Dejan Janča novi pokrajinski ombudsman

16 Oct 2009

Pokrajinski poslanici izbarali su dr Dejana Janču za novog vojvođanskog ombudsmana. Ova odluka doneta je najubedl…

Pokrajinski poslanici izbarali su dr Dejana Janču za novog vojvođanskog ombudsmana. Ova odluka doneta je najubedljivijom većinom od konstituisanja aktuelnog saziva, sa 104 glasa “za” i svega šest “protiv”, pošto su ovaj predlog stranaka vladajuće koalicije podržali i poslanici SRS. Šef najveće opozicione poslaničke grupe Milorad Mirčić kazao je da je njihova podrška motivisana Jančinom biografijom “koja je vredna poštovanja”, ali je vladajućoj koaliciji sugerisao da ipak potraži “alternativno rešenje” s obzirom na to da je novoizabrani ombudsman već duže u penziji.
Dejan Janča je pre izbora za ombudsmana bio savetnik predsednika Izvršnog veća Vojvodine, a od 2007. godine je i član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova. Profesor je na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova, a bio je ambasador SRJ, odnosno SCG u Budimpešti. Iz njegove bogate biografije istaknuto je i da je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka bio član Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Njujorku. Izbor novog ombudsmana je i prva odluka koja je u pokrajinskom parlamentu doneta tehnikom elektronskog glasanja, a novinari su imali jedinstven utisak da je jučerašnja “proba” protekla bez problema.
Uz višečasovnu raspravu i kritike SRS-a, juče je usvojen i reblans budžeta APV, na koji je ta stranka podnela 25 amandmana, ali su svi odbijeni. Ovim rebalansom u pokrajinskoj kasi predviđeno je oko 52 milijarde dinara, odnosno oko sedam milijardi manje u odnosu na budžet usvojen u martu ove godine. Predsednik PIV-a Bojan Pajtić kazao je da je smanjenje pokrajinskog budžeta za oko 12 odsto posledica globalne krize, ističući da je rebalans projektovan u skladu s onim što su bili prioriteti Izvršnog veća:
– To je da se nivo programa zapošljavanja i nivo investiranja u dalji privredni razvoj Vojvodine mora održati. I on je održan, u najvećem delu na uštrb i nekih sekretarijata i nekih programa koji u ovom trenutku nisu imali toliki egzistencijalni značaj za građane. Više od 70 odsto onog dela budžeta koji nije transferni, utrošeno je upravo na programe zapošljavanja i na investiranje koje sa sobom nosi, s jedne strane, angažovanje nekoliko desetina privrednih grana u izgradnji, u radovima, a istovremeno stvara preduslove za dalji razvoj privrede – naveo je Pajtić, i dodao da su rebalansom dodatno skresani troškovi administracije.
Po rečima pokrajinskog sekretara za finansije Jovice Đukića, deo procenjenih prihoda od privatizacije, a zbog iznosa fiskalnog deficita od maksimalnih 11 milijardi dinara, odobrenog od Ministarstva finansija, nije raspoređen za javnu potrošnju u 2009.
– Moramo 9,6 milijardi ostaviti za narednu godinu. Taj iznos će verovatno biti i veći s obzirom na to da postoje još neki prihodi od privatizacije koji će pristići do kraja godine, tako da računamo da će desetak milijardi dinara biti preneto za 2010. godinu – rekao je Đukić.
Međutim, šef kluba naprednjaka Igor Mirović kritikovao je predloženi rebalans, ocenjujući da razlog za smanjenje prihoda u Pokrajini nisu posledica ekonomske krize već činjenice da “sredstva koja su Pokrajini bila na raspolaganju nisu utrošena na one projekte koje bi se mogli odraziti na profit”.
O predloženom statutu juče se nije raspravljalo u skupštinskoj sali, ali je šef poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaroški, čija je inicijativa za izjašnjavanje pokrajinskog parlamenta o obeštećenju APV zbog nepovoljnog aranžamana privatizacije NIS-a juče deveti put odbijena, ocenio da je kašnjenje potvrde statuta delom posledica i ćutanja pokrajinske administracije.
S druge strane, šef poslaničkog kluba ZEV i funkcioner DS-a Dragoslav Petrović kaže da pitanje o tome kad će se statut i zakon o nadležnostima APV naći u proceduri republičkog parlamenta treba postaviti Vladi i Skupštini Srbije, a ne pokrajinskim organima, koji su, po njegovim rečima, svoj deo posla uradili u odgovarajućim rokovima.
– Pokazali smo spremnost da sarađujemo i sarađivaćemo u narednom periodu u realizaciji ovog zadatka. A kraj novembra je krajnji rok da se to okonča jer bi nam to omogućilo da u narednu godinu krenemo s dovoljno mogućnosti da odgovorimo svojim ustavnim obavezama – rekao je Petrović.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!