Decentralizaciju koče opasne podvale

26 Oct 2011

Oni koji ne žele da iskustvo moderne civilizacije priznaju, koji građanima Srbije nude odbranu njihovog jedinstva sprečavajući decentralizaciju, neprijatelji su demokratije

Predrasude i stereotipi ključni su problemi koji su tokom poslednje decenije pratili polemiku o decentralizaciji, a koje su veoma predano pothranjivali politički akteri u Srbiji, manipulišući tako idejom koja je već uveliko standard u zemljama Evropske unije, kojoj  i sami kao društvo težimo.
A kako proces decentralizacije može da utiče na kvalitet života u lokalnoj sredini, koliko proces centralizacije smanjuje mogućnosti razvoja pojedinih delova Srbije? Stručnjaci za pitanje decentralizacije navode da političari često napominju da je decentralizacija skupa i da građani nisu spremni za taj proces, ali i da na lokalnom nivou u mnogim sredinama ne postoje kapaciteti za preuzimanje više ingerencija, zbog čega se o svemu mora starati centralna vlast.

Misli globalno, deluj lokalno

Međutim, zagovornici decentralizacije ukazuju da upravo spuštanje vlasti na niže nivoe treba da ponudi lokalna rešenja za lokalne probleme. Srbija je i danas visoko centralizovana zemlja, a kada je reč o finansijama, najveći deo prihoda koncentrisan je u državnoj kasi, iz koje se dalje distribuira lokalnim samoupravama, ali često bez realnih kriterijuma. Uostalom, glavni teret aktuelne ekonomske krize u Srbiji ponele su upravo lokalne samouprave, pa i pokrajina Vojvodina, jer su njihovi budžeti – drastično umanjeni!
Građani imaju pravo na bolji životni standard i mogućnost da njihove opštine raspolažu svojim novcem, ali i odgovornost za sredinu u kojoj žive i rade. Stručnjaci smatraju da će se u decentralizovanoj državi problemi rešavati tamo gde nastaju, a kako pokazuje praksa modernih društava, to je za građane efikasnije i jeftinije. Jer, sa većim ovlašćenjima, lokalne samouprave efikasnije rešavaju lokalne probleme, ali time pomažu i centralnim vlastima, pošto je efikasnija uprava interes i svih nivoa vlasti. A država treba da obezbedi preduslove za efikasnije upravljanje kroz spuštanje nadležnosti i novca na niže nivoe vlasti.

Nasleđe devedesetih

Prema rečima političkog analitičara Jovana Komšića, decentralizacija može biti podložna manipilacijama onih koji je zagovaraju, kao i onih koji ideju decentralizacije osporavaju. On je ocenio i da su strahovi da decentralizacija i jačanje autonomije Vojvodine vode gubitku integriteta države – nasleđe devedesetih godina, ali da su apsolutno neosnovani.
– Tim strahovima i danas manipulišu političke elite koje ne žele da podele moć sa drugim akterima društva. A ta manipulacija centralnih vlasti, ali i političkih partija etno-centrističkog tipa koje naprosto ne vide drugačiju državu nego državu 19. veka, manifestuje se kroz ideju jedinstva države, koja se pak obezbeđuje monopolnom vlašću državnog aparata na donošenje i regulaciju svih ključnih odluka i raspodele svih ključnih resursa od strane jednog centra vlasti – ukazuje Komšić.
On je istakao i da je proizvodnja strahova od decentralizacije ili vojvođanske autonomije koje se predstavljaju kao poluga za dezintegraciju države, “veoma opasna podvala, čije su posledice kontraproduktivne”.
– A najveće posledice trpi upravo narod u čijem interesu političari navodno žele da očuvaju političko jedinstvo države. Jedinstvo države je jedinstvo u različitostima njenih delova, jedinstvo koje se obezbeđuje inicijativom i suverenitetom građana i njihovih lokalnih zajednica. Oni koji ne žele da iskustvo moderne civilizacije priznaju, koji građanima Srbije nude odbranu njihovog jedinstva sprečavajući decentralizaciju, neprijatelji su demokratije – istakao je Komšić.

Motivacija uspavanih

Komšić objašnjava da decentralizacija treba da utiče na razvoj konkurentnosti u lokalnim sredinama, da omogući ne samo veći stepen prava lokalnim samoupravama, već intenzivniju interakciju lokalnih vlasti i nevladinog sektora, odnosno partnerstvo građanskog i političkog dela lokalnih zajednica. Takođe, ističe da decentralizacija treba da motiviše uspavane, da bude faktor uvećanja inicijativa, kapaciteta, znanja i interakcije između znanja, univerziteta, škola, obrazovnih institucija, privrede i politike.
– Odnos prema decentralizaciji je ipak i faktički drugačiji nego što je to bio odnos režima Slobodana Miloševića, koji nije ni u retoričkom smislu imao pozitivan odnos prema decentralizaciji. Dakle, jeste pozitivniji nego u prethodnim decenijama, ali nije dovoljan, nije u saglasnosti sa potrebama Srbije, sa evropskim standardima, a onda nije ni u saglasnosti sa programskim zalaganjima vladajućih aktera u Srbiji – ocenio je Komšić.

Mirela Starivlah
(Autorka je polaznica edukativnog programa “Mediji i decentralizacija”, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine)

Podelite ovu stranicu!