DECENTRALIZACIJA I NACIONALNE MANJINE: Autonomija – (ni)je stvar većine?

01 Jun 2011

Veliki procenat građana smatra da treba proširiti nadležnosti pokrajine, ali i povećati stepen ovlašćenja lokalne samouprave u ostvarivanju prava nacionalnih manjina. Predstavnici nacionalnih saveta uglavnom smatraju da je važno da Vojvodina bude deo jednog decentralizovanog sistema. Osim pokrajinskog statusa, decentralizacija treba da bude proširena i na lokalne samouprave, jer male i manje organizovane zajednice tako lakše mogu da ostvaruju svoja osnovna prava

Kad god je bilo re?i o decentralizaciji, o autonomiji Vojvodine, neka strana je spomenula secesiju, raspar?avanje Srbije i sli?ne fraze. Asocijacija je posle direktno ili indirektno ukazivala na nacionalne manjine. Me?utim, nije bilo nikada jasno kako može 35 odsto Vojvo?ana (toliki je procenat gra?ana u pokrajini koji se izjašnjava kao pripadnik neke nacionalne zajednice) da se „otcepi“ ako nema podršku ve?ine koju ?ini 65 odsto? Krajnje vreme je da vidimo koliko je mit o neraskidivoj vezi izme?u manjina i secesije istinit.  Pre nego što vidimo kako razmišljaju predstavnici nacionalnih manjina o decentralizaciji i autonomiji Vojvodine, valja videti koliko je ideja o secesiji jaka u Vojvodini?
Prema istraživanju Agencije „Scan“ iz Novog Sada, skoro 11 odsto Vojvo?ana smatra da bi pokrajini bilo bolje kada bi bila – samostalna država! Ovo ne zna?i da stvarno postoji težnja ka secesiji, jer je u pitanju – percepcija kako gra?ani vide odnos centralnih vlasti prema Vojvodini. Od 1996. godine ovaj procenat nikad nije bio na ovakvom visokom nivou – objašnjava direktorka Agencije Milka Puziga?a – što govori o tome da su ispitanici nezadovoljni!
Veliki procenat gra?ana smatra da treba proširiti nadležnosti pokrajine, ali i pove?ati stepen ovlaš?enja lokalne samouprave u ostvarivanju prava nacionalnih manjina. Ono što je interesantno, pristalice svih politi?kih opcija dale su podršku ja?anju autonomije – stoji u istraživanju koji je obuhvatalo 1.500 gra?ana u martu i aprilu. Ako ovaj procenat uporedimo sa ve? spomenutim procentom od 35 odsto, vidimo da smo daleko od toga da manjine podržavaju secesiju, još ako dodamo da su u istraživanju u?estvovali ve?inom iz srpske zajednice, slilka je jasna: nema re?i o secesiji. Drugo je pitanje kako manjine gledaju na autonomiju i decentralizaciju.

AUTONOMIJA – VIŠE RAZUMEVANJA ZA MANJINE

Jedna od najorganizovanijih, svakako najbrojnija, manjina u Vojvodini jesu Ma?ari. Konstituisanjem Nacionalnih saveta, i ova zajednica je krenula ka ostvarivanju koncepta manjinske samouprave u skladu sa zakonom koji reguliše ovu oblast. Predsednik Nacionalnog saveta Ma?ara, Tamaš Korhec kaže da je sve pozitivno što se posle 5. oktobra desilo na polju zaštite i proširivanje prava nacionalnih manjina – vezano za autonomiju!
On pod tim podrazumeva, izme?u ostalog, i otvaranje novih smerova na ma?arskom jeziku u srednjim školama, izdavanje dvojezi?nih Izvoda iz mati?ne knjige ro?enih, kao i druge zna?ajne promene koje su usko povezane sa autonomijom. Me?utim, po njemu, ne treba idealizovati vojvo?ansku autonomiju.
– Iz navedenih primera možemo videti da je interese ma?arske zajednice jednostvanije ostvariti na vojvo?anskom terenu nego u Beogradu. Naravno, ovu situaciju ne treba idealizovati, ali je nesporna stvar da je vojvo?anska politi?ka elita senzibilisanija kada je u pitanju opravdanost zahteva manjina za neke promene, nego na primer u Beogradu, gde vrlo ?esto od prvog slova abecede treba po?eti objašnjenje istorije, relevantnost zahteva, pa i pojedine koncepte manjinske autonomije – kaže Korhec.

AUTONOMIJA – PRIMAMLJIVA I ZA DRUGE ZAJEDNICE

Pojedini nacionalni saveti su svoja sedišta premestili u Vojvodinu da bi imali ve?u podršku u ostvarivanju prava. To je jedan od primera da, ako nešto dobro funkcioniše u Vojvodini, može da bude popularno i u drugim delovima zemlje – smatra Slaven Ba?i?, predsednik Nacionalnog saveta Hrvata. On naglašava da treba pove?ati nadležnosti Vojvodine i vratiti autonomna prava koja su oduzeta pre dvadesetak godina.
– Manjinskim nacionalnim savetima su data specifi?na ovlaš?enja, ali za ostvarivanje tih ovlaš?enja – nemamo dovoljnu finansijsku podršku. Bez toga, ne možemo napred. Pa zbog toga smatram da je neophodno podi?i institucionalne kapacitete vojvo?anskih institucija – kaže Ba?i?.
On dodaje i da je hrvatskoj zajednici bitno da autonomija ne bude samo prazna re?!
– Na primer, ako su pojedina ovlaš?enja delegirana na pokrajinski sekretarijat koji vodi politiku u sektoru obrazovanja, ta ovlaš?enja moraju da budu suštinska a ne formalna, jer ako za svaku promenu treba da pitamo Beograd – autonomija ne vredi ništa – dodaje on.

AUTONOMIJA – NA?IN RAZMIŠLJANJA

Po popisu iz 2002. godine, rusinska zajednica u Vojvodini broji oko 16 hiljada ?lanova. Veliki broj njih živi u osam opština u Vojvodini. Najve?i deo njih je u Kuli, u Vrbasu i u Žablju.
– Kada je Vojvodina ulazila u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, na toj skupštini je bilo troje predstavnika rusinske zajednice. Na neki na?in, Rusini to od samog po?etka shvataju kao svoju tradiciju. Ideja autonomije Vojvodine Rusinima je prirodna, tako da je percipiraju na nesvestan na?in, o tome se ni ne razmišlja, ona se podrazumeva – kaže direktor Zavoda za kulturu vojvo?anskih Rusina, Miroslav Keveždi.
Keveždi smatra da Rusini u odnosu na neke zajednice u centralnom delu Srbije, kao što s na primer Vlasi, više koriste svoja prava. Rusini su na ta prava ne samo naviknuti ve? imaju ose?aj da ta prava im zaista pripadaju. Pokrajina je za njih prirodni ambijent. Pa tako sebe vide kao ?inioce koji stvaraju autonomiju, pomažu u njenoj izgradnji.
– Važno je da Vojvodina bude deo jednog decentralizovanog sistema. Mi smo svesni da smo jedna mala zajednica, pa je od posebnog zna?aja da pokrajina ima ve?a ovlaš?enja i na toj paleti i mi na?emo naše mesto. Osim pokrajinskog statusa, decentralizacija treba da bude proširena i na lokalne samouprave, jer male i manje organizovane zajednice tako lakše mogu da ostvaruju svoja osnovna prava – smatra Keveždi.

AUTONOMIJA – INTERES POJEDINCA

Šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Pavel Domonji smatra da pitanje autonomije i decentralizacije ne treba da se vezuje za bilo koju zajednicu, jer je to interes pojedinca, pa tako svi koji to smatraju bitnim treba da se zajedno da bore za te vrednosti.
– Pripadnici manjinskih zajednica su zainteresovani za razvoj Vojvodine, isto kao i pripadnici ve?inske zajednice. Ne vidim da bi se u ovom pitanju mogle praviti ikakve, a naro?ito ne drasti?ne razlike. Zašto bi, na primer, pripadnici gej zajednice, dakle pripadnici jedne manjinske zajednice, bili više zainteresovani za privredni razvoj Vojvodine od pripadnika ve?inske, heteroseksualne zajednice?! Postoje, dakle, pitanja u kojima neke razlike blede i postaju nevažne, ali zato neke druge razlike više dolaze do izražaja i postaju markantnije. Recimo, treba li se, kada je o razvoju Vojvodine re?, više oslanjati na državu i njene agencije ili na preduzimljivost pojedinca?!  – kaže Domonji.
On smatra da je, bez obzira kojoj zajednici da pripada, logi?no pretpostaviti da pojedinac želi da živi bolje nego što je živeo do sada, da želi da unapredi svoje interese i da stepen vlastitog blagostanja dovede u vezu sa svojim produktivnim naporima. U tom pogledu on je, onda, zainteresovan i da mu instanca na kojoj se donose odluke bude što bliža, da bude što osetljivija na njegove potrebe i interese, a time i što efikasnija u svom delovanju.
– Ne vidim zašto se pitanje Vojvodine stalno etnizuje? Zašto se Vojvodina stalno prisvaja i zašto se neprestano docira kako je Vojvodina i srpska, i ma?arska, i hrvatska, i slova?ka… Nikada, recimo, nisam ?uo da neko kaže kako je Vojvodina i romska ili da Vojvodina pripada i Jugoslovenima, ništa manje nego Srbima, Ma?arima ili Rumunima – pita se Domonji.
Najmanja manjina u društvu, smatra Domonji, jeste pojedinac. On ne razume zašto se stalno na pojedinca gleda kao na ?lana neke zajednice, u ovom slu?aju etni?ke. Ako pojedincu negirate pravo na autonomno postojanje, zar vi time ne podrivate i autonomiju Vojvodine?
– Zašto bi pitanje autonomije Vojvodine bilo „srpsko-srpsko“ pitanje, kako sufliraju i neki predstavnici etni?kih manjina. Pitanje autonomije ne zavisi i ne sme zavisiti od slu?ajnosti ne?ijeg ro?enja. U Srbiji postoji potražnja za decentralizacijom i njenu socijalnu bazu ne treba svoditi na uske etni?ke okvire. – dodaje Domonji.
Domonji smatra i da su zahtevi za decentralizacijom odbrambeni tip politi?kog delovanja, jer se vi tim zahtevima branite od nasrtljive i neodgovorne centralne vlasti.
– Druga stvar je, a na to je ve? skrenuta pažnja, da u ?itavoj ovoj pripovesti o decentralizaciji postoje snažni demagoški nanosi kako bi se prikrila želja centralne vlasti da klju?ne resurse i dalje ?vrsto zadrži u svojim rukama. Kada danas i Boris Tadi?, i Vojislav Koštunica, upozoravaju da decentralizacija ne sme da naruši jedinstvo države i dovede do stvaranja novih feuda, onda treba biti na ?isto sa tim da oni ne deluju samo kao agenti vladaju?e politi?ke kulture, nego i kao zastarele politi?ke figure. – kaže on.

GRA?ANI POLAKO SHVATAJU ŠTA JE DECENTRALIZACIJA

Želja gra?ana Vojvodine da sami odlu?uju i kontrolišu razvoj zajednice je sve ve?a. To potvr?uje i spomenuto istraživanje: više od tri ?etvrtine ispitanika smatra da više od polovine prikupljenog poreza u Vojvodini treba da ostane u pokrajinskoj kasi. Sve je ve?a želja da se proširi krug nadležnosti. Gra?ani polako shvataju da im decentralizacija zna?i bolji život, efikasniju državu i ve?u kontrolu nad politi?kim akterima zajednice. Ovu želju ne bi trebalo da ignoriše ni jedna ozbiljna politi?ka stranka bilo da je re? o manjinskoj ili o ve?inskoj stranci. Od njihovog pristupa zavisi i njihova budu?nost na politi?koj sceni Srbije i Vojvodine.

Norbert Šinkovi?

Podelite ovu stranicu!