DALIBOR STUPAR: Karavan od severne do južne pokrajine, opet 

06 sep 2018

"Poput novootvorenog mosta u Novom Sadu, takav je i put Srbije ka EU - faličan, nekompletan, fušerajski"

Nakon 19 godina čekanja, Novi Sad je dobio novi, skoro kompletan, drumsko-železnički most. Svečanom otvaranju vašarskog karaktera prisustvovali su brojni domaći i strani političari, netom preplanuli i dobro raspoloženi nakon lepo provedenih godišnjih odmora, ali i nezaobilazni karavan ljubitelja lika i dela velikog Vođe. Otvaranje mosta u Novom Sadu, očigledno, iskorišćeno je za uvežbavanje logistike pred veliki miting na Kosovu na kojem će Aleksandar Vučić, kako upozorava, održati istorijski govor.

Tog 1. septembra saobraćaj je konačno krenuo s jedne na drugu stranu reke bez rampi, semafora, bez gledanja u železnički red vožnje. Nedugo zatim, saznalo se da svečanosti nije prisustvovao projektant mosta Aleksandar Bojović. Čovek je sve objasnio u javnom pismu, ne bih ponavljao. Ne verujem da je takav razvoj događaja u zemlji Srbiji zaista ikoga iznenadio, jer se zna ko sme da prisustvuje Vođinim performansima. Zato gospodin Bojović ne bi trebalo da žali. Ako nas most bude dobro služio, svi ćemo mu zauvek biti zahvalni. Ako bude problema, neće ga spasiti ni stajanje uz Vučića.

Jedna stvar bi, ipak, trebalo iskreno da nas zabrine – nevidljivost drugih, makar po funkciji, bitnih ljudi na tom istorijskom događaju. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović prisustvovali su spektaklu, ali kao i da nisu, jer nisu ni zucnuli. Valjda u skladu sa onom da se posle patrijarha ne govori?

Dakle, gradonačelnik grada i prvi čovek Pokrajine, predstavnici dva nivoa vlasti koji JESU finansirali izgradnju mosta, nisu imali ništa pametno da kažu svojim sugrađanima? Da se makar ulizuju preCedniku i njegovu ulogu u izgradnji mosta (nikakvu!) uzdižu u nebesa. Ne dati im priliku da se obrate javno u ovakvoj prilici zapravo je vrhunsko nepoštovanje onoga što oni predstavljaju – građana Novog Sada i Vojvodine. Oni su, kakvi god da su, naši predstavnici i njihovim ponižavanjem Vučić je opet pokazao da ne poštuje nas. Mada, samim njihovim postavljanjem na pomenute funkcije jasno je izrazio šta misli o onima koji su se najduže opirali uvođenju naprednjačkog blagostanja.

Vučić je na toj svečanosti, pored gomile floskula i samopohvala, pomenuo i da most simbolizuje  „ispravljanje istorijske nepravde koja se dogodila NATO bombardovanjem“. A trebalo je da zatraži oprost od svih nas koji smo bez mosta ostali upravo zbog politike čiji je on bio eksponent. I danas je. Politike koja se svodila na kurčenje i guranje prsta u oko međunarodnoj zajednici, zbog čega smo na kraju dobili po nosu. Dobro, neki smo dobili po nosu, a neki su dobili nove stanove. Nekom rat, nekom brat. Kad već nije obećao da se ništa slično neće ponoviti dok je na vlasti, Vučić je mogao makar da se izvini onima koji su mesecima svakodnevno Dunav prelazili skelama.

Najiskreniji nastup na skupu SNS-a imao je komesar EU za proširenje Johanes Han. Nesvesno ili sračunato, dao je preciznu dijagnozu današnje Srbije i njenog približavanja Evropskoj uniji.

– Ne mogu da zamislim bolji simbol od mosta za proces evrointegracija – rekao je Han otvarajući most koji kompletne pristupne saobraćajnice neće imati još mesecima! I preko kojeg je biciklistima i pešacima prelazak dozvoljen samo danju, jer nije završena rasveta. Zbog toga, verovatno nije mogao da dobije ni upotrebnu dozvolu. Upravo takav je i put Srbije ka EU – faličan, nekompletan, fušerajski.

Vrlo brzo Vojvodinu očekuje još jedna „čast“ – zajednička sednica naše i Vlade Republike Srbije. To je prilika, valjda, da Mirović pored pozdravne reči prozbori još koju. Međutim, pitanje je zašto se uopšte održava takva sednica kada Srbija ima problem s drugom pokrajinom. Ne bi li onda bilo logično da se organizuje zajednička sednica tih dveju vlada? Možda takav scenario komplikuje to što je za odlazak premijerke i ministara u Prištinu potrebna dozvola tamošnje vlade, iako je (makar po Ustavu) reč o našoj južnoj pokrajini? Za dolazak u severnu pokrajinu nikakva dozvola nije potrebna, ovde otvaraju vrata nogom i izdaju naređenja.

Ili je odgovor u tome da, kao i kod puta u EU, zapravo nema želje da se stanje promeni? Da ima, bilo bi i sastanaka vlada u Beogradu i Prištini. Ovako, šaljemo predsednika sa konvojem ulizica koje će biti kulise novog događanja naroda. I Sloba na Kosovu održao istorijski govor i razvozio karavane po SFRJ. Onda se obračunao s Vojvodinom. Donosi li Ana neki ultimatum?

(Autonomija) 

Podelite ovu stranicu!