Danska traži pravo na Severni pol

16 Dec 2014

Veruje se da u arktičkom pojasu ima 13% neotkrivenih svetskih rezervi nafte i 30% gasa

Grenlandski severni kontinentalni rub povezan je sa grebenom ispod Arktičkog okeana, utvrdili su naučnici, što, kako je rekao šef danske diplomatije Martin Lidegard, daje Dancima pravo na Severni pol i potencijalne energetske izvore ispod njega. Od pet zemalja koje izlaze na Arktik – SAD, Rusija, Norveška, Kanada i Danska – do sada su Kanada i Rusija nagovestile interes za tu oblast, pre nego što je Danska 15. decembra objavila svoju nameru.

Lidegard je rekao da će Danska 15. decembra panelu UN u Njujorku podneti zahtev za teritorijalnu kontrolu Severnog pola. Panel će odlučiti o tome, imajući u vidu da i Rusija i Kanada takođe priželjkuju tu oblast.

Lidegard je rekao za Asošiejted pres da su se arktičke zemlje do sada “držale pravila igre”, kao i da se nada da će nastaviti tako da se ponašaju.

Pet arktičkih zemalja založilo se 2008. da o kontroli nad Severnim polom bude odlučeno pod okriljem UN, a potencijalne dvostruke teritorijalne pretenzije biće rešene bilateralno.

Interes za Arktik raste jer se zbog globalnog otopljavanja topi polarni led, što otvara mogućnost za eksploataciju energetskih resursa u toj oblasti, kao i nove brodske rute. Veruje se da u arktičkom pojasu ima 13% neotkrivenih svetskih rezervi nafte i 30% gasa.

Lidegard je naveo da ne očekuje brze odluke, jer će i druge zemlje najverovatnije podneti zahteve o svojim teritorijalnim pretenzijama na tu oblast.

“Ovo je istorijski trenutka za Dansku i mnoge druge, jer arktička oblast utiče na živote mnogo ljudi. Pošto panel UN donese odluku na osnovu naučnih podataka, sledi politički proces. Očekujem da će to potrajati neko vreme. Odgovor će doći za nekoliko decenija”, rekao je Lidegard.

Između 2007. i 2012. danski naučnici su sa kolegama iz Kanade, Švedske i Rusije isptivali oko 2.000 kilometara dug podvodni planinski lanac koji se proteže severno od Sibira, zaključivši da je Grenland, slabo naseljeno ogromno ostrvo koje je poluautonomna danska oblast, povezano sa arktičkim kopnom.

To je podstaklo Dance da traže pravo na eksploataciju oblasti od 895.000 kvadratnih kilometara.

“Greben Lomonosov je prirodni produžetak grenlandskog grebena”, rekao je Kristijan Markusen, geofizičar koji je učestvovao u istraživanju Danske i Grenlanda. “Igrom slučaja, Severni pol, koji je malena, malena izdvojena tačka leži u toj oblasti”, dodao je on.

Zemlje koje izlaze na more imaju pravo na epikontnentalni pojas u moru do 200 nautičkih milja od obale, a ako žele da dokažu svoje pravo na širi pojas moraju svoje tvrdnje da potkrepe naučnim dokazima.

Ovo je peto područje za koje Danska podnosi zahtev. Ta zemlja je tražila prvo 2009. pravo na područje severno od Farskih ostrva, a zahtev za južno područje kod tih ostrva 2010. U 2012. Danska je podnela zahtev za pravo na područje južno od Grenlanda, a 2013. za područje severoistočno od tog ostrva, pišu danski mediji.

Deo norveškog epikontinentalnog pojasa preklapa se sa danskim zahtevom, a postoji mogućnost da se preklopi i sa Kandom, Rusijom i SAD.

Rusija, takođe, priprema svoj zahtev za pravo na područje Severnog pola, a prema pisanju danskih medija, ne ide tako daleko u zahtevu kao Danska.

Kanada je takođe najavila da će tražiti proširenje svog prava na Severnom polu, ali još nije precizirala svoj zahtev.

(EurActiv)

Podelite ovu stranicu!