Danska traži pravo na Severni pol

16 Dec 2014

Veruje se da u arktičkom pojasu ima 13% neotkrivenih svetskih rezervi nafte i 30% gasa

Grenlandski severni kontinentalni rub povezan je sa grebenom ispod Arkti?kog okeana, utvrdili su nau?nici, što, kako je rekao šef danske diplomatije Martin Lidegard, daje Dancima pravo na Severni pol i potencijalne energetske izvore ispod njega. Od pet zemalja koje izlaze na Arktik – SAD, Rusija, Norveška, Kanada i Danska – do sada su Kanada i Rusija nagovestile interes za tu oblast, pre nego što je Danska 15. decembra objavila svoju nameru.

Lidegard je rekao da ?e Danska 15. decembra panelu UN u Njujorku podneti zahtev za teritorijalnu kontrolu Severnog pola. Panel ?e odlu?iti o tome, imaju?i u vidu da i Rusija i Kanada tako?e priželjkuju tu oblast.

Lidegard je rekao za Asošiejted pres da su se arkti?ke zemlje do sada “držale pravila igre”, kao i da se nada da ?e nastaviti tako da se ponašaju.

Pet arkti?kih zemalja založilo se 2008. da o kontroli nad Severnim polom bude odlu?eno pod okriljem UN, a potencijalne dvostruke teritorijalne pretenzije bi?e rešene bilateralno.

Interes za Arktik raste jer se zbog globalnog otopljavanja topi polarni led, što otvara mogu?nost za eksploataciju energetskih resursa u toj oblasti, kao i nove brodske rute. Veruje se da u arkti?kom pojasu ima 13% neotkrivenih svetskih rezervi nafte i 30% gasa.

Lidegard je naveo da ne o?ekuje brze odluke, jer ?e i druge zemlje najverovatnije podneti zahteve o svojim teritorijalnim pretenzijama na tu oblast.

“Ovo je istorijski trenutka za Dansku i mnoge druge, jer arkti?ka oblast uti?e na živote mnogo ljudi. Pošto panel UN donese odluku na osnovu nau?nih podataka, sledi politi?ki proces. O?ekujem da ?e to potrajati neko vreme. Odgovor ?e do?i za nekoliko decenija”, rekao je Lidegard.

Izme?u 2007. i 2012. danski nau?nici su sa kolegama iz Kanade, Švedske i Rusije isptivali oko 2.000 kilometara dug podvodni planinski lanac koji se proteže severno od Sibira, zaklju?ivši da je Grenland, slabo naseljeno ogromno ostrvo koje je poluautonomna danska oblast, povezano sa arkti?kim kopnom.

To je podstaklo Dance da traže pravo na eksploataciju oblasti od 895.000 kvadratnih kilometara.

“Greben Lomonosov je prirodni produžetak grenlandskog grebena”, rekao je Kristijan Markusen, geofizi?ar koji je u?estvovao u istraživanju Danske i Grenlanda. “Igrom slu?aja, Severni pol, koji je malena, malena izdvojena ta?ka leži u toj oblasti”, dodao je on.

Zemlje koje izlaze na more imaju pravo na epikontnentalni pojas u moru do 200 nauti?kih milja od obale, a ako žele da dokažu svoje pravo na širi pojas moraju svoje tvrdnje da potkrepe nau?nim dokazima.

Ovo je peto podru?je za koje Danska podnosi zahtev. Ta zemlja je tražila prvo 2009. pravo na podru?je severno od Farskih ostrva, a zahtev za južno podru?je kod tih ostrva 2010. U 2012. Danska je podnela zahtev za pravo na podru?je južno od Grenlanda, a 2013. za podru?je severoisto?no od tog ostrva, pišu danski mediji.

Deo norveškog epikontinentalnog pojasa preklapa se sa danskim zahtevom, a postoji mogu?nost da se preklopi i sa Kandom, Rusijom i SAD.

Rusija, tako?e, priprema svoj zahtev za pravo na podru?je Severnog pola, a prema pisanju danskih medija, ne ide tako daleko u zahtevu kao Danska.

Kanada je tako?e najavila da ?e tražiti proširenje svog prava na Severnom polu, ali još nije precizirala svoj zahtev.

(EurActiv)

Podelite ovu stranicu!