DEJAN ANASTASIJEVIĆ: Stanje u službama haotično i rizično

03 Sep 2017

"Nove optužnice nisu stupile na snagu otkad je SNS došao na vlast"

Izmene Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), koje su po hitnom postupku upu?ene u Skupštinu Srbije otvaraju “ogromne mogu?nosti za zloupotrebu službe”, navodi novinar nedeljnika “Vreme” Dejan Anastasijevi?. On ocenjuje da novi Zakon definiše tajnu službu kao privatno preduze?e kojim ?e rukovoditi direktor BIA Bratislav Gaši?.

U Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) Anastasijevi? govori i o tome kome bi odgovaralo da haški optuženik Ratko Mladi?, uz garancije Vlade Srbije, bude pušten da se brani sa slobode, o bezbednosti novinara u Srbiji, te o tome da li posle deset godina, koliko je prošlo od kada je na prozor njegovog stana ba?ena bomba, zna nešto više nego tada.

RSE: Ho?ete li se posle usvajanja izmena Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji ose?ati sigurnije, kao neko na ?iji je stan pre 10 godina ba?ena bomba, a slu?aj do danas nije rasvetljen?

Anastasijevi?: Iskreno se nadam da do usvajanja Zakona u ovom obliku ne?e ni do?i. Ako do?e, nisam siguran koliko može da bude na snazi zato što je, ne samo po ocenama apsolutno svih stru?njaka predlog katastrofalan i u stvari bi narušio bezbednosni sistem Srbije a ne bi ga oja?ao, nego i zato što ?e se to odmah pretvoriti u problem u pregovorima o poglavljima 23 i 24, koji se ti?u osnovnih prava.

U Evropi ne postoji jedinstven model kojim se ure?uju nadležnosti tajnih službi, ali je neophodno da postoji trostruka kontrola. Demokratska kontrola u parlamentu kroz nadležni odbor – to mi imamo, mada u praksi to nije nikakva kontrola, zatim nezavisna finansijska kontrola – u ovom Zakonu nema ništa o tome, i na kraju unutrašnja kontrola, koja opet mora da bude nezavisna u odnosu na direktore službe.

U ovom Zakonu prakti?no ništa od toga nije predvi?eno i pretpostavljam da ?e u Briselu vrlo brzo izneti primedbe ako bude usvojen u ovoj formi, i da ?emo morati da ga menjamo ili da rizikujemo da nam se to poglavlje zaglavi. A to je jedno od onih super poglavlja, koje može da izazove potpuni zastoj u pregovorima o pridruženju. Zna?i, to je vrlo ozbiljna stvar i iskreno me ?udi da Vlada na mala vrata, ovako na brzinu pokušava da izvede ovako drasti?nu promenu sistema.

RSE: Zbog ?ega to pokušava?

Anastasijevi?: Kontrolisanje tajnih službi je skoro svuda, a pogotovo u Srbiji, uvek bio problem. Izme?u ostalog, zbog toga što te službe rade u mraku i u tajnosti, zbog toga što imaju jako velika ovlaš?enja i zato što se lako postavlja pitanje lojalnosti. Ali, pre svega se postavlja pitanje zloupotrebe tajnih službi.

Za vreme Slobodana Miloševi?a, a i posle njega, imali smo situaciju da su ljudi iz službe švercovali drogu, setimo se samo onog silnog heroina i kokaina koji je na?en nakon ubistva Zorana ?in?i?a u sefu Državne bezbednosti. Bavili su se otmicama, to su radili Milorad Ulemek Legija i ekipa koji su bili ovlaš?ena službena lica, imali su zna?ke, bili su na budžetu Državne bezbednosti. Premijera ?in?i?a je tako?e ubilo ovlaš?eno službeno lice u ?inu pukovnika, Zvezdan Jovanovi?.

To je sve bilo mogu?e zato što su tadašnji zakoni i na?ini regulisanja tajnih službi bili loši i nisu omogu?avali da se nad službama vrši nadzor i da se vidi ?ime se oni u stvari bave. Posle ubistva ?in?i?a su u?injeni neki napori da se stvari koliko-toliko dovedu pod kontrolu, ali ovaj nacrt Zakona prakti?no definiše tajnu službu kao privatno preduze?e kojim rukovodi jedan ?ovek. A to je u ovom trenutku direktor Gaši?.

RSE: Da li je za vas važan podatak to što Gaši? ništa ne?e mo?i da radi bez saglasnosti Vlade Srbije?

Anastasijevi?: U vreme socijalizma i Miloševi?a, Resor državne bezbednosti je funkcionisao u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova. To je na neki na?in bilo bolje od rešenja koje smo dobili Zakonom iz 2002 godine, kojim je BIA bila izdvojena iz MUP-a i postala agencija pod rukovodstvom Vlade. Me?utim, tim zakonom nije jasno definisano ko to iz Vlade u stvari treba da kontroliše BIA-u. Ispostavilo se da to nije niko. Ovaj zakon tako?e ne ostavlja mogu?nost za bilo kakvu kontrolu, ali eksplicitno dodeljuje direktoru ovlaš?enja koja mislim da nema ni direktor Majkrosofta u firmi u kojoj radi.

Direktor, ne samo da po li?nom naho?enju otpušta i prima ljude u radni odnos, nego i piše i sam donosi celu unutrašnju regulativu, opis radnog mesta, sistematizaciju. Toga nema ?ak ni u privatnim preduze?ima. Ne znam ko je pisao taj zakon, ali on otvara ogromne mogu?nosti za zloupotrebe, i zloupotrebe unutar službe i zloupotrebe službe za ra?un politi?ara i nekih krugova mo?i. Ogromne, do sada nevi?ene mogu?nosti se sada otvaraju, i pritom se spre?ava služba da radi ono što bi trebalo da radi, a to je da ?uva naše tajne i nacionalnu bezbednost.

RSE: Kad smo kod naših tajni, iz Share fondacije su objavili podatak da je na godišnjem nivou pod nadzorom državnih organa bar oko 100 000 ljudi. Koji bi bili razlozi za nadzor tolikog broja gra?ana?

Anastasijevi?: Službe su uvek gladne, njima nikada nije dovoljno ovlaš?enja, i to ne važi samo za Srbiju, svuda je tako. Bitno je napraviti razliku izme?u prisluškivanja, zna?i snimanja sadržaja telefonskih razgovora, SMS-ova i ostalih elektronskih komunikacija, te ne?ega što se zove metadata ili meta informacija. To su podaci o tome sa kim ste, koliko dugo, kada i gde razgovarali, zato što nas naši mobilni telefoni u stvari špijuniraju i beleže sve.

To ne uklju?uje uvid u sadržaj razgovora ili SMS poruka, ali ako vi vidite sa kim je neka osoba sve razgovarala, koliko dugo, gde je parkirala auto, jer kad platite parking SMS-om to se isto beleži, vi sti?ete ?ak i bolji uvid u kretanje i uopšte aktivnosti te osobe nego slušanjem samih telefonskih razgovora. Za slušanje razgovora je po našem zakonu potreban sudski nalog, ali za meta podatke vam ne treba ništa. Potrebna je samo dobra volja operatera, a oni tu dobru volju imaju jer ko sme da kaže ne. To je za nas novinare jako nezgodno jer kako ?u da ?uvam tajnost svojih izvora ako oni imaju uvid u svaki moj telefonski poziv.

To nije samo srpski problem. U Americi smo iz podataka Edvarda Snoudena videli koliko je to masovno. Taj problem je i u Britaniji i to je u stvari politi?ko pitanje jer postoji trenutak kada politi?ari, koji su u stvari gazde tih službi, treba da kažu – važna nam je bezbednost, ali nam je važna i privatnost naših gra?ana. Treba napraviti ravnotežu i podvu?i crtu ovde ili onde.

RSE: Vra?am se na predloženi Zakon, kako ?e ukoliko bude usvojen izgledati služba o ?ijem ?e sastavu i radu odlu?ivati Bratislav Gaši?, ekonomista i preduzetnik, bivši ministar odbrane kog je Aleksandar Vu?i? smenio tek posle protesta zbog vre?anja novinarke, a onda ga ovom novom funkcijom nagradio za strpljenje?

Anastasijevi?: ?ak i da se ne postavlja pitanje Gaši?eve kompetencije za posao direktora BIA-e, kao ni za njegov prethodni posao ministra odbrane, a to pitanje se itekako postavlja, ovaj Zakon je katastrofalan iz prostog razloga što daje previše ovlaš?enja jednom jedinom ?oveku. Sve i da je taj ?ovek Džordž Smajli i Džems Bond spojen u jednom liku, on ne bi mogao sa ovakvim ovlaš?enjima da iza?e na kraj jer bi prakti?no svaka odluka zavisila isklju?ivo od njega.

Drugo, kad je re? o nadzoru, mi imamo jedno vanzakonsko telo, ?uveni Biro za koordinaciju službi bezbednosti kojim, koliko znam, još uvek rukovodi predsednik Aleksandar Vu?i?, a to je radio i dok je bio premijer. Najavljivao je da ?e se povu?i, ali to nikada nije uradio. Mi nemamo objedinjeni zakon koji bi uredio tajne službe i jasno razgrani?io ovlaš?enja. Ovde se sve vreme pri?a o tome šta radi BIA, a šta radi vojna služba?

Aktivnosti vojne službe, i obaveštajne i kontraobaveštajne su ure?ene Zakonom o vojsci i Zakonom o VBA (Vojnobezbedbosna agencija) i o VOA (Vojnoobaveštajna agencija). Ali, ti zakoni nisu u koordinaciji sa Zakonom o BIA, ni važe?im, ni ovim koji je sada predložen. Tako da imate jedno haoti?no stanje, koje najviše odgovara onima koji vole da vrše zloupotrebe. I to je ono ?ega se treba plašiti.

Ve? godinama vrlo ozbiljni ljudi, pravnici, stru?njaci za bezbednost, rade na novom zakonu koji bi trebao da reši probleme. Nikako da ti nacrti, koji su odavno gotovi u nekoliko verzija, do?u na Skupštinu, i to ne važi samo za ovu vlast nego i za prethodnu. I sada se odjednom, iz vedra neba u avgustu, Vlada pojavljuje sa ovim na brzinu sklepanim nacrtom, koji ho?e po hitnom postupku da progura.

Zašto? Zato što, zaboga, ako ne bude po hitnom postupku u zemlji je ugrožena bezbednost. Pa kako? Bila je onda ugrožena sve vreme koliko traje onaj stari zakon. Sve ovo pokazuje i jedan nivo amaterizma koji je jako opasan jer su to stvari od kojih zaista zavisi bezbednost svih nas.

RSE: Ko ovim Zakonom preuzima kona?nu kontrolu nad BIA-om?

Anastasijevi?: Onaj ko drži kontrolu nad svim u ovoj zemlji. To je predsednik Vu?i? kome o?igledno nikada nije dosta uticaja i ovlaš?enja. Službom ?e direktno rukovoditi Gaši?, ali nema nikakvog razloga da se veruje da on ne?e raditi sve ono što mu kaže Aleksandar Vu?i?, bez obzira na kojoj poziciji on u tom trenutku bio. Naravno, postavlja se i pitanje strana?kog uticaja unutar službe, pogotovo ako pro?e Zakon u kome direktor po svom naho?enju može da zapošljava i imenuje bilo koga.

RSE: Vlada ne reaguje na kritike, me?u kojima je i mišljenje Poverenika za zaštitu informacija od javnog zna?aja Rodoljuba Šabi?a da su izmene Zakona u suprotnosti sa Ustavom. Da li ?e neko sa strane mo?i da kontroliše rad službe?

Anastasijevi?: Prvo da kažem da ni do sada niko nije mogao. Jedino je neka ovlaš?enja imao Zaštitnik gra?ana, ali je on mogao samo da kontroliše zakonitost rada službe, koja je ina?e radila po dosta lošem zakonu. Ovlaš?enja ima i skupštinski Odbor za bezbednost, ali je to prakti?no strana?ko telo.

RSE: ?emu sve može služiti BIA, u kom pravcu ?e i?i njeno delovanje?

Anastasijevi?: Ako ovaj Zakon bude usvojen, o?ekujem bukvalno sve najgore. Ve? smo videli šta se dešava kada se služba otrgne kontroli, kao što se otrgla 2 000. godine.

RSE: Mnogi ?e re?i da je ovo najvažnije polje na kom je izostao 6. oktobar. Da li je Vu?i?u uspelo ono što nekadašnjem predsedniku iz redova Demokrata Borisu Tadi?u nije?

Anastasijevi?: Mislim da nije, i da ovo nije dobar na?in na koji bi trebalo regulisati rad službe, dati njemu indirektno preko Gaši?a kompletna ovlaš?enja. BIA i ostale službe treba regulisati da se jasno odrede granice njihovog delovanja i da u svakom trenutku postoji mogu?nost – ne javnog, naravno, to su tajne službe – ali demokratskog i zakonskog nadzora nad njihovim radom.

RSE: To je ono kako bi trebalo da bude, da li je to Vu?i?u cilj?

Anastasijevi?: Moram da priznam da je u svim drugim stvarima pokazao više želje da neposredno rukovodi i kontroliše institucije, nego da ih gradi tako da one budu same po sebi jake, nezavisno od toga ko je na vlasti. Bojim se da je to tendencija koja je kod njega ustaljena i od koje ne?e lako odustati.

Sa druge strane, Evropska unija kroz pregovore zahteva upravo tu institucionalnu kontrolu. Ako on nastavi u ovom pravcu, do?i ?e u sukob sa osnovnim standardima Evropske unije, i tada ?e morati da razmisli o tome šta mu je važnije – kontrola nad institucijama ili put ka Evropskoj uniji i izgradnja institucija.

RSE: Uo?avate li u ovom trenutku naznake da BIA deluje u pravcu razjedinjavanja ionako šarenolike opozicije?

Anastasijevi?: Jednom sam rekao da ako služba radi na tome da razjedini opoziciju, ne mora baš mnogo da radi. Ne bih išao toliko daleko da tvrdim da je to što su se osobe A i B posva?ale, a osoba C pljuje i po jednoj i po drugoj u medijima, delo tajne službe, znaju?i naše politi?are, i ove na vlasti, i u opoziciji. Njima ne treba mnogo da bi se me?usobno opanjkavali. To je, nažalost, tako.

RSE: Kada je re? o drugim politi?kim neistomišljenicima, kako tabloidi dolaze do sadržaja kojima ih napadaju?

Anastasijevi?: To pitanje treba postaviti urednicima tih glasila. Ako za sliku na kojoj se pojavljuje diplomata koji pije kafu sa nekim u nekoj kafani u Beogradu, oni kažu da je snimio njihov paparaco, ima razloga da se sumnja u to. To može da do?e iz policije, iz BIA-e, iz neke od vojnih službi, ali sam prili?no siguran da ne dolazi direktno iz tih institucija, nego iz ne?ijeg kabineta. To je moje mišljenje, nemam podatke.

RSE: Izveštavali ste sa ratišta na prostoru bivše Jugoslavije, svedo?ili na su?enju Slobodanu Miloševi?u u Hagu. Da li o?ekujete da ?e haški optuženik Ratko Mladi? biti pušten da se brani sa slobode uz garancije Srbije?

Anastasijevi?: ?ak je i ministar Rasim Ljaji?, koji je na ?elu tog vladinog tela za saradnju sa Tribunalom, rekao da ne veruje da ?e to biti odobreno u ovoj fazi, bez obzira na garancije. Podsetio bih da je na prvoj statusnoj konferenciji nakon što je doveden u Hag, Mladi? zahvalio Tribunalu i njihovoj medicinskoj službi i rekao: “Da vas nije bilo, ja bih ve? bio u ve?nim lovištima”. Zna?i, on je sam rekao da su mu ti lekari iz Haga spasili život.

RSE: Kome bi bilo u interesu da se on vrati u Srbiju?

Anastasijevi?: Treba podsetiti da je sad ve? bivši predsednik Tomislav Nikoli? u više navrata rekao da bi Ratko Mladi? trebalo da se ubije da ne bi išao u Hag i da se tamo ne bi koristio za ‘bacanje ljage na srpski narod’. Ono što sada imamo je da optuženi za ratne zlo?ine svaljuju krivicu jedan na drugog.

Istog dana kada je naša Vlada objavila da ?e dati garancije za Mladi?a, na su?enju Jovici Staniši?u i Franku Simatovi?u u Hagu je odbrana Franka Simatovi?a direktno optužila Mladi?a da je kriv za ubistvo oko 75 hrvatskih civila u selu Škabrnja u Krajini ’91. godine. Sa druge strane, Mladi? je tokom su?enja krivicu svaljivao na Crvene beretke, paravojne formacije iz Srbije, koje su kontrolisali Staniši? i Simatovi?.

Zna?i, otkrivaju se detalji o ratnim zlo?inima koje ranije nismo znali, koje su ?inile formacije bilo pod lokalnom kontrolom, bilo iz Beograda, i to je nešto što je za ovu vlast definitivno neprijatno. Zato oni ne žele da se to su?enje ikada završi. Tu je još i onaj element optužnice koji se odnosi na Srebrenicu i na genocid. Naša vlast još ne priznaje da se u Srebrenici desio genocid.

RSE: Da li bi zalaganje za Mladi?evo puštanje moglo da se tuma?i kao prikupljanje politi?kih poena na unutrašnjem planu?

Anastasijevi?: Nažalost, ?injenica je da se svi optuženi i osu?eni za ratne zlo?ine u celom regionu u svojim mati?nim zemljama slave kao heroji. To smo videli u Hrvatskoj, na Kosovu kada se sudilo Ramušu Haradinaju i njegovoj ekipi, i videli smo jako mnogo toga u Srbiji. Podsetio bih da je Veselin Šljivan?anin, koji je osu?eni ratni zlo?inac, ?est gost na tribinama Srpske napredne stranke (SNS). O?igledno je da biti osu?eni ratni zlo?inac donosi nekakve politi?ke poene, a zašto je to tako je pitanje kojim bi trebalo da se bave sociolozi – kakvo je to društvo u kome se zlo?in slavi?

RSE: Šta se doga?a sa predmetima ratnih zlo?ina u Srbiji, zašto padaju?

Anastasijevi?: Zato što postoji nedostatak politi?ke volje. Ve? neko vreme postoji direktna opstrukcija rada Specijalnog suda. Nove optužnice nisu stupile na snagu, to je zanimljiva koincidencija, otkad je SNS došao na vlast. Nijedan novi predmet nije otvoren, a gomila drugih su odba?eni, gomila presuda je poništeno.

Meni se ?ini da tu apsolutno nema dileme – kako nešto o?ekivati od stranke kojoj je ?ast da u svojim redovima ima osu?ene za ratne zlo?ine. I nije to samo SNS, i Socijalisti?ka partija u svojim redovima ima osu?ene ljude. Nikola Šainovi? je na visokoj funkciji, a pravomo?no je osu?en za ratne zlo?ine. Od stranaka kojima je ?ast da im funkcioneri budu osu?eni ratni zlo?inci ne možete o?ekivati da se zalažu za razotkrivanje ratnih zlo?ina i kažnjavanje osoba koje su za to odgovorne.

RSE: Samo tokom ove godine, prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, prijavljeno je 48 napada na novinare. Od 1. januara ?etiri fizi?ka napada, jedan na njihovu imovinu, 14 verbalnih pretnji, 29 pritisaka na predstavnike medija. Svi su slu?ajevi u predistražnom postupku, osim u dve prijave napada koje je Tužilaštvo odbacilo. Govorimo o porastu, ko je za to odgovoran?

Anastasijevi?: Više me brine stanje u medijima nego bezbednost novinara, uklju?uju?i i moju. Danas politi?ari i centri mo?i, bilo poslovni ili neki drugi, imaju više mogu?nosti da uti?u na to šta se o njima piše ili ne piše, nego što je to ikada ranije bio slu?aj. Ve?ina medijskih ku?a je dovedena u situaciju da ništa ne mogu da im odbiju jer su svi na ivici ili preko ivice bankrota. Naravno, postoje oni povlaš?eni kojima država daje šakom i kapom.

Više nemamo nešto što se zove javni prostor za bilo koju ozbiljnu debatu o bilo ?emu. Imamo samo situaciju u kojoj jedna strana, a to je ova koja žari i pali, vrišti, vi?e i šutira svakog ko im stane na put ili se usudi da kaže neku re? kritike.

RSE: Me?unarodne institucije kritikuju stanje slobode medija u Srbiji, ali ?ini se da vlast to mnogo ne zabrinjava. Postoji li u ovom trenutku nešto što može da ih zabrine?

Anastasijevi?: Mislim da postoji mnogo stvari koje bi trebalo da ih brinu, ali da se oni ose?aju opijeni tim carstvom slobode koje im se pruža. Ose?aju se zašti?eni od strane nekih eventualnih kritika sa Zapada jer kada pogledate ko kritikuje, to su uglavnom neke zapadne nevladine organizacije ili nezavisna tela, udruženja novinara.

RSE: A izveštaji Evropske komisije?

Anastasijevi?: To su neke paušalne ocene koje ?esto u stvari nisu kritike vlasti nego novinara. Ako pažljivo ?itate recimo prošlogodišnji izveštaj, vide?ete da oni kažu da je jedan od glavnih problema autocenzura. A ne kažu ko je stvorio uslove da postoji autocenzura. Kao drugi problem navode podložnost novinara uticaju politi?ara i finansijskih centara mo?i. Sa druge strane, hvale medijske zakone. Gledano iz Brisela, nema problema. Država je dala lepe zakone, sprovodi ih koliko može, ali novinari uporno sebe cenzurišu, primaju mito ili su kukavice.

Ne kažem da nije problem i u novinarima, ali otvorenu kritiku ove vlasti, kada se radi o ljudskim pravima i medijskim slobodama, ne?ete ?uti ni iz Brisela, ni iz Vašingtona. Iz prostog razloga što je problem ljudskih prava u ovom trenutku za njih poslednja rupa na svirali.

Sa druge strane im je zbog Kosova ili nekih drugih stvari jako važno da stanje ovde bude što stabilnije, da se što manje ljulja ?amac, bar dok taj ?amac ne stigne na drugu obalu. To je na neki na?in možda i dobro. Dok sam bio dopisnik iz Brisela, stalno sam ljudima koji su dolazili iz Beograda s namerom da se žale i da o?ekuju da ?e Evropska unija nekim ?arobnim metkom rešiti probleme, govorio da na to ne mogu da ra?unaju, prosto zbog politi?ke klime koja vlada.

Svi mi, i novinari i mesari i pekari, treba da shvatimo da je naša budu?nost u našim rukama, da nam slobodu niko ne?e pokloniti, nego moramo da je osvajamo, korak po korak. Ako u tome uspemo, ne?e biti problema, Brisel ?e i to podržati.

RSE: Vra?am se na po?etak razgovora, na bombu koja je ba?ena na prozor vašeg stana pre deset godina. Da li danas znate bilo šta više nego tada?

Anastasijevi?: Još je u predistražnoj fazi, koliko ?ujem – u fazi vešta?enja, a prošlo je deset godina. Još tada sam, a tada da podsetim na vlasti nije bio Vu?i?, nakon neke inicijalne nade primetio da uopšte ne postoji želja da se taj slu?aj razreši iz raznoraznih, uglavnom politi?kih, interesnih razloga, i on nikad ne?e biti razrešen. Bio bih beskrajno, prijatno iznena?en ako bi se ikada otkrilo ko je ta?no i po ?ijem nalogu to uradio. Ali posle deset godina, ?isto sumnjam da ?e se to desiti.

(Iva Martinovi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!