DARIO HAJRIĆ: Manufaktura krize

24 Apr 2018

Manufaktura krize je najbolje uhodana domaća privredna grana

Izuzev kao hladno oružje u štampanom obliku, toaletoid „Informer“ služi kao odličan lakmus papir. Notorno blizak vlasti, predstavlja nepogrešiv pokazatelj šta je tačno predsedniku Srbije poželjno a šta ne. Protekle nedelje uverili smo se da je poželjna bila još jedna međudržavna kriza, a izvođač radova ovoga puta bio je novopečeni ratni zločinac Vojislav Šešelj.

U prvi mah delovalo je da je reč o ozbiljnom incidentu: ratni zločinac Šešelj je u skupštini Srbije navodno pocepao i izgazio hrvatsku zastavu, zbog čega je državna delegacija Hrvatske prekinula diplomatsku posetu i vratila se u Zagreb. Ubrzo se ispostavilo da ne postoji nijedan drugi očevidac događaja, i da nema dokaza da je zaista došlo do skrnavljenja simbola susedne države. Na nezgodu, u Vučićevoj Srbiji nije bitno šta se desilo nego šta je trebalo da se desi.

Manufaktura krize je najbolje uhodana domaća privredna grana. Novinske agencije su vest o incidentu prosledile redakcijama, redakcije su – šta ćete, mora se – brže bolje objavile konfabulaciju ratnog zločinca Vojislava Šešelja, na reakcije iz Hrvatske vlast je odgovorila skidanjem pantalona i pokazivanjem Vulina, i pažnja javnosti je rutinski skrenuta na banalni ne-događaj. Tako smo nakon kratkotrajnog ne-ratovanja sa Kosovom ovoga puta ne-zaratili i sa Hrvatskom, a budući da imamo još celu jednu nedelju aprila, nije isključeno da ćemo se oružano ne-sukobiti i sa Bosnom i Hercegovinom.

„Informer“ je idealan dokaz gledaocima sa jeftinijim ulaznicama da je reč o još jednoj veštački stvorenoj krizi: nije prošao ni ceo dan od mlitave, generičke osude koju je uputila Ana Brnabić, a medijska mašinerija koja već godinama tercira Vučiću upregnuta je da opravda izvršioca dobro odrađenog prljavog posla. Uz uočljivu pravilnost da što je redakcija bliža Vučićevoj vlasti to se gorljivije njeni novinari zaleću na Hrvatsku i gologrudi brane ratnog zločinca Šešelja od bilo kakve kritike, usledio je rafal naslovnih strana na kojima se podseća ko su Hrvati (ustaše!), ko su građani Srbije kojima je tu nešto zasmetalo (izdajnici!) i šta nam sada sledi (RAT! HAOS! FOTOGRAFIJE NAMRŠTENOG PUTINA!). Urednik „Informera“ je otišao najdalje, šlajfnom psovki koju je slikovito nazvao „Svi smo mi Šešelj“. Ta rečenica je zapravo jedina bila vredna pažnje, zato što je potpuno tačna: svi su oni šešelj, i mogu se smatrati srećnim što još uvek na obzorju nema nikoga ko bi ih, kad padnu s vlasti, lustrirao do temelja.

Problem s Vučićevom demagogijom je u tome što sama sebe negira. Čak i kompletnom idiotu je jasno da je rat loš za ekonomiju. Srbija može ili da pokušava da ekonomski drži glavu iznad vode ili da ratuje sa komšilukom. Vrhovni vođa, dakle, zna da je najmanje jedan od dva glavna narativa koja njegov autokratski režim emituje najobičnija izmišljotina. Za sada na kulisu više liče trideset godina stari MIG-ovi i raketni sistem koji nam Rusija tobože isporučuje svaki put kad se redakcije malo jače zarakijaju, ali kolektivna psihoza koju fiktivno ratno stanje proizvodi nije za zajebanciju. Bizarno prenapumpana nekonzumirana agresija prodire u društvo kapilarno, nalazeći svoje zadovoljenje u režanju na estradni kič, razmahanom porodičnom i vršnjačkom nasilju, divljaštvu narko-tribinaške subkulture i ubrzanom egzodusu iz države kao jedinom odgovoru na društvo u kojem je dobro dok god se ne puca. Ni to nije isključeno, jer igranje napunjenim oružjem može uvek da se završi pucnjem, naročito na Balkanu.

Vučićev sistem ubrzano proždire sam sebe.

Upravo zato, ma koliko bilo primamljivo po ko zna koji put oplesti po svim tim vučićevićima, vulinima, šešeljima, ne treba s uma smesti prostu činjenicu da je bilo kakva kritika aktuelnog političkog bašibozuka nebitna ako joj ishodište nije samovlašće Aleksandra Vučića. Jedini razlog zbog kojeg nekakav Dragan J. brljavi po novinama a ne sa poda lokalne birtije je Vučić. Jedini razlog zbog kojeg je nekakav Vulin na vlasti a ne na teškim sedativima je Vučić. Jedini razlog zbog kojeg ratnog zločinca Vojislava Šešelja javni tužilac ne sme da pipne bez obzira na to kakve pretnje i uvrede upućivao je Vučić. Isparenja iz njihovih usta nisu sama sebi svrha i ne dešavaju se spontano. Tu su da posluže vođi kao dimna zavesa za poslove koji ga se suštinski tiču, a njih ima i na spoljnom i na unutrašnjem planu. Niški aerodrom kao nastavak marifetluka sa „Er Srbijom“ i nezavisnost Kosova su samo dva najkrupnija trika koji se odvijaju dok publika gleda kako se budale igraju pištoljem.

(Sistem i lom)

Podelite ovu stranicu!