Darko Šper: Podrazumeva se da smo antifašisti

18 May 2016

Nema dovoljno novinarske hrabrosti, nema sluha urednika...

Novinar Radio televizije Vojvodine Darko Šper dobitnik je druge nagrade za istraživačko novinarstvo Evropske unije. On je objavio seriju tekstova o suđenju Nacionalnom stroju i ujedno napravio seriju emisija na istu temu, emitovanih na Pokrajinskom javnom servisu. Darko je za O radio objasnio kroz šta je prošao istražujući ovu priču i ima li još uvek mesta za istraživačko novinarstvo u Srbiji.

Slučaj Nacionalni stroj i ranije je bio pipava tema. Kroz šta si sve prolazio u istraživanju?

“Prolazio sam kroz mnoštvo dokumenata i začkoljica koje sam morao raščivijati. S te strane mi je bilo zanimljivo da se pozabavim ovom pričom. Ja sam ranije pratio sudske postupke, pa i Nacionalnom stroju, tako da mi ta vrsta sudsko izveštačkog novinarstva nije strana. S te strane mi je bilo izazovno, a sa druge sve to što se desilo 2007. godine i priča je nekako zamrla, pa mi je bilo važno da saznam šta se sa njima u stvari dogodilo.”

Do kojih ekskluzivnih informacija si došao u toku istraživanja?

“Najekskluzivnija informacija do koje sam došao u drugom ili trećem istraživanju, je to da je Tužilaštvo odustalo od daljeg krivičnog gonjenja većine optuženih zato što su kažnjeni pred Prekršajnim sudom. Tu važi pravilo ‘ne bis in idem’, odnosno ne dvaput za isto delo. Međutim, poenta je da su osuđeni 2007, a da je odluka Tužilaštva doneta 2015. godine.”

Zbog čega je ta tema bila važna za javnost?

“Izuzetno je važna zato što se valjda negde podrazumeva da smo antifašisti i da većina građana ne podržava neonaciste. Na hiljade građana koji su bili na mirnoj protestnoj antifašistikoj šetnji bili su napadnuti od dvadesetak izgrednika koji promovišu svoje nakaradne ideje i normalno je da se novinar koji se bavi društvenim temama stavi na stranu onih koji su bili u šetnji, a ne onih koji su izazvali nerede.”

Istraživačko novinarstvo se nekako pomerilo iz tradicionalnih medija u alternativne. Mogu li takve priče da imaju istu težinu kao i one emitovane, recimo, na nekim televizijama?

“Na svu sreću ja sam većinu ovih priča ekranizovao na RTV i time se ponosim. Jer, inače nema dovoljno novinarske hrabrosti, nema sluha urednika, malo je takvih stvari ne znam ni ja više iz kojih sve razloga. Juče je žiri saopštio da su u uži izbor ušle priče samo iz alternativnih medija. Dakle, mi smo se preselili u neki virtuelni prostor. Dobro je da stvari i tako funkcionišu, a siguran sam da će se uskoro pojaviti i prva internet televizija kod nas, ako već i nije.”

S obzirom na to da je sve veći priliv ljudi na internet i društvene mreže, mogu li takvi mediji za koju godinu mogu da postanu ozbiljniji takmac tradicionalnim medijima?

“Koliko sam video, postoji podatak iz Amerike da je za dva procenta veća čitanost takvih sadržaja nego gledanost na televiziji. Dakle, 51 napram 49 odsto. Zašto bih ja nešto gledao sat vremena i čekao razrešenje priče na kraju kad mogu da odem na neki sajt, pročitam priču i informišem se u svoje vreme.”

(O radio)

Podelite ovu stranicu!