- Autonomija - http://www.autonomija.info -

DALIBOR STUPAR: Kome li je divan dan 

Sutra je 271. rođendan Novog Sada. Pre gotovo tri veka, 1. februara 1748. godine, bogati Novosađani su za 80.000 forinti od carice Marije Terezije otkupili status Slobodnog kraljevskog grada. Novi Sad je tada dobio i svoje današnje ime, uz latinsko Neoplanta, nemačko Neusatz i mađarsko Újvidék. Na zvaničnom sajtu grada, između ostalog, navodi se da je tim činom, dotadašnje naselje Petrovaradinski šanac izuzeto iz nadležnosti državnih vojnih i civilnih županijskih vlasti i steklo status Grada, grb, pravo na samoupravu kroz Magistrat sačinjen od dvanaestorice „domaćih“ građana i građanki, pravo da donese gradski Statut i ubire porez i novo ime. Po priznatim pravima i preuzetim obavezama, Novi Sad se izjednačio sa ostalim urbanim komunama Carevine, koje su u to vreme iz feudalne polako prelazile u građansku epohu.

Danas Novi Sad nije ni slobodan, ni kraljevski, a još malo pa ni grad. Novi Sad je pacijent u komi, daje slabe znake života ali ozdravljenje nije na vidiku. Pojačaju se, doduše, povremeno otkucaji srca, jurne krv, aparat to zabeleži, ali kada se očitaju merenja, ispostavi se da je za to odgovoran san, a ne početak buđenja. San da je moguće živeti normalno, u saglasju sa drugima i drugačijima, sa prirodom, sa zakonima i normama koje zahteva kolektivno bivstvovanje. San koji poseti Novosađane s vremena na vreme toliko je realan da pomisle da su se probudili, ujedinili, pobunili… Ali, nestane još brže nego što je došao, ostavivši samo trag u grafikonu EKG-a.

Slavljenik svoj rođendan dočekuje u raskantanoj igraonici, bez nameštaja i escajga, bez mokrog čvora, bez hrane i pića. Sa tek ponekim prijateljem i gomilom „prijatelja“. Torta nije ni bila u planu, otišla je za Beograd odmah nakon što je na nju stavljen poslednji ukras od fondana.

Novi Sad, to je već svima jasno, ima čelnike koji ga ne vole. Koji svaki dan na funkcijama provode kao kaznu. One koji su, čim su zajahali, ukinuli latinicu, ali ne i gradske namete i takse kako bi sugrađanima olakšali poslovanje. Oni koji su u jednom ranijem mandatu izbehatonirali centar grada, napravivši od njega pravu kasabu. Oni koji preostale mermerne i granitne ploče oko Srpskog narodnog pozorišta asfaltiraju (pa im posle Vesić krade fore). One koji podižu kontroverzne spomenike umesto da postave temelje gradske bolnice. Zbog njihovog javašluka, Promenada će za koju godinu možda potopiti Limane, a deponija će nas progutati sve zajedno, ako se pre toga ne pogušimo od izduvnih gasova zbog nedostatka zelenila.

Ovaj grad nosi dve titule – Evropska prestonica mladih 2019. i Evropska prestonica kulture 2021. Mladi beže glavom bez obzira, a kultura se davi u estradi i kičerajskim vašarskim manifestacijama koje se organizuju od jutra do sutra.

Gospodo gradski oci, pa Futoška ulica, kojom dnevno prođe na hiljade vozila, nema kolovoz već zakrpe od asfalta postavljene preko prethodnih zakrpa! Gradski saobraćaj godinama niste osvežili novim autobusom. Novosadska naselja, pa i sam centar, sve više liče na favele nego na delove planski smišljenog i izgrađenog grada, drugog po veličini u Srbiji i glavnog grada AP Vojvodine.

Da se razumemo, urbanističko uništavanje traje godinama i nije izum ove vlasti. Grbavica, izgrađena pre 10-15 godina, izgleda poput kanjona na Zvezdi smrti, kroz koje Luk Skajvoker i ekipa lete pod baražnom laserskom paljbom. Tome su se sada pridružile i Nova Detelinara, te brojne ulice u samom cenru grada. Ali ovako bahato, beskrupulozno, proračunato nečoveštvo još nismo imali. Ovi su usavršili rasturanje, doktorirali uništenje, neće posle njih ostati kamen na kamenu.

A šta radi gradonačelnik? On prebrojava građane koji su se osmelili da izađu na ulicu i protestuju, između ostalog nezadovoljni i njegovim radom. Umesto da broji unesrećene kojima bi Grad trebalo da pomogne. Jer to je ono što Grad radi – brine o svojim građanima. Svim, ali posebno o nemoćnim.

Naredna godina je izborna i verovatno će onda krenuti masovno šminkanje ulica i umiljavanje građanima za glas više. Postavlja se pitanje hoće li se Novi Sad pre toga probuditi iz kome ili će ga ovi isključiti s aparata zbog demagoške uštede na računu za struju? Hoće li se otrgnuti i krenuti ka ozdravljenju ili će konačno dobiti kameni spomenik nad glavom, sa srceparajućim epitafom? Hoće li biti pri punoj svesti, kako bi odbacio njihove laži, pretnje i nasilje? Hoće li smoći snage da rastera nadrilekare i vračeve, a životnu snagu povuče iz sopstvenih građana, koji su danas u dubokoj ilegali? Kojima znači sve i koji ga vole? Koji ga ne bi prodali za par privilegijica i nešto strane valute?

Lično mislim da će naći snage da se još jednom uspravi i preživi i ovu pošast. Da pokaže zube i mišiće, ali i lepo vaspitanje. I da opet stane na noge, kao što je uspešno preživeo sve nedaće koje mu je istorija natovarila na vrat, izašavši iz njih još jači, još lepši i još ponosniji. Mislim, nadam se i želim mu to. Srećan ti rođendan, dragi grade! Slobodni Novi Sade!

(Autonomija)

Ovaj tekst su finansirali građani u okviru crowdfunding kampanje Spasimo Autonomiju!

Podelite ovu stranicu!