DARKO GAVRILOVIĆ: Današnja vlast i Novi Srbin

22 Jan 2017

„Nedićev Novi Srbin, spolja fizički zdrav a iznutra fašista. Današnje vlasti, Novi Srbin, spolja Evropejac, a iznutra neškolovani nacionalista“

Institut za migracije i narodnosti iz Zagreba organizova je međunarodni naučni skup „Dijasporski i nacionalno manjinski identiteti: migracije, kultura, granice, države“ koji je održan 12 i 13.decembra 2016. u Zagrebu. Na njemu su učestvovali naučnici iz regiona. Jedan od njih bio je i direktor Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje iz Novog Sada, prof dr Darko Gavrilović. Povod za današnji razgovor sa njim je rad koji je predstavio na skupu a koji se odnosi na fašističku politiku Vlade Milana Nedića i potrebu da se stvori identitet „Novog Srbina“ sličan imidžima totalitarnih režima u Evropi u 20.veku.

Šta vas je podstaklo da pišete o „Novom Srbinu“?
Uvek ističem kako istorija mora da ima upotrebnu vrednost. Ona se ogleda u tome da istorijsko znanje mora da reaguje na ponavljanje istorije. A istorija je u nekim segmentima sadašnjosti počela da nam se ponavlja. Za ponavljanje zla iz prošlosti najviše su krivi političari, potom samožive i servilne intelektualne elite, konačno i svi oni koji ih iz neznanja ili lične koristi slede. Oni mogu biti kreatori i sledbenici novog zla koje izrasta na temeljima bolesne prošlosti. Na primer, u Srbiji se u poslednjih dvadeset i pet godina premalo govorilo i pisalo o fašističkoj prošlosti ove zemlje. A deo te prošlosti je bila politika kolaboracionističke Vlade Milana Nedića. Jedan od zadataka koji je ta politika pred sebe postavila bila je kreacija imidža „Novog Srbina“. Taj imidž je bio potpuno u skladu sa kreiranjem sličnih „novih imidža“ širom evropskog kontinenta u vreme totalitarnih režima.

Pomenuli ste da nam se istorija u nekim segmentima sadašnjosti ponavlja. Koliko smo naučili iz svoje istorije?
Naučili smo dosta. Naučili su to kako oni koji žele da nam se prošla zla ne dese tako i oni koji bi da se zločinci opravdaju. Pitanje je samo da li ćemo istorijsko znanje da koristimo za dobro ili ćemo njime da manipulišemo u cilju postizanja ličnih interesa.

Možete li da nam pojasnite konkretnim primerom?
Kada se spominjala rehabilitacija Milana Nedića, a potom i moguća rehabilitacija Dimitrija Ljotića, uglavnom su mogle da se pročitaju parole njihovih sledbenika kako je tadašnja Srbija primila 300 000 izbeglica. To je istina. Međutim, preskočena je činjenica da je to bila srpska fašistička Vlada koja je primala u ogromnom broju srpske izbeglice. Slično su postupale i druge fašističke vlade širom Evrope. A zaboravljalo se da se istakne kako je ta Vlada davala nesebičnu podršku u ubijanju oko 10 000 Jevreja, Roma i političkh neistomišljenika na tlu Srbije, što su na sličan način radili i drugi fašistički režimi širom Evrope. Lični interes je u tom slučaju bio da se potomci srpskih kolaboracionista domognu oduzete imovine, a fašistički sledbenici da dobiju opravdanje za buduću političku delatnost na tlu Srbije.

Kakve su sličnosti i kolike razlike između perioda stvaranja „Novog Srbina“ i današnjeg političkog trenutka?
Propaganda Vlade Milana Nedića je isticala upravo Nedića kao idealnog Novog Srbina. Stvarana je slika o Nediću kao junaku, nesebičnom čoveku, odlučnom, jedinom koji može da spasi Srbiju koja je propala najviše zbog vlasti prethodnih demokratski izabranih političara i stranaka. Prema Nedićevoj propagandi svi ti bivši vlastodršci su bili ogrezli u korupciju. Postali su izdajice srpskog naroda. Svoju lenjost preneli su u mase. Uništili su dobrog srpskog domaćina. Podsticali su visoko školstvo umesto da uče Srbina da bude radnik. Oterali su devojke u gradove i dali im da se preterano šminkaju i doteruju, umesto da sede kod kuće i rađaju decu. Srbin je optuživan kao lenj čovek. A isticano je da samo Nedić, ako se sledi njegov primer, može da stvori Novog Srbina i Srpkinju koji će da budu vredni, radni, poslušni, skromni, bez prevelikog znanja, ali zato prevelike odanosti prema svom vođi. Nedićev Novi Srbin trebao je da bude spolja fizički zdravi Srbin a iznutra fašista. Današnja vlast u Srbiji stvara Novog Srbina koji će spolja da bude Evropejac i po malo rusofil, a iznutra neškolovani nacionalista. I ona nekritički osuđuje prethodnu vlast. I ona govori o lenjom Srbinu. Najveća razlika je u tome što nemamo koncentracione logore i javno ih nova vlast osuđuje. A u stvari, stvorena je klima u kojoj desetine hiljada mladih beže iz zemlje kao da je ona jedan veliki logor nezaposlnosti, i zdrav život traže negde drugde.

Zar nismo mogli da sprečimo da se prošlost koja se u istoriji pokazala loša po nas, ponovo dešava?
Očito, ne. Ako nismo u stanju da sprečimo da se tako nešto ponovo desi, onda smo prisiljeni da se ponovo borimo protiv toga kada se ponovo dogodi. Tužno je posmatrati kako nam decenije života prolaze u političkoj ostrašćenosti koja nas nasilno okupira i odvraća od onoga što smo odavno trebali da imamo; a to su; ekonomska sigurnost i lično zadovoljstvo, život u kojem radimo ono što volimo i za šta imamo sklonosti.

(CHDR)

Podelite ovu stranicu!