DENIS MAKSIMOV: Putin upao u sopstvenu zamku na Krimu

15 Mar 2014

Evropska Unija će nastojati da što pre smanji zavisnost od uvoza sirovina iz Rusije, pre svega nafte i gasa

U Evropskoj Uniji je ve? doneta strateška odluka da se smanji zavisnost od ruskih energenata, kaže za Radio Slobodna Evropa Denis Maksimov iz Instituta za istraživanja konkurentnosti u evroazijskom regionu (Eurasia Competitiveness Institute).

“To zna?i da ?e se EU, ako u me?uvremenu Rusija ne odustane od svoijih pretenzija na Krim, dugoro?no okrenuti drugim tržištima, prilago?avaju?i novoj geopoliti?koj mapi sveta. To bi, zapravo, bila najdrasti?nija posledica ove krize, jer bi se pokazalo da se svet vra?a hladnoratovskoj logici”, isti?e on.

RSE: Rusija i Evropska Unija su veliki trgovinski partneri sa godišnjom razmenom od skoro 400 milijardi dolara. Kako ?e se najavljeno uvo?enje sankcija EU odraziti na njenu ekonomsku saradnju sa Moskvom, odnosno ko ?e imati više štete?

Maksimov: Mislim da ?e sankcije koje ?e EU o?ito uvesti posle referenduma na Krimu 16. marta biti više personalnog karaktera, odnosno uperene protiv ruskih zvani?nika koji se smatraju odgovornima za invaziju na Krimu. Me?utim, ne o?ekujem u skorije vreme ozbiljnije mere koje bi pogodile trgovinsku razmenu. Ni Rusija niti EU ne mogu u ovom trenutku sebi da dozvole da se politi?ke tenzije odraze na njihovu ekonomsku saradnju zbog velike me?uzavisnosti. Rusija uvozi više od 90 odsto mašina i opreme iz EU, od toga 45 procenata iz Nema?ke. Istovremeno, Nema?ka uvozi više od tre?ine gasa iz Rusije i ne može se preko no?i na?i zamena za te koli?ine ovog energenta na drugoj strani.

RSE: Prema nekim podacima, u zapadnim bankama se nalazi oko 270 milijardi dolara ruskog kapitala. Me?u vlasnicima su i ruski oligarsi. Može li se desiti da im bude zamrznuta imovina?

Maskimov: Ne o?ekujem ni “lov na veštice”, odnosno potragu i zamrzavanje sve imovine širom sveta ?iji su vlasnici Rusi. Mislim da se u evropskim institucijama sada razmatraju mere protiv ruskih interesnih grupa i pojedinaca za koje se smatra da mogu da uti?u na politiku Kremlja.

RSE: Me?utim, mnogi oligarsi su veoma bliski Kremlju. Recimo oni koji su pokupovali vile po Londonu i imaju zna?ajne investicije u tom gradu, me?u njima i Roman Abramovi?.

Maksimov: Ne mislim da je korektno da se progoni neko samo zato što je bogat, ako ne postoje dokazi da je direktno povezan sa Kremljom i može da uti?e na njegove odluke. Stoga ne verujem da ?e u ovom trenutku zapadne zemlje preduzeti mere protiv njih.

RSE: Bilo je svojevremeno sumnji na Zapadu oko netransparentnog nastupa Rosnjefta i Gasproma na evropskom tržištu, zatim se pominje da je Abramovi? stekao svoje bogatstvo zahvaljuju?i bliskim vezama sa Putinom.

Maksimov: To su više glasine. Naravno da su politi?ke i ekonomske elita veoma povezane, pre svega u Rusiji, ali nije fer bez dokaza unapred optuživati i kažnjavati sve bogataše. Naravno, sve je mogu?e i ko god tvrdi da zna šta ?e se desiti posle referenduma na Krimu u nedelju, obi?an je šarlatan.

RSE: Istovremeno, ruske vlasti isti?u da ?e uzvratiti u slu?aju da im SAD i EU uvedu sankcije. Procenjuje se da imovina zapadnih kompanija koje posluju u Rusiji vredi više od 250 milijardi dolara. Da li ?e se zvani?na Moskva usuditi da u slu?aju zaoštravanja situacije posegne za imovinom stranih firmi?

Maksimov: Mislim da ?e eventualne ruske protivmere biti recipro?ne, ta?nije da imaju isti ekonomski efekat po Zapad, kao što bi njegove sankcije pogodile Rusiju. Ovih dana se ?ulo u Moskvi da bi jedna od mera mogla biti obustavljanje otplate ruskih dugova prema me?unarodnim i drugim finansijskim institucijama. Me?utim, smatram da je to malo verovatan scenario.

RSE: Me?utim, pošto je o?igledno da ?e referendum na Krimu biti održan u nedelju, a Duma je najavila da ?e potom prihvatiti ovu odluku o pripajanju Rusiji, postavlja se pitanje da li ?e se Zapad zadržati samo na sankcijama pojedinim zvani?nicima u Moskvi?

Maksimov: Ovo je svakako jedna od najve?ih kriza nakon raspada Sovjetskog Saveza i zato je veoma važno da se izbegne permanentno oživljavanje hladnoratovskog diskursa. Pošto nije realna vojna intervencija Zapada, u ovom trenutku maksimalno što može da u?ini je proširivanje ekonomskih sankcija i diplomatska izolacija Rusije.

RSE: Šta podrazumevate pod širokim spektrom ekonomskih sankcija?

Maksimov: Pre svega zamrzavanje na duže vreme pregovora EU i Rusije o stvaranju zone slobodne trgovine, zatim sužavanje njihove ekonomske saradnje. To bi, istovremeno, vodilo daljem ja?anju ekonomske razmene EU sa SAD-om i Kinom. Evropska Unija ?e, tako?e, nastojati da što pre smanji zavisnost od uvoza sirovina iz Rusije, pre svega nafte i gasa. Takva odluka je u strateškom smislu ve? verovatno doneta u evropskim prestonicama o pove?anju budžeta i pripremi planova za uvoz energenata iz drugih regija – Katara, Saudijske Arabije i još nekih zemalja. Me?utim, u ekonomskom i tehni?kom smislu to nije tako brzo izvodljivo. U me?uvremenu, o?ekujem dodatne diplomatske napore kako bi se smanjila šteta po obe strane.

RSE: Da li ?e istovremeno zapadne vlade nastojati da ubede svoje kompanije da umanje investicije i poslovanje u Rusiji?

Maksimov: U tom smislu ne o?ekujem dramati?nu promenu. Biznis je biznis. Rusko tržište je i dalje u usponu i veoma je atraktivno za strane investicije. Kompanije posluju širom sveta, uklju?uju?i i zemlje poput Nigerije, Ugande i drugde gde mogu ostvariti profit. Tako?e, biznis u Evropskoj Uniji nije podložan politi?kim ograni?enjima, tako da ako ne bude prepreka u samoj Rusiji, zapadne kompanije ?e i dalje investirati i poslovati u njoj sve dok ostvaruju profit.

Povratak hladnoratovskoj logici

RSE: Kažete da ne?e biti kratkoro?no dramati?nih posledica. Me?utim, ako Evropska Unija uspe u nameri da drasti?no smanji zavisnost od uvoza energenata iz Rusije, onda i kada se prevazi?e politi?ka kriza, njihova ekonomska razmena osta?e znatno smanjena i samim tim sveukupna saradnja.

Maksimov: To ?e se o?igledno desiti na duže staze ako u me?uvremenu ne splasnu tenzije. Evropska Unija ?e se u tom slu?aju okrenuti drugim tržištima, prilago?avaju?i novoj geopoliti?koj mapi sveta. To bi, zapravo, bila najdrasti?nija posledica. U tom slu?aju bi se pokazalo da se svet vra?a logici iz 60-ih godina prošlog veka.

RSE: Zemlje Višegradske grupe zatražile su pre neki dan od SAD da ubrza izvoz gas iz škriljaca kako bi smanjile zavisnost od uvoza ovog energenta iz obližnje Rusije. To zna?i da kada profunkcioniše transport gasa iz SAD-a, ?ak i kada se jednog dana smiri politi?ka situacija, malo je verovatno da ?e se ?eška, Slova?ka, Poljska i Ma?arska ponovo okrenuti ruskom tržištu.

Maksimov: O?igledno je da ?e zemlje iz Centralne i Isto?ne Evrope, imaju?i u vidu složenu istoriju njihovih odnosa sa Rusijom, još i više od ostalih tragati za alternativnim izvorima energije. Me?utim, ekspolatacija gasa iz škriljaca još nije dostigla nivo koji bi omogu?io zamenu snabdevanje ovim energentom iz Rusije, naro?ito ne u dogledno vreme. Posledice takvog zaokreta ?e se osetiti dugoro?no i to može uticati na zahla?enje politi?kih odnosa, odsustvo dijaloga i vra?anju hladnoratovskom mentalitetu. Stoga sve strane – dakle Rusija, EU i SAD – imaju odgovornost da prona?u rešenje polaze?i od diplomatske logike 21., a ne 19. veka.

RSE: Moglo bi se zaklju?iti da ?e u slu?aju manje ekonomske me?uzavisnosti, Evropska Unija i Rusija reagovati u budu?nosti oštrije oko nekih spornih politi?kih pitanja.

Maksimov: Smatram da dosadašnja ekonomska me?uzavisnost Rusije i Evrope igra pozitivnu ulogu na politi?kom planu. Rusija uvozi oko 60 odsto proizvoda iz EU. Njene ?lanice su najve?i strani investitori u Rusiji. Istovremeno, evropski blok zavisi u velikoj meri od uvoza energije iz Rusije. Postoji ?itava infrastruktura koja podupire takvu saradnju, tako da nije lako preko no?i sve to promeniti i okrenuti se drugim tržištima.

Energija: Bez promena u narednih 5-10 godina

RSE: Kako pomo?i ukrajinskoj ekonomiji koja je u nezavidnoj situaciji?

Maksimov: Ukrajinska ekonomija je trenutno u veoma teškom stanju, verovatno me?u najgorim u svetu. Ima ogroman dug, proizvodnja je takore?i stala i potrebne su joj velike investicije i pomo? da bi obnovila privredu. Ova politi?ka kriza ima i dobru stranu u tom smislu što ?e Ukrajina dobiti ogromnu finansijsku pomo?. Svetska banka ?e ublažiti uslove za odobravanje zajmova. Isti pristup ?e imati i Me?unarodni monetarni fond i Evropska banka za obnovu i razvoj. Evropska Unija je obe?ala 11 milijardi evra. To sve može da pomogne Ukrajini da obnovi i izgradi moderniju ekonomiju u odnosu na zastarelu infrastrukturu iz sovjetskih vremena.

RSE: Me?utim, Ukrajina je veoma zavisna od gasa iz Rusije kao i njenog tržišta, jer je tamo do sada plasira najve?i deo svog izvoza.

Maksimov: Da, gro proizvodne infrastrukture se nalazi na istoku Ukrajine, u oblasti Donjecka i Harkova, ?ija je budu?nost u ovom trenutku neizvesna zbog nestabilne politi?ke situacije. Nadam se da se to ne?e desiti, ali je mogu?a eskalacija sukoba i u ovim regijama. Možda zvu?i idealisti?ki, ali najbolje bi bilo da Rusija i EU prona?u neki ekonomski aranžman kojim bi se smanjile politi?ke tenzije.

RSE: Da li ?e Rusija, uvi?aju?i rizik da EU može dugoro?no da se preusmeri na druga tržišta u potrazi za energijom, ublažiti svoj stav oko Krima?

Maksimov: Mislim da se Putin našao u zamci. Ako se Krim na referendumu izjasni za pripajanje Rusiji, onda Kremlj nema drugi izbor nego da to prihvati. U tom slu?aju, Krim ?e biti priznat kao još jedan ruski region.

RSE: Kako Putin nije mogao da sagleda te dugoro?ne posledice imaju?i u vidu da Rusija izvozi skoro 80 odsto gasa u EU, te da bi u narednih 5-10 godina on bio dramati?no smanjen?

Maksimov: Ne verujem da ?e do?i do dramati?nih promena u narednih 5-10 godina u snabdevanju Evropske Unije energijom. Najpre, nije jednostavno tako brzo izgraditi infrastrukturu. Drugo, ona se suo?ava sa ekonomskom krizom i nema novca za tako velike projekte i brzu diversifikaciju snabdevanja energijom. Na kraju krajeva, pojedini cevovodi su izgra?eni tek pre nekoliko godina, pre svega Severni tok, i još nije vra?en uloženi novac.

RSE: Me?utim, tu je mogu?nost uvoza te?nog gasa iz Katara, zatim iz škriljaca iz SAD, što je jednostavnije nego gradnja gasovoda.

Maksimov: To je prili?no skupa opcija.

(Dragan Štavljanin, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!