, ni državi, ni crkvi. Autoritarnoj vladavini, svakoj vrsti podre?enosti suprotstavlja se ono ljudsko iskustvo, po kojem se ljudsko dostojanstvo, tokom više hiljada godina duge istorije, pokazalo kao nepobediva vrednost.


Na sajtu AUTONOMIJA! u nastavcima objavljujemo knjigu esejisti?kih beleški ma?arskog pisca ?er?a Konrada. Na ma?arskom jeziku je publikovana u prole?e 2014. godine pod naslovom Ovde, u Evropi. Ona sadrži 146 kratkih tekstova koji odražavaju razmišljanja ovog autora o Starom kontinentu – to je uostalom tema kojoj se Konrad opsesivno posve?uje poslednjih trideset godina. Najraniji zapisi iz ove knjige poti?u iz 1984. godine (uz naslov tih fragmenata nazna?ena je i godina nastanka, tako da ?italac može pratiti kako je evoluiralo Konradovo mišljenje do današnjih dana). Naravno, neizbežno se name?u i neki drugi tematski krugovi koji se nalaze u gravitacionom polju središnje teme – Evrope. U tom svetlu Konrad piše i o ma?arstvu, o jevrejstvu, o demokratiji, o totalitarizmima. Iz ovih 146 fragmenata naposletku se ocrtavaju konture Konradove vizije Evrope, pre svega kroz prizmu evropskih integracija. Ovi tekstovi su argumenti u korist ideje o neophodnosti ujedinjene Evrope u novoj geopoliti?koj konstelaciji, svojevrsni odgovor na evroskepti?ne diskurse. I što posebno ?ini privla?nim ove kratke eseje, to je staloženost, mudrost, promišljenost svake Konradove re?i.

Preveo i priredio Arpad Vicko

 

Podelite ovu stranicu!