DEJAN ILIĆ: Rođeni s foteljom

19 Nov 2016

Svaka afera ove vlasti sama po sebi deluje kao teško objašnjivi incident. Takvo je i poništavanje doktorata Slobodana Beljanskog. Ali radi se o racionalnom ponašanju, iz ugla interesa klike na vlasti

Predsednika vlade savladale su emocije. Vidno skrhan, obratio se svojim pristalicama: „Nisam se rodio s foteljom. Sve sam žrtvovao za narod. Znam da su se udružili protiv mene. Možda ?e nasrnuti i na moj život“. Tim re?ima, dakle, pre neki dan, premijer Indije Narendra Modi zatražio je podršku za borbu protiv korupcije i sive ekonomije. Mere te borbe, pak, prili?no su neobi?ne. Iz nekog razloga, Modi je zaklju?io da se novac zara?en u sivoj ekonomoji ?uva u poslovi?noj slamarici i to u apoenima od 500 (oko 7 evra) i 1.000 rupija. Fatalni udarac sivoj ekonomiji stoga predstavlja povla?enje tih apoena iz opticaja, te uvo?enje novih nov?anica od 2.000 rupija. Stari novac ?e do kraja godine Indijci mo?i da zamene u bankama, ali samo do iznosa od 4.000 rupija. Sve preko toga mora?e da polože na ra?une u bankama, e da im novac ne bi propao.

Eto kako se lako (zamenom apoena) novac usmerava u legalne tokove, samo se treba toga setiti. Pored toga što jadikuje nad samim sobom, u pomenutom govoru Modi se i nasla?uje mukama prevaranata koji podrivaju državne finansije – zamislite ih, kaže on, svi ?e morati da stanu u red, i to za tri?avih 4.000 rupija. Ta moralna naslada, me?utim, prakti?no je zaustavila svakodnevni život u Indiji. Stala je prodaja robe na pijacama i u du?anima. Taksisti su bez posla, baš kao što se trenutno ne mogu kupiti ni autobuske karte, jer naprosto nema gotovine: odlukom premijera povu?ena je iz opticaja. Na kritiku da je paralisao Indiju, Modi je odgovorio – šta je 50 dana žrtve, ako ?emo se osloboditi velike pošasti te kazniti i poniziti prevarante? To je usledilo posle monologa o fotelji i žrtvovanju. Stvar je, ipak, posve o?ekivano u ne?em sasvim drugom. Modi je prvo ispraznio banke, naloživši im da kreditiraju njemu bliske poslovne ljude, a onda je novac obi?nih gra?ana silom skrenuo ka bankama pod krinkom borbe protiv korupcije i tako im nadomestio manjak sredstava.

Sve i da nas se Indija ovde nimalo ne ti?e, ipak je zaprepaš?uju?a sli?nost izme?u indijskog premijera i doma?eg predsednika vlade. Isti patos, ista moralna superiornost, isto žrtvovanje, ista ugroženost, sa sli?nom klijentelisti?kom pozadinom. Dobro, Modi je širom sveta ozloglašeni populista, dok se za našeg predsednika vlade zna samo u bližoj okolini Srbije. Sli?nost nam je ovde važna zbog ne?eg drugog – koliko god modiji, orbani, erdogani, trampovi i vu?i?i na prvi pogled i iz ugla zdrave pameti delovali iracionalno i hirovito, u suštini se radi o dobro utvr?enim obrascima osvajanja vlasti i sticanja nekontrolisane mo?i kada se vlast jednom osvoji: svi oni dosledno i nažalost uspešno primenjuju iste obrasce. Seti?emo se kako je ovaj „naš“ odmah po polaganju zakletve u parlamentu, izašao na ulicu i kao tek imenovani predsednik vlade zakletvu položio i pred okupljenim gra?anima, kojima se obratio kao „narodu“. Seti?emo se i niza afera, od kojih se svaka završavala razaranjem institucija i sticanjem sve ve?e vaninstitucionalne mo?i.

Svaka od njih, zajedno sa nekontrolisanim izlivima emocija pred kamerama, delovala je sama za sebe kao teško objašnjivi incident. Baš kao što tako deluje i novi doga?aj u nizu – poništavanje doktorata Slobodana Beljanskog. Re? je, me?utim, o sasvim racionalnom ponašanju, iz ugla sebi?nih interesa klike na vlasti. Populisti?ka vlast, objašnjava Jan-Werner Müller, [1] ima tri osnovna svojstva: teži da preotme državni aparat i upregne ga za li?ne interese; zbog toga je izrazito prijem?iva za korupciju i „masovni klijentelizam“ (i to tako što trguje materijalnim davanjima i birokratskim uslugama za koje zauzvrat traži politi?ku podršku od gra?ana koji postaju „klijenti“ populista); dok je s druge strane netrpeljiva prema civilnom društvu i teži da ga uguši. A sve to – u ime „naroda“. Podizanje tenzija, upiranje prstom u lopove i falsifikatore, izmišljanje državnih udara i pokušaja atentata – koliko god bilo besmisleno – za cilj ima da napravi podelu na „nas“ („narod“) i „njih“ („neprijatelje naroda“).

Izvan ovog obrasca, kao teško objašnjivi incidenti deluju i postavljenja nekih osoba na izuzetno osetljive pozicije vlasti. Ali, ako se ima u vidu posao koji one treba da obave, stvari postaju jasne. U populisti?ki nastrojenoj vlasti, ministar policije koji je u stanju da rešava konkretne zadatke ?isti je višak. Naprotiv, potrebna je osoba koja nema problem s tim da postroji odred specijalaca, stane ispred njih i izgovori da je upravo spre?en državni udar. Ili osoba koja ?e mirno izgovoriti da je u rejonu od jednog kvadratnog kilometra približno u isto vreme registrovano kretanje devedeset trojice potencijalnih ubica. Za tako shva?enu ulogu ministra policije, posedovanje lažnog doktorata nikako ne može biti prepreka, nego upravo jaka preporuka za potencijalnog kandidata. Važi i obrnuto: izostanak jedne prijave dovoljan je, iako nebitan, razlog za poništenje doktorata uglednog advokata – jer cilj i nije to da se doktorat poništi, nego da se advokat diskvalifikuje kao nemoralna osoba, što je i sadržaj ju?e objavljenog demantija. Naime, u demantiju koji se naizgled bavi ?isto pravnim pitanjima, na prvi pogled su neobjašnjiv višak re?enice:

„??????? ?? ????????? ?????? ???? ???????? ? ?? ????????? ????????, ?? ????? 14 ?????? ????????? ????????? ???????????, ????? 112 ??????. ????????? ?? ?. ???????? ?? ????? ?????????? ?? ??? ????? ???? ???????? (????. ?? ??????? ????? ? ????. ?? ????? ??????????) ???? ????? ??????? ???????? ?? ???????? ????. ????? ??? ???????? ?? ??????? ? ????? ?????? ? ??????. ??, ????? ?? ?. ????????? ?? ?????????? ????????? ? ????????? ? ????? ????????? ??????????? ???? ?????????, ??? ?? ????? ?? ?????? ??????“

Sadržaj teze i njen obim nebitni su ako se ona poništava zbog manjkave procedure. Ali, cilj je, da ponovimo, gušenje civilnog društva i povla?enje linije izme?u „nas“ (moralno superiornih, jedinih pravih predstavnika „naroda“) i „njih“ (nemoralnih neprijatelja „naroda“). Jednom kada se ta linija povu?e, sve postaje dozvoljeno, a svaka kritika se iz domena politi?kog (ili pravnog) prebacuje u domen moralnog, gde su uloge unapred dodeljene, a kriti?ari (kao „izdajnici“ i „pla?enici“) automatski diskvalifikovani. Iza tako podignute fasade odvijaju se poslovi koji s „narodom“ nemaju nikakve veze, izuzev što život u zemlji ?ine sve gorim. Kako u Indiji, tako i u Srbiji.

(Peš?anik)

***

[1] Jan-Werner Müller, What is Populism?, University of Pennsylvania Press, 2016.

Podelite ovu stranicu!