DEJAN ILIĆ: Sindrom „Savamala“

01 Jun 2017

Juče je po svemu sudeći svaki izveštač imao svog nadzornika u civilu. Civilne straže formirale su i „zaštitni“ prsten oko parlamenta. Na tom poslu moralo je biti angažovano više desetina nasilnika…

Sve što je bilo važno, ju?e se dogodilo u podzemlju, i bukvalno i metafori?no. Na površini su ostale samo potemkinovske kulise. Kada je grupa gra?ana sa predsednikom Nove stranke na ?elu htela da iza?e iz podzemnog prolaza u centru grada i uputi se ka platou ispred skupštine, na vrhu stepenica su ih zaustavili ljudi u civilu i fizi?ki ih spre?ili da produže dalje, ostavivši ih tako i doslovno ispod zemlje. Straže u civilu, raspore?ene po centru grada, mogle su da pro?u samo pristalice inaugurisanog predsednika. Više hiljada njih našlo se na branjenom prostoru ispred parlamenta da razmeni ljubav s vo?om.

I dok je jedna grupa gra?ana bila zaustavljena u podzemnom prolazu, druga – mahom sve mla?i ljudi – držana je pod nadzorom policije kod Doma omladine, na par stotina metara od parlamenta. Stajali su tu s pocepanim i polomljenim transparentima, a od parlamenta do Doma omladine ispratile su ih tako?e siledžije u civilu, o?ito ovlaš?ene da ju?e zavode red u centru. Usput su im, dakle, pocepali i polomili transparente.

I više novinara i novinarki oko parlamenta ju?e su presreli nasilnici u civilu i pitali ih šta rade i zašto rade baš to, a ne nešto drugo. Pored onoga što smo mogli da pro?itamo u vestima, bilo je još sli?nih slu?ajeva. Sreo sam koleginicu na putu od parlamenta, išla je u redakciju da sastavi izveštaj. Kaže, na platou ispred parlamenta, pratio ju je mla?i, agresivni muškarac i nadgledao s kim razgovara i šta pita okupljene ljude. U jednom trenutku joj je prišao i pitao zašto razgovara samo s penzionerima a izbegava mla?e osobe. Mladi nisu hteli da se slikaju i daju izjave, objasnila mi je koleginica.

Ju?e je dakle, po svemu sude?i, svaki izvešta? imao svog nadzornika u civilu. Civilne straže formirale su i „zaštitni“ prsten oko parlamenta. Na tom poslu moralo je biti angažovano više desetina nasilnika. I oni su taj posao radili precizno i sinhronizovano, za šta je bila potrebna dobra priprema i organizacija, što podrazumeva i koordinaciju iz jednog centra. Mogu?e je i da je redovna policija u uniformama služila kao „izvidnica“, javljala šta se i gde doga?a, a onda bi po pozivu reagovale „jedinice“ u civilu. Drugim re?ima, može se spekulisati da je policija davala logistiku za delovanje neuniformisanih grupa i pojedinaca. Nazovimo to sindromom „Savamala“.

Tako je lažna slika ljubavi izme?u vo?e i gra?ana (oli?ena i u transparentu „Beograd je uz Vu?i?a“) poslata u (doma?i i strani) svet, dok je istina bila potisnuta u podzemlje. A sve to dok se novi predsednik zaklinjao na „posebnoj“ kopiji Ustava. Dobro, i na jevan?elju, Miroslavljevom. Pa nama ostaje da se pitamo šta je tu bilo važnije – Ustav ili srednjovekovni knez Miroslav? Ako sudimo po onome što se doga?alo oko parlamenta za vreme zaklinjanja, taj srednjovekovni, feudalni element je pretegnuo. Iz ?ega dalje možemo da zaklju?imo da nam tek predstoji borba za ograni?enje vlasti feudalnog vladara – borba, dakle, u kojoj su moderna evropska društva odnela pobedu pre više vekova.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!