DALIBOR STUPAR: Vojvodina Georgina

Ko je profitirao od sednice sa unapred propalim dnevnim redom?

22. mar 2019

Nedelju za nama obeležila je, pored doživotne robije izrečene prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, skupštinska rasprava o Predlogu zakona o finansiranju Vojvodine i Rezolucije o Vojvodini. Ko je preskočio prenos, nije ništa izgubio.

Priliku da potvrde svoje centralističke i antivojvođanske poglede dobili su osuđeni ratni zločinac na privremenom radu u Narodnoj skupštini Šešelj dr Vojislav (citat Čanak), te njegova vesela družina. Socijalisti su bili posebno kivni, ali u gomilanju razloga zbog kojih ove dokumente ne treba usvojiti nisu zaostajali ni bivši radikali, bivši DSS-ovci, pa i bivši DS-ovci koji čine gro današnjeg SNS-a, a koji su zajedničkim snagama 2006. godine izglasali Ustav Republike Srbije koji Vojvodini garantuje autonomiju.

Bilo je tu doskočica o plagijatu, jer je predlog zakona navodno prepisan iz ranijeg predloga Aleksandre Jerkov, pa vraćanja u istoriju do Bana Jelačića i vojvode Šupljikca, uz više puta istaknut stav da se radikali zalažu za ukidanje autonomije Vojvodine. Mogle su se čuti i optužbe da je sednica zakazana zbog Evropske unije, odnosno da iza zahteva za njenim sazivanjem stoje Dejvid Mekalister i Maja Kocijančić. Uglavnom, sednica se pretvorila u veličanje Vlade Srbije i nabrajanje projekata koji, samo zahvaljujući njenoj velikodušnosti, stižu u Vojvodinu.

Ministar Branislav Nedimović je izneo srceparajuću priču o tome kako je sve uništeno posle 2000. godine, te da država pre vlasti naprednjaka „mal’ nije bankrotirala“. Aleksandar Martinović je otišao dotle da je ustvrdio kako je Aleksandar Vučić najvećim delom zaslužan za dovođenje svih fabrika u Vojvodini, Srbiji i Kosovu i Metohiji. Sevale su standardne optužbe o separatizmu, a u jednom momentu rasprava je stigla do pitanja da li je u Srebrenici bio genocid i da li je Radovan Karadžić trebalo da bude osuđen ili ne.

Interesantno je bilo slušati kako u više navrata govornici iz vladajuće stranke hvale Čanka zbog konstruktivne rasprave, čestitaju mu na tome što problem iznosi u parlamentu, gde je i mesto za debatu, istovremeno prozivajući opozicione partije koji nisu prisutne, uz opaske kako one nisu za dijalog i kako bi da ruše vlast na ulici. Čak je i Čanak u nekoliko navrata ustvrdio da se vlast ne menja na ulici i da zato ne učestvuje u protestima. A pre sednice je začikavao opoziciju da se vrati u parlament i pokaže da joj je stalo do Vojvodine. Kao da ne zna da trenutnu opoziciju čine stranke koje su glasale za ovakav Ustav i nisu se baš pokazale na pitanju Vojvodine, plus Dveri koje bi verovatno iznosile argumentaciju iz arsenala SRS.

Georgina je trudna pet godina, a Vojvodina već deset čeka zakon koji je propisan Ustavom (foto: VOICE)

Predsednik LSV dobio je tako priliku da se „opere“, jer ga zbog koalicije sa SNS-om u Novom Sadu ostali opozicionari nazivaju lažnom opozicijom. Dobio je priliku da ih napadne i pozicionira se pred neke (možda skorašnje) nove izbore. Negirao je i dogovor s Vučićem po pitanju ove sednice.

– Da imam dogovor sa Aleksandrom Vučićem, ne bi bio problem da to bude usvojeno ili da se napravi predlog da bude po volji vladajuće većine – rekao je Čanak novinarima u Skupštini Srbije. Zaista, teško je verovati da je Čanak dozvolilo da ga Vučić nasanka. Ali, onda je pitanje kome je ovo išlo u prilog? Ko je profitirao od sednice sa unapred propalim dnevnim redom? Više je mogućnosti i nemoguće je biti siguran koja verzija je najtačnija.

Nesporno je da je Čanak dobio, i iskoristio priliku da tokom dva dana, satima na nacionalnom servisu govori o programu LSV. I to bez upadica, bez nervoze, bez gašenja mikrofona i oduzimanja reči, bez ičega što karakteriše rad u parlamentu za naprednjačkog vakta. Mogao je mirno i uz veliki broj argumenata da odgovara na optužbe, kritike, da pojašnjava sporne stvari iz svoje biografije i istorijata LSV-a.

Ova sednica nije nalikovala ničemo što smo gledali od kada je Maja Gojković na čelu Narodne skupštine. Zbog toga ne treba zanemariti efekat koji bi retko civilizovana debata u parlamentu Srbije mogla da ima na zvaničnike EU, jer su oni poslednjih dana davali izjave u smislu da je neophodno sa ulica vratiti dijalog u skupštinu. Takvi poeni očigledno bi dobro došli Vučiću & co, jer se oni smatraju krivcima za urušavanje parlamentarizma i ugleda skupštine, zbog čega dobar deo opozicije i nije u poslaničkim klupama. A dobio je i besplatan politički marketing, preko potreban nakon debakla s uterivanjem, sve malobrojnijih, stranačkih aktivista u torove tokom kampanje „Budućnost Srbije“.

Na kraju, pitaće neko, šta je bilo s Vojvodinom? Ona, jadnica, ostade u ćošku dok o njoj pričaju, a ništa je ne pitaju. Kao kad Radovan Stanislavu savetuje da ide na pijacu i nudi Georginu za udaju, ali da ne baca pare za tezgu, nego da se „prišljamči“. Ispade da se i Čanak prišljamčio Vučićevoj potrebi da vrati malo ugleda Narodnoj skupštini. Da pokaže kako se opozicija ne gazi i kako joj čak i zakoni stižu na dnevni red. Georgina je trudna pet godina, a Vojvodina već deset čeka zakon koji je propisan Ustavom, eto još jedne paralele. I, sva je prilika, čekaće još toliko, dokle god o njoj bude odlučivao Radovan/Aleksandar. Dok konačno ne pretrči na „njihovu stranu“.

(Autonomija; naslovna fotografija: Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Raspust
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga