Danica Vučenić: Nema izgovora za novinare koji lažu i bave se propagandom

20 Mar 2018

„Njihov lični izbor je da se ponižavaju, da slede vođu, da lažu, da se bave propagandom a ne da slede profesiju. To je njihov lični izbor, ali to ne može biti izgovor”

Novinarka Danica Vučenić izjavila je večeras da nikome od novinara ne može da služi kao izgovor da pristaju na cenzuru, da se bave propagandom i da lažu, samo zato što će u suprotnom izgubiti posao.

„Njihov lični izbor je da se ponižavaju, da slede vođu, da lažu, da se bave propagandom a ne da slede profesiju. To je njihov lični izbor, ali to ne može biti izgovor”, kazala je Danica Vučenić na tribini u Novosadskoj novinarskoj školi.

Ona je podsetila da se devedesetih godina takođe postavljalo pitanje da li treba podleći pritiscima i zadržati posao ili treba staviti profesiju na prvo mesto.

„S druge strane, nije mi jasno kako je moguće da mladi ljudi pristaju da to čine, da se bave propagandom, a ne novinarstvom. Ja to ne razumem. Devedesetih godina se sve u meni bunilo protiv pokušaja da me vežu“, kazala je Danica Vučcenić.

Ocenila je da danas u Srbiji, s jedne strane, imate medije koji podržavaju vlast, a s druge strane i medije „koji se koprcaju i jedva preživljavaju“.

„Ne mogu da mediji budu bolji od društva, jer mediji su ogledalo društva, a društvo je takvo kakvo jeste“, poručila je Danica Vučenić.

Prema njenim rečima, nema slobodnih medija bez slobodnog pravosuđa, bez nezavisnih institucija.

Dodala je da sve te profesije zapravo treba da deluju zajedno, jer jedino kroz takvu vrstu sinergije mogu da se izbore za slobodu svojih profesija.

Poverenik Sindikata Nezavisnost na Radio-televiziji Vojvodine Darko Šper rekao je da novinari koji rade u informativnom programu te televizije nemaju smelosti da se pobune.

„Realno, nemam od njih nikakva očekivanja, oni su za mene u novinarskom smislu potpuni anonimusi. RTV se ne bavi najvažnijim temama, on izbegava takve teme“, kazao je Šper.

Profesorica novinarstva Dubravka Valić Nedeljković ocenila je da se danas koriste potpuno isti obrasci i isti modeli pritisaka kao i devedesetih godina prošlog veka.

„Brine me to što nema dovoljno otpora tim modelima pritisaka, iako znamo o kakvim modelima je reč”, kazala je Dubravka Valić Nedeljković.

Na tribini je predstavljeno i istraživanje Novosadske novinarske škole o stanju u vojvođanskim medijima, posebno u pogledu cenzure i pritisaka, u okviru projekta “Mission Defence”.

Kako je rečeno, Radio-televizija Vojvodine je u ozbiljnim finansijskim problemima jer je 2015. godinu sa 67,7 miliona dinara u plusu, zatim 9,6 miliona dinara u 2016., godini, dok je rezultat za prvih devet meseci 2017. godine rezultat poslovanja minus 89 miliona, pa se može očekivati minus od 148 miliona dinara.

Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) je nedavno pisao da RTV-u zbog toga preti bankrot.

RTV je zbog toga molio Vladu Srbije za pozajmicu, a istraživači su danas kazali da je jasno da takav javni servis ne može da bude potpuno nezavisan

Studenti Odseka za medijske studije su u okviru projekta istraživali stanje u lopkalnim medijima u Novom Sadu, Subotici, Pančevu, Zrenjaninu i Somboru.

Oni su kazali da je istraživanje pokazalo da novinari o pretnjama i pritiscima uglavnom žele da govore samo anonimno, jer se plaše gubitka posla, a u redakcijama vladaju cenzura i autocenzura, kazali su istraživači.

Ubedljivo najviše novca na konkursima lokalnih samouprava za projektno sufinansiranje dobijaju mediji koji su veoma blsiki Srpskoj naprednoj stranci, dok nezavisni mediji ne dobijaju sredstva ili dobijaju ponižavajuće malo i neretko su izloženi pretnjama i pritisicima, kazali su istraživači.

„Šta će mi sloboda medija, ako ja sutra nemam da kupim hleba“, rekao je jedan od urednika medija iz Sombora.

„Naše novine su dodirnule dno, a novinari rade bez gotovo ikakvih primanja. Postoji mogućnost da ćemo prestati sa štampanjem“, rekao je u anketi glavni urednik Kikindskih Željko Bodrožić .

Jedna od novinarki Dnevnika kazala je u istraživanju da bez obzira što urednici rubrika predaju novine na štampanje, ne znaju do ujutro da li će tekstovi sa tim naslovima izaći iz štampe ili će biti promenjeni, što je čest slučaj.

I u medijima na jezicima nacionalnih manjina je slična situacija, plus što su izloženi i velikim pritiscima od strane manjinskih nacionalnih saveta, naveli su istraživači.

Projekat finansira Evropska unija putem programa za male grantove „Zaštita medijskih sloboda i slobode izražavanja na Zapadnom Balkanu“, koji sprovodi Hrvatsko novinarsko društvo u okviru projekta „Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zagovaranje medijskih sloboda i sigurnosti novinara“.

(Autonomija) 

Podelite ovu stranicu!