Demonstracije u Atini protiv kompromisa oko imena s Makedonijom

04 feb 2018

Policija je saopštila da se okupilo 140.000 ljudi, a organizatori navode da je u protestima učestvovalo 1,5 miliona ljudi

Više od 100.000 ljudi učestvovalo je danas na protestu na glavnom gradskom trgu u Atini zbog mogućeg kompromisa Grčke u sporu oko naziva Makedonije.

Mediji su preneli oprečne izveštaje o broju učesnika na protestu. Policija je saopštila da se okupilo 140.000 ljudi, a organizatori navode da je u protestima učestvovalo 1,5 miliona ljudi.

Demonstranti su mahali grčkim zastavama na Trgu Sintagma u Atini i uzvikivali „Makedonija je grčka“, a medju govornicima na protestu bio je proslavljeni kompozitor Mikis Teodorakis (92).

„Makedonija je bila, jeste i uvek će biti grčka“, rekao je Teodorakis na protestu, preneo je Katimerini.

U Atini su razna udruženja pozvala migrante da se sklone i budu oprezni tokom današnjih demonstracija.

Oko 700 levičarskih i anarhističkih demonstranata organizovalo je obližnje kontrademonstracije, noseći transparente kojima se poziva na balkansko jedinstvo.

Više stotina autobusa iznajmljeno je za demonstrante koji su iz različitih delova Grčke stigli u Atinu, dok su mnogi učesnici protesta stigli trajektima sa ostrva.

Policija je obustavila saobraćaj u centru Atine zbog demonstracija pod sloganom „Makedonija je grčka“, a ulični prodavci prodavali su grčke i vizantijske zastave.

Grčki premijer Aleksis Cipras rekao je da većina Grka razume da se ključna medjunarodna pitanja ne mogu rešavati fanatizmom i netolerancijom, saopšteno je iz njegovog kabineta.

Portparol makedonske vlade rekao je da ne zna da li će vlada u Skoplju reagovati na protest, a lideri opozicije su naveli da bi demonstracije mogle da ugroze pregovore o imenu Makedonije.

Prethodni protest zbog kompromisa u sporu sa Skopljem oko imena makedonske države koji bi uključivao reč „Makedonija“ održan je 21. januara, a učestvovalo je više od 100.000 Grka.

Vlada Grčke zalaže se za rešenje spora sa susedom, koji datira iz 1991. godine, unapred prihvatajući „složen naziv“ „Severna Makedonija“ ili „Nova Makedonija“, da bi se ta država razlikovala od istoimenog regiona na severu Grčke.

Medjutim, tome su se suprotstavile mnoge organizacije, uključujući grčku dijasporu, sveštenstvo i male stranke krajnje desnice i levice.

Spor Skoplja s Atinom oko prava korišćenja naziva „Makedonija“, kako se zove i severna grčka pokrajina, godinama blokira evroatlantsku integraciju Makedonije jer Grčka smatra da Skoplje time izražava teritorijalne pretenzije.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!