DALIBOR STUPAR STUPS: U čoporu niko nije kriv

13 Feb 2018

"Ovo društvo ne voli ljude koji vide"

Kaže mi da su po pitanju podsticanja medijske nepismenosti građana/ki sve stranke zaista iste i da naše društvo počinje da prepoznaje važnost lokalnih političkih inicijativa za rešavanje gorućih problema, budući da nas je država davno ostavila na cedilu. Dalibor Stupar Stups je novinar Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) i politički karikaturista, dobitnik godišnje nagrade Nezavisnog društva novinara Vojvodine (analitičko novinarstvo), uz Vladimiru Dorčovu Valtnerovu (izveštavanje na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost). Svoj dvostruki talenat Stups u šali objašnjava time da je „podvojena ličnost“ i „doktor škrabalo i mister piskaralo“. Prvo ga pitam da li su ga zbog dva zanata nekada omalovažavali i govorili mu da nije ni jedno, ni drugo?

„Ne. Oni koji me poznaju, njima je svejedno. Ništa mi loše nisu rekli.“

Pokrećem tu temu zato što nam je povod razgovora nagrada. Da li si i ti čuo zle jezike, po kojima sami sebi dodeljujemo nagrade?

Kada dobiješ stručnu nagradu dobio si je od ljudi koji su tvoji. Nisam čuo, ali sam siguran da ima ljudi koji ili misle da su oni trebali da je dobiju, ili posmatraju stvari iz drugog ugla. Realno, 650 raznih novinara je tu, to je priznanje od kolega i tako treba da se posmatra.

Društveno-politički neistomišljenici nas tako omalovažavaju, čuo sam to kada sam bio na tvom mestu.

Ne pogađa me to. Oni gledaju iz svog ugla. Vidim da je Igor Mirović dobio nagradu za poeziju, tako i doktorate dele, očigledno da to njima znači. Mislim da sam je zaslužio, radim ovaj posao maksimalno profesionalno godinama.

Mirović je nagrađeni poeta, Telenor odlikovala crkva, opiši nagrade u našem društvu?

Trebala bi da je priznanje i podstrek za dobar posao, ali s poplavom ovih stvari prvo sam mislio da je svima stalo. U normalnoj državi ne bi dobili nagrade i doktorate, ali počinjem da sumnjam da to njima nije cilj, već da se omalovaže i nagrade koje stvarno vrede. Mi im se podsmevamo, a oni to kupe i stvaraju police sa izmišljenim nagradama.

Pominješ podsmeh, satiričar si, da li on dopire do vrha?

Dopire. Voleo bih da više dopire do građana. Političari ne mogu to da podnesu, to je takav mentalni sklop, operisani su od humora. Znaš kada je ranije gradonačelnik Bora Novaković (DS) otvarao žardinjere i šahtove, pa smo se podsmevali? Ovi rade isto, s tim što tada Demokratska stranka nije slala saopštenja „a šta vi ološi, kada je bila Maja Gojković opljačkali ste grad“. Sada ti kažeš da je gradonačelnik Miloš Vučević otvorio ogradu Doma vojske i onda dobiješ 20 saopštenja SNS-a. Svesni su oni da je to ništa, ali ne dozvoljavaju ni da se to vidi.

Kako se zove taj defekt?

Egomanija, mi smo najbolji i najlepši. Ne znam, to je za psihologa.

Konkretno, kada si najjači, sve imaš, za sve se pitaš, a ponašaš se hiperosetljivo i uvredljivo?

Svestan si da si balon. Ako dozvoliš da te zezaju za ogradu, pa za tetku iz Kanade, šta kada bude nešto ozbiljno? Bolje da pokažemo zube odmah. Koliko su razvlačili Koraksa zato što je, kao, nacrtao Aleksandra Vučića kao Hitlera, a nacrtao je Čarlija Čaplina kako parodira Hitlera?! Prizemno pokazuju da to ne shvataju i da su uvek u gardu. Ja da sam neko ko se bavi politikom i da imam 50 posto, baš bi me bilo briga šta kaže neko ko ima tri. Ne mogu da shvatim taj paradoks, u jednoj rečenici kaže „ko ste vi, vi imate jedan posto“, a odmah posle „vi hoćete da rasturite Srbiju“.

Da li je to podmukla taktika Perice i vuka, da narod ogugla na svaku vest?

Moguće. Evo, moraju da razreše funkcije predsednika Opštine Kula Velibora Milojičića zato što je Agencija za borbu protiv korupcije tako odlučila, i oni kažu „bole nas“. Čekaj, državni organ kaže nešto, a tebe zabole?! Ili Vučević, „pravosuđe je katastrofa, brani kriminalce“, a kada su pustili Mihalja Kertesa i Bogoljuba Karića – onda ništa. Problem je što se to širi na društvo, ljudi postaju takvi. Sećaš se protesta ispred NDNV-a, zbog promocije filma kolege Aleksandra Reljića „Kosovo… Nazdravlje!.. Gezuar!“, bio je haos! Dve, tri nedelje kasnije, objavi se lista za novosadske vrtiće i tri četvrtine dece je ispod crte, nije dobilo vrtić. I ništa! A ti koji su bili ispred se zaklinju u porodicu, natalitet, srpstvo… Nisu se setili da se opet skupe i kažu „alo, bre, Vučeviću, kako može tri četvrtine dece da nema mesta?“

Zašto?

Naši su na vlasti, očigledno je to fora, ne vidim šta je drugo. Ko je kome bitan.

Hipotetički, šta će jadni ako Nataša Kandić dobije Nobelovu nagradu za mir?

(smeh) Ne znam. Doživeće nervi slom.

Kako se ispoljava stid od Nobelove nagrade?

Ovi se stide svega što je tekovina normalnog sveta. Konačno su u izveštaju Evropske komisije stidljivo napisali da pravna država ovde ne postoji. Šta, trebalo vam je šest godina da napišete jednu rečenicu? I ovo sa nominacijom je dovoljno, odmah se isteralo na čistac ko je tu ko. Ovi što su prevozili hladnjače 500 kilometara, otkopavali, pa ponovo zakopavali, i ovi što su osuđeni – to nema veze, a ova koja je o tome pričala – ona je kriva. Sumanuto.

Nazovi sistem u kom živimo?

Obrnuta anarhija u rukama jednog čoveka koji je podstiče. Kontrolisani haos za malu grupu ljudi, a vi ostali snalazite se. Kada su ubili Olivera Ivanovića, pa čitav taj patetični performans koji je Vučić sproveo, dan kasnije sam nacrtao ono što mislim da svi misle: došao je kamionom i zatrpao grob ovcama i traktorima. Video se strah u njemu. Ne optužujem nikoga, ali ako seješ takvu atmosferu, šta ti je teško da prihvatiš da će ljudi tebe da optuže? Pitaš se za sve, ali ako je neki problem – onda mi nismo krivi.

Ivanović?

Više je onih kojima je smetao, nego onih kojima je bio dobar.

Da li te je strah?

Ne razmišljam o tome. Ne treba se dati strahu.

Radili smo obojica pod različitim štetočinskim režimima ali nije strah vladao kao sada?

To je jedna od glavnih poluga ove vlasti. Strah smiruje obične ljude, a onda i ove koji bi nešto mogli da kažu. Nisam čuo da je bilo puno „zviždača“, sve afere koje su otkrivene su isplivale za vreme bivše vlasti, koja je koliko-toliko poštovala institucije. Podstiču strah da bi radio za njih.

Predsednik NDNV-a Nedim Sejdinović je rekao da će lustracija konačno morati da se uradi kada režim ode, tvoj sud?

Mislim da sada ljudi to shvataju. Onomad su, koliko sam shvatio, Vojislav Koštunica i njegovi bili glavna brana, ali sada je jasno da imamo ljude koji su se ogrešili o sve moguće norme: političke, moralne, etičke, prećutne. Ne može tebi opet neki Aleksandar Martinović da ima pet funkcija, a ako bude imao, onda jedino da se odselimo (smeh). Eto, Dejan Mihajlov, koliko god ne voleli DSS, nema ga nigde, a bio je udarna pesnica. Na sudu je rekao „dobro, lagao sam, bila je izborna kampanja“, platio je to. Niko ne traži glave, oni samo ne smeju da budu u javnom životu.

Da li je realna opasnost da ova garnitura neće mirno otići s vlasti?

Oni ni onda nisu otišli mirno, s tim što mislim da bi ovaj put Evropa drugačije odreagovala. Ne mislim da bi bilo nasilja na ulicama, sada smo zemlja kandidat, družimo se što bi rekli, trošimo im fondove, proveravaju nas. Drže ih na nekom broju, koji nije +383 (smeh), kazaće im „vrati vojsku s ulica nazad, a mi se dalje nećemo mešati“. Međutim, ovo s crnim džipovima im očigledno ne smeta.

Zašto je dozvoljen skup podrške rehabilitaciji Milana Nedića, fašističkog saradnika i podizvođača Holokausta?

Mislim da je to diverzija. Nije ova vlast, koliko god imam protiv nje svašta da kažem, donela Zakon o rehabilitaciji, niti ga sprovodi, niti je otkopavala Dražu Mihailovića. Samo su iskoristili to, očigledno je da pod šapom imaju desničare, trebali su da im dignu frku da bi se nešto drugo prećutalo – to što je Evropa podviknula, il nešto što će se desiti za pet dana.

Ali u pitanju je svakako paket mera za beogradske izbore?

To da. Desnica se udružila, učestvuju na izborima, gledao sam izveštaje sa dva kongresa, puna su im usta hvale za Vučića, oni mu nisu opozicija.

Kako ti izgleda savez DJB i Dveri?

„Cenzus nam je nemoguća misija, ako se udružimo biće moguća.“ Ako uđu u Parlament imaće svako svoj odbornički klub i doviđenja. Poštenije bi bilo da to kažu odmah, da ne gube vreme na međusobne napade. A Vučić trlja ruke i misli se „odlično, nisam morao da platim marketinšku ekipu“.

Da li je medijsko izjednačavanje lekara i šarlatana zadnji deo lanca jednakosti četnika i partizana?

To je jedna matrica. Sada je lako biti pametan…

Priznajem, i mene su zeznuli, prevideo sam ovu posledicu.

Da, antivakcineri i demokratija, gde svako ima pravo na mišljenje. Tebi guši slobodu mišljenja mogućnost da umru neki ljudi?! Kada su doneli Zakon o rehabilitaciji nismo na vreme prepoznali moguće posledice, a one koji jesu smo ućutkivali. To je ono kuvanje žabe, malo po malo, prvo Zakon, pa Nedić…

Zašto smo Đinđićevu metaforu žabe upotrebili krajnje pogrešno?

Mi smo Homer Simpson. Probamo jednu žicu, udari nas struja, probamo drugu, ponovo nas udari, pa probamo ponovo prvu (smeh). Ovo društvo ne voli ljude koji vide. Ako ih upozoriš – sklone te, a kada se to stvarno desi ti naravno nećeš likovati, pa će ti oni reći „dobro, ko je mogao da zna“. Pa čekaj, ja sam znao! Uvek se radi to u čoporu, jer u čoporu niko nije kriv. Kada je osuđen Ratko Mladić, čopor je rekao „to je još jedna tvrdnja da su Srbi genocidan narod“. Čekaj, ne, piše u presudi da je kriv Ratko Mladić, od oca tog i tog, a ne ti i ja, ali onda ljudi shvate da bi morali da se suoče sa posledicama, a ovako, ako se kriju iza čopora, onda niko nije kriv.

Inicijativa roditelja koji su tužili javne ličnosti, protivnike obavezne vakcinacije?

Voleo bih da to prođe. Prvi, mali korak. Stranke imaju svoje interese, ostali su nam jedino građani koji su lično pogođeni. Odlična stvar.

Zašto u Srbiji svaki manijak ima deset godina grejs perioda vladavine?

Ne znam. Sporo delujemo. Otpišemo one koje nas upozoravaju. Kod nas je demokratija i poštovanje zakona slabost. To više i nije pitanje kritične mase, nije dovoljno 51 posto, mora 90 posto nas da shvati da je u problemu.

Da li te je išta iznenadilo u slučaju Slobodana Arežine protiv RTV-a?

Ne. Bio sam na N1 pre desetak dana i pitali su me o tome. Dobio je čovek presudu i rekao sam da se neće vratiti jer će smisliti neki marifetluk. I nije prošlo dve nedelje, evo, kažu mu bićeš „dvojni državljanin“ (smeh), dvojni direktor, a evo ti i otkaz za svaki slučaj. Isto kao u Kuli, sud je presudio, kažu „vratite ga“, a oni kažu „zabole nas“.

Fascinira me stepen državotvorne strasti u razvaljivanju vojvođanskih medija. Od Slobodana Miloševića do sada, RTS i Politika nikada nisu bili treš koliko RTV i list Dnevnik. Zašto pokrajinski mediji pod kontrolama različitih režima imaju rezultate toliko očajnije od kolega južno od Save?

Oni ne znaju da rade taj posao. Bio im je cilj da ih zauzdaju, pridave, da ne rade posao za građane. Šta imaju da misle u Novom Sadu, kada imaju na kablovskoj sve kanale iz Beograda. Nervira ih valjda samo postojanje Vojvodine kao celine, po Ustavu kog stalno gaze. Tu žive ljudi koji im nisu bliski, ljudi koji su sada u RTV-u su bili po nekim ćoškovima verovatno, pa kada su posmenjivali kolege i počeli da nabrajaju nove – ja nikoga ne znam. Nije da se družim sa svim novinarima, ali da baš nikoga ne poznajem… A taj je sada neki urednik ili direktor.

Dobro, ali siguran sam da bi lokalni gospodari voleli da su vojvođanski mediji pod njihovom kontrolom popularni?

Da, da bi mogli da proguraju svoju politiku, ali je oni nemaju. Nemaju ništa. Još malo pa će dve godine pokrajinske vlasti, šta su uradili? Čim su došli usvojili su tradicionalne i još tradicionalnije simbole Vojvodine – i to je to. Sada će ove godine 100 godina prisjedinjenja i drugo ništa nema, nijedne inicijative. Za Vučevića nisam čuo sve dok nije postao gradonačelnik, a on je varijanta „otišao u Četnike ’45“ (smeh). Ljudi koji su se do juče zalagali za ukidanje Vojvodine danas su u njenoj Vladi. Kakav je to luping u glavi?! U stvari, samo je funkcija bitna, za Vojvodinu rade isto koliko kada su bili u opoziciji, dakle ništa. Ali da se ogradim, u gradu svi pričaju da su i demokrate za gradonačelnika Novog Sada birali lošije, osobe koje mogu manipulisati.

(ZTZ)

Podelite ovu stranicu!