DEJAN ILIĆ: Intelektualne gromade

13 Oct 2016

Ovo o Šešelju kaže pobednik na izborima za načelnika Srebrenice Mladen Grujičić: „Ja njega cijenim kao jednog intelektualca, smatram da je jedna od najpametnijih osoba na političkoj sceni u Srbiji.“

Zašto gra?ani Srebrenice ne žive bolje, iako bi to mogli? Mladen Gruji?i?, pobednik na izborima od 2. oktobra 2016. za na?elnika Srebrenice, odgovara: zato što u opštinskoj upravi ima „bespotrebnih radnika“. „Imate tamo ljudi koji samo sjede, piju kafu i primaju platu“, objašnjava Gruji?i?. To da neko sedi, pije kafu i prima platu, ne izgleda kao isuviše loš život – akcenat je, rezume se, na plati. Da li je Gruji?i? hteo da kaže da ?e te osobe živeti bolje ako ne primaju platu? Ili ipak misli da ?e ako oduzme plate tim osobama, nekim drugim osobama biti bolje? Što bi naposletku zna?ilo da Gruji?i? ne govori o boljem životu svih gra?ana Srebrenice: on u stvari misli da je nekima sad dobro, dok je drugima loše, te da ovima što je sad dobro mora postati loše, e da bi potonjima bilo bolje. Komplikovano? Nimalo.

To je politika koju od 2012, evo ve? pet godina gledamo u Srbiji: podela gra?ana na one prvog i drugog reda, pri ?emu se diskriminišu oni za koje se tvrdi da su donedavno uživali privilegije. Krajnji rezultat: nije dobro ni jednima ni drugima – dobro je samo onima koji izgovaraju takve gluposti. Ta politika resantimana samo je drugo lice politike iz devedesetih. U devedesetima je osnova takve politike bila etni?ka podela, danas je to podela na osnovu materijalnog statusa. Obrasci su, me?utim, ostali isti – proizvoljno se ozna?e žrtve, i onda se u njihovo ime vrši nasilje nad svima. Od koga je Gruji?i? nau?io da vodi takvu politiku? Od Vojislava Šešelja, naravno. Šta Gruji?i? ima da kaže o Vojislavu Šešelju? Gruji?i?: „Ja njega cijenim kao jednog intelektualca, smatram da je jedna od najpametnijih osoba na politi?koj sceni u Srbiji.“

Gruji?i? ?e se, me?utim, od Šešelja i ograditi: „Ne opravdavam sve njegove postupke, naravno.“ Ali, iako ne opravdava „sve njegove postupke“, Šešeljeva podrška mu je ipak bila dobrodošla: „Podrška je bila u toku kampanje u smislu podizanja ljudi koji imaju pravo glasa na glasanje i tu se sva saradnja i završava.“ Šta to u stvari zna?i? Ljudi koji bi glasali za Šešelja, glasali su za mene – priznaje zapravo Gruji?i?, i onda tvrdi da se tu sva saradnja i završava. Kako se završava? Zar on nije obavezan prema tim Šešeljevim glasa?ima koji su sada glasali za njega? Ili je on te ljude prevario, a Šešelja zloupotrebio? Gruji?i?: „Ja jednostavno više nemam kontakte sa gospodinom Šešeljem, ne veli?am njegovu politiku, pripadnik sam totalno druge opcije.“ Eto, tako je to lako i jednostavno. Snaga performativa na delu: ako sam tako rekao, tako jeste i tako ?e i biti.

Gruji?i? je preslika našeg predsednika vlade. Kod njega sve može. Kao naš predsednik vlade, on kaže – „uopšte mi ne?e biti problem da se poklonim žrtvama u Poto?arima“. I u istom dahu – cenim Šešelja kao intelektualca. Pri tom, Gruji?i? uopšte ne vodi ra?una o tome kako njegovo poklonjenje žrtvama genocida u Srebrenici izgleda dok mu pred o?ima stoji Šešelj kao intelektualna veli?ina. Gruji?i?eva pobeda isto je što i prošlogodišnji poklon predsednika vlade opštini Srebrenica – i jedan i drugi tvrde da su „totalno druga opcija“ od Šešelja; i jedan i drugi, kao poštovaoci Šešeljevog intelekta, samo su puki nastavlja?i njegovog dela. Što nas vodi ka jednom na?elnom pitanju: mogu li i Srbija i Bosna i Hercegovina – a sa njima i Hrvatska – postati pristojne politi?ke zajednice u senci šešeljevskog – ili, u slu?aju Hrvatske, glavaševskog – nasle?a?

To pitanje posebno dramati?no postavilo se posle najnovijih lokalnih izbora u Bosni i Hercegovini, naro?ito u opštinama Srebrenica i Stolac. ?ak i kada su rezultati izbora legalni, kao u Srebrenici – za razliku od Stoca, gde izbori nisu ni dovedeni do kraja – njihova legitmnost je krajnje sumnjiva. Mogu li demokratske procedure pokriti nepriznato i nesankcionisano zlo?ina?ko nasle?e? Brzina sa kojom su države Hrvatska i Srbija reagovale na izbornu krizu u Bosni i Hercegovini potvr?uje da za te dve države rat u susedstvu i dalje traje. U ratište je sada pretvoren i izborni proces. I za jednu i za drugu državu Bošnjaci su pretnja po demokratsku budu?nost i bolji život „Srba“ i „Hrvata“ u Bosni i Hercegovini. Kao da uopšte nije bilo genocida u Srebrenici i etni?kog ?iš?enja u Stocu ?ije su žrtve bili Bošnjaci.

Demokratske procedure danas treba da potvrde postoje?e stanje i tako legitimiraju zlo?ine iz devedesetih. Kako u Bosni i Hercegovini, tako i u Hrvatskoj i Srbiji. I Srbija i Hrvatska, i „Srbi“ i „Hrvati“, ju?erašnje žrtve danas prikazuju kao nasilnike. Sukob se tako stalno iznova obnavlja, u senci „intelektualnih gromada“ koje su ga zapo?ele.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!