Dan Vojvodine ili Kako ugušiti slavljenika

27 Apr 2018

VOICE: Naprednjačko-radikalski koncept “posrbljivanja Vojvodine” do njenog nestanka

Vlastima u Srbiji, čini se, nisu dovoljne tenzije koje svakodnevno izazivaju sa zemljama u regionu, već je izgleda neophodno podići političke tenzije i unutar Srbije. To je jedino racionalno opravdanje za odbranu “srpske političke misli” od Načertanija pa nadalje, veličanje „jogurt revolucije“, guslanje o kosovskom zavetu i ostale nacionalističke mantre koje su obeležile javnu raspravu o Danu Vojvodine.

Obrazloženja koja su se tom prilikom mogla čuti kristalno su čisto, jasno i precizno pokazala intenciju koja se krije iza predloga uvođenja tog praznika, navode sagovornici VOICE-a i upozoravaju da je problema bilo uvek kada se u Vojvodini nametala volja samo jednog naroda. Sporno je, dodaju, i to što predlog dolazi od političkih aktera koji su se tokom svog političkog života zalagali za gašenje Vojvodine. Ili se još zalažu.

Ni V od Vojvodine

Poslednjeg dana aprila zaključena je javna rasprava koja je, pored skupova u Rumi, Zrenjaninu i NovomSadu, podrazumevala i podnošenje predloga na Nacrt pokrajinske skupštinske odluke o utvrđivanju i svečanom obeležavanju Dana AP Vojvodine i drugih dana od pokrajinskog značaja, na sajtu Sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Predloženo je da se kao Dan APV svečano obeležava 25. novembar, kada je 1918. godine Velika narodna skupština proglasila prisajedinjenje vojvođanskih oblasti Kraljevini Srbiji. Tu su još i 15. maj – u spomen na Majsku skupštinu u Sremskim Karlovcima 1848. godine, na kojoj je proglašeno stvaranje Srpske Vojvodovine, te 10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava.

Međutim, ono što se moglo čuti u gotovo tri sata govorancije u Novom Sadu, trebalo je da nosi naziv „Srpska politička misao u XIX i XX veku“ ili „Zaokruživanje srpskog nacionalnog pitanja u Habsburškoj monarhiji“, jer je tom prilikom između redova predočeno da je današnju Vojvodinu, koja štrči i smeta, potrebno ugušiti jednom za svagda, da od nje ne ostane kamen na kamenu. O takvim namerama više od reči svedočila je publika u kojoj su se našli osvedočeni “poštovaoci Vojvodine i njene autonomije”, radikalni nacionalisti poput Dejana Mikavice, Miroslava Parovića, Đorđa Srbulovića, Saše Adamovića i inih…

Govori učesnika i gostiju potvrdili su da su navedeni datumi izabrani upravo zato što nemaju nikakve veze sa današnjom multinacionalnom i multikulturnom Vojvodinom, već isključivo sa jednom nacijom – srpskom. Istoričarka Ljubomirka Krkljuš rekla da je dan prisajedinjenja najvažniji dan u istoriji Vojvodine zbog toga što on predstavlja završetak procesa razvoja nacionalne svesti Srba u južnoj Ugarskoj.

– Važna je Majska skupština, jer je to prvi put da je ideja o političkoj samostalnosti, o nacionalnoj ravnopravnosti, o teritorijalnoj autonomiji bila jasno formulisana i artikulisana. Od tada je ta ideja o nacionalnoj ravnopravnosti, o teritorijalnoj autonomiji bila sastavni deo, bitan deo svih nacionalnih programa političkih prvaka, političkih stranaka Srba u južnoj Ugarskoj do kraja postojanja Habsburške monarhije, dakle do kraja 1918. godine – rekla je ona.

Predsednik Matice srpske Dragan Stanić svojim govorom branio je „oklevetanu srpsku političku misao“.

Neprestalno imamo na delu oklevetanu srpsku političku misao, počev od Načertanija, pa do svih drugih važnih političkih dokumenata. I mislim da sa tim moramo računati i dan danas i kada branimo državnost Srbije i kada brinemo o tome kako zapravo organizovati život i političku situaciju u Vojvodini, a pogotovo na međunarodnom planu gde treba uraditi nešto što se ponekad graniči sa nemogućim – rekao je Stanić.

Bauk separatizma kruži glavama nacionalista: “Bez obzira što su od 2000. godine ponovo otvoreni procesi moguće etatizacije Vojvodine, oni su od 2012. godine zaustavljeni i uvedeni u politički stabilnije tokove” (fotografija sa “javne rasprave”: VOICE)

Podsetio je na bauk separatizma, koji je, po njegovim rečima, doneo Ustav SFRJ iz 1974. godine.

– Taj proces je, pak, zaustavljen 1988. godine, političkim događajima takozvane „jogurt revolucije“, a konačno potvrđen Ustavom Republike Srbije iz 1990. Bez obzira što su od 2000. godine ponovo otvoreni procesi moguće etatizacije Vojvodine, oni su od 2012. godine zaustavljeni i uvedeni u politički stabilnije tokove – rekao je Stanić.

U više navrata mogao se čuti i predlog da se 25. novembar, kao datum od državnog značaja, obeležava u celoj zemlji. Da nije reč samo o željama i „vlažnim snovima“ pojedinaca, govori nam i inicijativa Tomislava Nikolića, koji je kao predsednik Republike u decembru 2016. godine uputio Vladi Srbije Predlog dopune Zakona o državnim i drugim praznicima u Srbiji kako bi 25. novembar, Dan prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbije, postao državni praznik. Očigledno je, dakle, reč o združenom nacionalističkom poduhvatu.

Cinizam, podlost i prevara 10. decembra

Iako lično smatra da je reč o jednom od važnijih datuma u istoriji čovečanstva, istoričar Srđan Milošević ocenjuje da se iza predloga da 10. decembar bude jedan od datuma koji će biti obeležavan u AP Vojvodini krije cinizam. Smatra da je izabran neutralan datum, bez regionalnog značaja, kao ravnoteža sa „nacionalno bitnim“ datumima, uz pokušaj njegovog pravdanja prisustvom velikog broja manjina u Vojvodini.
– Kada se u jednoj multinacionalnoj sredini i u kontekstu u kojem se decenijama društvo instruira da su manjine antidržavni element uopšte pomenu neka ljudska prava, asocijacija prosečnog nacional-dušebrižnika jeste ni manje ni više nego da mu je identitet u opasnosti, država pred raspadom, a nacija pred nestajanjem. U celini uzev, izbor 10. decembra vidim, dakle, kao podlost i prevaru – kaže Milošević.

Posrbljavanje Vojvodine

Predsednik Saveza antifašista Vojvodine Duško Radosavljević podseća za VOICE da je od dolaska Srpske napredne stranke na vlast prisutan koncept „posrbljavanja Vojvodine“. Upozorava da ovakve intencije pokazuju da nema želje za saniranjem istorijskih kontroverzi, kao i da utvrđivanje novih naučnih činjenica skupštinskom većinom dovodi do revalorizacije istorije i njenog revizionizma, te stvara novi kamen spoticanja.

– Očekujem da u sledećih nekoliko godina imamo u skupštini obrnute scene – da se poništavaju ove odluke, jer se one moraju poništiti pošto su netačne, vređaju inteligenciju i zloupotreba su političke moći. Ovo su stvari koje su jako opasne i bojim se da gospoda koja ima veliku većinu uopšte ne razmišlja o posledicama svojih dela – ističe Radosavljević.

Problem je i što se, kako kaže, šalje poruka da je Vojvodina ekskluzivno političko, ekonomsko i svako drugo vlasništvo samo jednog naroda.

– Vojvodina je patila kad god je imala silovanje stvarnosti od strane političkih aktera. A to se nikada nije dobro završavalo. Bojim se da su ovo akti koji trenutno, kratkoročno i dugoročno izazivaju sukobe – navodi Radosavljević.

Srđan Milošević: Vojvodina se pokazala kao pogodan teren za dokazivanje “nacionalne pravovernosti” vlasti (foto: N1)

Istoričar Srđan Milošević sa Instituta za noviju istoriju Srbije ne veruje da je izazivanje netrpeljivosti bilo samo po sebi cilj, ali upozorava da će upravo to biti očekivani rezultat ovakve inicijative. Vojvodina se, kaže on za VOICE, pokazala kao pogodan teren za dokazivanje “nacionalne pravovernosti” vlasti kojoj se sve više približava rešavanje kosovskog pitanja, za koje, kako se može čuti, “nema dobrog rešenja”.

– To je ono što je autentična orijentacija vladajuće stranke, ali i velikog dela društva u razumevanju nacionalnog identiteta: on je shvaćen kao etnički i onda se taj nalog za isticanjem etničkih obeležja neprestano obnavlja na svakom nivou, od pojedinca do države, pa se on isporučuje i pred pokrajinu. To se čini upadljivo, u nekom tobože odbrambenom napadu, uvek uz naglašavanje da je problematizovanje takvog ekskluzivnog shvatanja identiteta odnekud opasno po interese srpskog naroda, da je manifestacija antisrpstva i tome slično – navodi Milošević.

Srpstvo i antikomunizam

Intencije predlagača dodatno je razotkrio pokrajinski poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaroški, koji je na javnoj raspravi pitao zbog čega se među predloženim datumima, koji za njega nisu sporni, nije našao i datum važan za današnju AP Vojvodinu – Skupština izaslanika naroda Vojvodine održana 30. i 31. jula 1945. godine.

– Ona se takođe bavila pitanjima konstituisanja Vojvodine kao autonomne pokrajine, iz čega, uostalom, crpimo njen legitimitet do današnjih dana – rekao je Bogaroški.

Branislav Bogaroški: Skupština izaslanika naroda Vojvodine održana 30. i 31. jula 1945. godine važan događaj. Iz njega crpimo legitimitet do današnjih dana

Ovo podsećanje na Drugi svetski rat dodatno je podgrejalo atmosferu i razotkrilo animozitet prisutnih prema tom periodu, ali je direktor Muzeja Vojvodine dr Drago Njegovan burne reakcije prisutnih smirio i najavio da će se i taj predlog naći uz ostale pred vladom APV.

Milošević smatra da je jasan cilj izbegavanja 30. i 31. jula to što je Vojvodina tada krenula putem “suštinske autonomije” i postala istinski prepoznatljiva celina, iako je, po njegovim rečima, takav status Vojvodine jako dugo predstavljen kao atak na pominjane srpske nacionalne interese, na srpstvo Vojvodine, zatim kao početak njenog rasrbljavanja, kao antisrpsko komunističko podrivanje srpskog identiteta srpske Vojvodine i tome slično…

– Tu svakako ima nanosa antikomunističke paranoje, umišljanja da je autonomija Vojvodine plod nekakvog antisrpstva komunista. To je neodrživa teza – rekao je Milošević. Dodaje da je vojvođanski identitet karika koju ljudi sa prostora Vojvodine moraju imati mogućnost da ugrade u svoj pluralni identitet, koji podjednako uključuje i Srbiju ili neku drugu zemlju kao matičnu, kada je reč o manjinama, kao i Evropu.

Duško Radosavljević: Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast prisutan koncept „posrbljavanja Vojvodine“ (foto: MCV)

Radosavljević smatra da je negiranje datuma iz 1945. u skladu sa potiranjem tekovina komunizma i antifašizma.

– Ako je legitimna institucija Velike narodne skupštine iz novembra 1918. godine, kada de facto slovenski narodi u Vojvodini odlučuju da će živeti u okviru Kraljevine Srbije, još više je legitimna institucija kada predstavnici svih naroda koji žive u Vojvodini 1945. u julu odlučuju da će živeti u federalnoj Jugoslaviji. Slaveći pobedu nad najvećim zlom u istoriji čovečanstva – fašizmom, odlučili su da će se Vojvodina izgrađivati na bazi ravnopravnosti naroda i narodnosti – kaže Radosavljević, precizirajući da većina izaslanika na toj skupštini uopšte nisu bili komunisti.

Vučić, Irinej, Mirović…

Zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama dr Nebojša Kuzmanović podsetio je da već godinu dana postoji Odbor za prisajedinjenje na čijem čelu se, kao počasni predsednik nalazi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da je predsednik odbora pokrajinski premijer Igor Mirović, a da ga čine istaknute ličnosti javnog života poput predsednika Matice Srpske, ogranka SANU u Novom Sadu, vladike Bačkog Irineja…. Naveo je da se, u sklopu realizacije programa Odbora, već radi na snimanju filma o prisajedinjenu Vojvodine po scenariju Milovana Vitezovića, te da je u planu i snimanje dvadesetak dokumentarnih filmova o istaknutim ličnostima Srpske Vojvodine.
– Radiće se i pozorišna predstava i Muzej prisajedinjenja u okviru Muzeja Vojvodine. Spomenik Kralju Petru će biti postavljen 25. novembra ove godine – rekao je Kuzmanović.
Dodao je da postoje i spontane inicijative za obeležavanje tog datuma, jer će naučni skupovi tim povodom biti organizovani u Podgorici, Višegradu i Vukovaru. Dodajmo da „spontane“ inicijative u vezi sa oslobođenjem od strane srpske vojske 1918. već  izazivaju tenzije u Crnoj Gori.

Poslednja reč na Ustavnom sudu

Iako će, zahvaljujući ogromnoj većini u Skupštini AP Vojvodine, ovaj predlog bez problema biti usvojen, po svemu sudeći, tu neće biti kraj priče. Naime, Bogaroški je upozorio da nema pravnog osnova za usvajanje odluke o Danu AP Vojvodine, podsetivši da je Ustavni sud Srbije prilikom ranijih odluka zauzeo restriktivan stav o tome šta jesu, a šta nisu nadležnosti Pokrajine.

– Da pojednostavim, došao je na stanovište da sve ono što nije striktno navedeno kao nadležnost AP Vojvodine ne može tumačenjem postati nadležnost APV. Pa se postavlja pitanje da, ukoliko se donese odluka kojom će se proglasiti Dan AP Vojvodine i dani od pokrajinskog značaja, ta odluka ne postane predmet ocene ustavnosti i zakonitosti, kao što smo to ranije imali slučaj. Mislim da to ne bi bilo dobro – upozorio je Bogaroški.

Dalibor Stupar (VOICE)

Podelite ovu stranicu!