Departizacija se obavlja privatizacijom

03 Apr 2011

Nema tu mnogo filozofije: departizacija se obavlja privatizacijom, koliko god to bila omražena reč na ovim prostorima

Od rekonstruisane vlade ne treba o?ekivati da ?e da uradi bilo šta kako bi popravila stanje u srpskoj privredi. „Nova energija“ je za dvadesetak dana uspela da nas uveri u to demonstriraju?i, zabranom izvoza brašna i pšenice, politiku Mirka Marjanovi?a. Za kratko vreme uspela je i da nam pokaže koliko je konfuzna i dezorijentisana ukidanjem jedne od tih svojih besmislenih uredbi svega nekoliko dana pošto je spustila rampu. A onda je, valjda još pod uticajem posete Putina, na ?iji povik cene u ruskim marketima istog momenta padaju, krenula u ozbiljan obra?un s pekarima, opasnim državnim neprijateljima, i limitirala cenu hleba u Srbiji. Ko veknu proda skuplje – ima da plati kaznu, i to do dva miliona dinara!
Sve su prilike, ne?e tu biti kraj maestralnom dirigovanjem tržištem, jer je u najavi i regulacija cena u mobilnoj telefoniji. Još je mudrosti rekonstruisana vlada najavila, ali sve se svode na puko zamajavanje naroda. Suštinskih reformi nema, ne?e ih ni biti i ne treba ih ni o?ekivati u godini pred izbore. Pitanje je, zapravo, šta možemo da o?ekujemo od slede?e vlade.
– Vreme je da politi?ke partije koje se vide u budu?oj vlasti iza?u sa ekonomskim programima i kažu šta kane uraditi do izbora i nakon njih. Trebalo bi naterati i one što sede na stiroporu i one u kancelarijama da kažu šta planiraju. Nijedna ozbiljna stranka ne izjašnjava se o tome i nema program s kojim bi izašla pred bira?e – poru?io je, nedavno, s panela o srpskoj privredi, koji je organizovala Asocijacija malih i srednjih preduze?a, Vladimir Gligorov sa be?kog institituta za me?unarodne ekonomske studije.

Kvazimenadžeri i kvazifirme

Gligorov je ocenio da bi slede?a vlada trebalo da krene u radikalne promene. Kao prvo, kada je re? o makroekonomskoj stabilnosti, valjalo bi da inflatorna o?ekivanja smanje ili eliminišu iz privrede, a kada je re? o okolnostima u kojima posluje privreda neophodno je da se obave strukturne reforme svih tržišta, kako finansijskog, tako i tržišta rada, proizvoda… Tako?e, naglasio je Gligorov, potrebna je i uverenost da je privatan sektor klju?, kao i da je privatizacija klju?na za rešavanje problema.
Uz ocenu da se katastrofalna politika ove, kao i pre?ašnjih vlada svodi na krpljenje i otklanjanju uzroka, saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanovi? naglasio je da je na prvom mestu depatrizacija privrede, jer u ovom trenutku imamo „kvazimenadžere koje delegiraju partije i koji u kvazifirmama, koje se zovu javna preduze?a, maksimiziraju sve osim osnovnih ekonomskih postulata“. Departizacija se obavlja privatizacijom, koliko god to bila omražena re?, ali bez toga nema dobrih menadžera, pori?io je on.
– Drugo je demonopolizacija. Sada imamo u mnogim sektorima igra?e koji mogu da ne pla?aju robu, da finansiraju svoje investicione aktivnosti tako što im se valuta ne?e meriti danima ve? mesecima. Ali, najve?i problem su zakonski javni monopli koji se ponašaju kako im padne na pamet prema svojim dobavlja?ima – upozorio je Stevanovi? podse?aju?i da je Vlada imala dobar predlog koji se zvao SRP (Sveobuhvatna reforma propisa), od kojeg nije bilo ništa. Ali, treba napraviti pravi „srp“ ili neku oštriju alatku, koja ?e da skloni more besmislenih propisa, po?ev od toga da se mora imati odre?en stepen stru?ne spreme da bi se pravio burek, pa zaklju?no sa reketaškim propisima na carini, poru?io je on.
– Niko ne?e sada da rado kaže da su glavni problem u srpskom budžetu svete krave, a ima ih ?etiri. To su zdravstveni i penzioni sistem, obrazovanje i javna preduze?a – naglasio je Stevanovi?. – E to nije lepo sad da se kaže – hajde da to reformišemo, a ako vlada ne bude našla snage da po?ne reforme te ?etiri svete krave – džaba joj sve. Jer, ako krenete od toga, kada kompomujete budžet, da vam je 80 odsto stavki u njemu dato, nema prostora da se smanji budžetska potrošnja i da se osloba?aju sredstva za privredu.
Pomenimo, u javnom sektoru u Srbiji danas radi pola miliona gra?ana, a u Centru za slobodno tržište vele da ih je zapravo 250.000 višak.

Srbija je kvazisocijalna

Stevanovi? nije protiv toga da država bude socijalna, ali samo za one koji su socijalni slu?ajevi, me?utim, u ovom trenutku se socijalna politika svodi na to da se daju socijalni transferi isklju?ivo onima koji nisu socijalni slu?ajevi.
– Onima kojima zaista trebaju socijalni transferi žive kao najve?i bednici jer, zaboga, oni nikoga ne zanimaju, jer, zaboga, oni nisu bitni na izborima, oni ne izlaze na izbore i vrlo ?esto ne znaju da govore ni srpski jezik – ukazuje on.
Za svaku vladu njegova je poruka da se mane toga da je konkurencija preduzetnicima i konkurencija bankama. U ovom trenutku imamo situaciju da se banke otimaju da daju pare državi, jer znaju da ?e im ona to kad tad vratiti. Država se zapravo postavlja kao neko ko istiskuje sredstva, koja bi mogla oti?i privredi, da bi se finansirali neki projekti koji se bave posledicama, a ne uzrocima problema u Srbiji.
Govore?i o porezima, on je kazao da ne treba da budu ovako veliki kao što su danas. A kada ih snizimo na razumnu meru, treba sistem urediti tako da svi mogu biti sigurni da u Srbiji ne mogu izbe?i samo smrt i porez, kazao je on. U tom bi se slu?aju izbegla situacija da neki ne pla?aju ništa, a drugi daju za sve ostale.
– Elem, ako se bilo šta od ovih desetak stvari uradi, država ?e biti na dobrom putu, ali bojim se da bez jakog, svakodnevnog pritiska ljudi koji prave pare u ovoj zemlji, to ne?e i?i – naglašava Stevanovi?.

Ljubica Blitva-Troši?

Podelite ovu stranicu!