Dalibor Stupar: Bumerang klerikalizacije

05 Mar 2013

Religija kao karanfil na reveru

Gotovo 400.000 manje vernika takozvanih tradicionalnih crkava i preko 67.000 više ateista, agnostika i drugih religiozno neopredeljenih, bilans je popisa stanovništva obavljenog u oktobru 2011. godine, prema zvaničnim podacima koje je nedavno prezentovao Republički zavod za statistiku u svojoj Knjizi 4: Veroispovest, maternji jezik i nacionalna pripadnost. Za one koji bi ove pomene pripisali normalnom opadanju broja stanovnika, da odmah razjasnimo: pod 1. Srbija je između dva popisa ostala bez 311.139 stanovnika, i pod 2. ne umiru samo vernici.

Upitna metodologija

Sagovornici Autonomije ocenjuju da je upitna metodologija kojom se došlo do podataka vezanih za veroispovest građana Srbije. Tako je udruženje Ateisti Srbije još i pre samog popisa pokušalo da upozori Republički zavod za statistiku da je pitanje u popisnom obrascu koje se odnosilo na versko opredeljenje, nezgrapno i sasvim pogrešno smešteno u „etnička obeležja“.

andrijasrek

Andrija Šrek: Uspešna kampanja ateista

– Smatramo da bi se mnogo tačniji podaci dobili da je najpre postavljeno pitanje “Da li ste religiozni (Da li ste vernik)?” i potom, za one koji odgovore potvrdno, da se izjasne kojoj veroispovesti pripadaju. Bez tog pitanja bilo je slučajeva gde popisivači nisu želeli da upišu “ateista” niti bilo šta drugo što nije pripadnost tzv. tradicionalnim verskim zajednicama, a na to ih je zakon obavezivao. Takođe smo imali i pritužbe da je za osobu srpske nacionalnosti automatski upisivana pravoslavna veroispovest, pogotovo u nacionalno homogenim sredinama južno od Beograda – ističe za Autonomiju član Upravnog odbora udruženja Ateisti Srbije dr Andrija Šrek. Podseća da na pouzdanost ovakve, korigovane metodologije (koja se koristi u većini evropskih zemalja), ukazuju i podaci iz istraživanja agencije Galup na reprezentativnom uzorku građana Srbije, koje pokazuje da u Srbiji 23% ljudi nije religiozno, a svega nekih 40% praktikuje verske obrede. Verski analitičar Živica Tucić dodaje da u Srbiji zapravo nema te razlike između vernika i pripadnika crkve dok je ona, na primer, u Nemačkoj normalna.

– Neko može da je vernik, da je verujući, ali da nije član crkve. Ovde nije jasno da li se ljudi osećaju vernicima i da li kao takvi hoće da budu članovi verskih zajednica ili ne. A to razlikovanje je jako potrebno – kaže Tucić. Dodaje da je to jako teško precizirati kada se nekome postavi samo pitanje da li ste vernik.

– On će pomisliti da ga pitate da li je Srbin, da li je pravoslavac, da li ide u crkvu, da li je babu sahranio u prisustvu popa? A nećete ga upitati: ako jeste vernik, da li znate bar božje zapovesti napamet – ističe Tucić i podseća da su neke ranije ankete pokazale da svega 15 posto redovno ide u crkvu.

Uspešna kampanja ateista

Šrek ukazuje da je na popisu iz 2011. godine došlo do dupliranja broja građana Srbije (porasta za skoro 100 procenata) koji su se izjasnili kao ateisti, iako broj od oko 80.000 ateista na prvi pogled ne izgleda veliki u odnosu na ukupan broj stanovnika, jer čini svega oko 1,11 odsto.

– Treba uzeti u obzir da se po prvi put u ovoj kategoriji pojavljuju i agnostici, te ukupno to čini 84.064 neverujućih lica. Ako se u obzir uzmu i oni koji se po pitanju veroispovesti nisu izjasnili, njih 220.735, dobija se ukupno 304.798 građana, što čini 4,24 odsto nereligioznih na celoj teritoriji Srbije – ističe Šrek. Dodaje da su ti rezultati jasan pokazatelj značajnog uspeha kampanje udruženja Ateisti Srbije u vezi sa slobodnim izjašnjavanjem povodom imanja ili nemanja veroispovesti, a koja je, uprkos skromnim materijalnim mogućnostima i gotovo potpunoj medijskoj blokadi, ipak uspela da ohrabri određeni broj naših sugrađana da jasno izraze svoje nepripadanje niti jednoj verskoj zajednici.

Mirko_Đorđević

Mirko Đorđević: Ljudi su umorni od crkve

Sociolog religije Mirko Đorđević ističe za naš portal da rezultati popisa nisu veliko iznenađenje, ako se u obzir uzme da smo proteklih godina imali na delu politiku forsirane klerikalizacije društva u celini. Crkva se, kaže on, nalazila u svim segmentima javnoga života, „gde joj je mesto i gde nije“, zbog čega sada dolazi do određenog zamora.

– Za porast broja, ateisti treba da zahvale upravo pravoslavnoj crkvi koja je do te mere forsirala tu svoju vezu sa državom i političkim strukturama, da je to izazvalo otpor – naveo je Đorđević dodajući da su ateisti u svetu uobičajena, normalna kategorija, jer „otkad je bilo teista, bilo je i ateista“.

– Ovo su sada, gorki plodovi klerikalizacije, to je sada taj bumerang – navodi Đorđević. Podsetio je da je crkva u svojoj sprezi sa strukturama političke moći i partijama načinila jednu grešku: njeno ponašanje počelo je da izbija u javnost.

– Setite se slučaja vladike Artemija, koji je proneverio novac, suđenje još traje. Pa nedavnih događaja, da ne pominjem afere pedofilije i slično, tako da stvari treba posmatrati u tom složenom kontekstu. Tu je ceo problem – dodaje Mirko Đorđević.

I crkve odgovorne

Da su za ovakve rezultate popisa odgovorne i same crkve, slaže se i Živica Tucić, koji podseća da je religija poslednjih godina zapravo postala folklor, „karanfil na reveru“. Kako navodi, crkve nedovoljno prenose versku poruku na vernike, a pitanje je i koliko je veronauka dovoljno kvalitetna i informativna kako bi oni koji je pohađaju odlučili da postanu vernici.

– Veronauka treba da je informacija, a ne ubeđivanje. Bitni su i socijalni programi crkve, jer je vera bez dobrih dela nepotpuna – navodi Tucić dodajući da je važno pitanje i da li crkva ispunjava očekivanja onih koji žele s njom da se identifikuju.

– Ne znam da li ljudi shvataju šta znači crkveni obred venčanja, a da shvataju to bi bilo jako zanimljivo. Ili sadržaj opela, koji je predivan i vrlo poučan, ali ljudi to ne znaju jer im pevaju na crkvenoslovenskom – ukazuje Tucić.

Iz Ustava Republike Srbije:
Svetovnost države
Član 11.
Republika Srbija je svetovna država.
Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

 

 

I ekstremna desnica podbacila

Rezultati popisa još su interesantniji, ako se u obzir uzme činjenica da ekstremno desničarske organizacije koje se zaklanjaju iza pravoslavlja, svetosavlja i uopšte SPC, bujaju kao pečurke posle kiše, a da su njihovi stavovi neprekidno prisutni u javnosti. Ipak, ispada da, koliko god bili glasni, Dveri, Obraz i ostali nisu radili dobar posao, jer se broj pravoslavnih vernika u Srbiji u protekloj deceniji smanjio za oko 320.000. Andrija Šrek ocenjuje da bujanje klerofašističkih organizacija podstiču i najviši državni funkcioneri koji ne poštuju ustavno načelo odvojenosti države i crkve već, na primer, konsultuju patrijarha po raznim državnim pitanjima, odnosno uključuju jednu versku zajednicu u vođenje države.

– Međutim, porast broja ateista u Srbiji ohrabruje i u smislu pokušaja da se srpsko društvo učini naprednim, sekularnim, humanim i odgovornim, jer pokazuje da tradicionalne verske zajednice ubrzano gube podršku – navodi Šrek. Prema njegovoj oceni, sve veći broj naših sugrađana se odlučuje za racionalniji, ozbiljniji i na činjenicama zasnovan pogled na svet, bez dogmi, mizoginije, segregacije, netolerancije, šovinizma i, za pojedinca jeftinog a za društvo u celini preskupog, primitivnog nacionalizma kojima, kako navodi, čelnici verskih zajednica prečesto pribegavaju. Mirko Đorđević pak, navodi da se sve te ekstremno desničarske organizacije, uprkos svom pozivanju na crkvu, zapravo njome manipulišu.

– Sada se vidi da su te organizacije, u stvari, motivisane ne verskim razlozima, nego banalnim političkim i drugim sličnim razlozima. U tome je stvar i tu je napravljena greška – ističe on.

Zivica Tucic

Živica Tucić: Crkva mora da služi

U decembru prošle godine Hrvatska je saopštila svoje rezultate popisa, kada je u pitanju veroispovest, ističući kako je zabeleženo 206.000 katolika manje u odnosu na prethodni popis. Interesantno je, kako su tada prenosili hrvatski mediji, da je broj agnostika drastično porastao, najverovatnije zbog toga što se hrvatski predsednik Ivo Josipović javno tako deklarisao, pa je sa 1.547 agnostika u 2001. godini, taj broj u 2011. skočio na 32.518! Tucić podseća da je u celokupnom hrišćanskom svetu u Evropi prisutno to smanjenje broja vernika.

– Ja to ne bih automatski konstatovao kao smanjenje verujućih, nego kako je to smanjenje identifikacije verujućih sa crkvama. Verovatno je to ovde slučaj – kaže on i dodaje da bi crkve trebalo da shvate da i one u nečemu greše.

– One greše u prenošenju evanđeoske poruke, koja je zaista solidarna i mirna. Ona se ne tiče vlasti i moći, nego se tiče služenja. Crkva mora da služi – zaključuje Tucić.

Broj nereligioznih u većini evropskih zemalja, prema rečima Andrije Šreka, kreće se između 20% (Velika Britanija) i 33% (Francuska), dok je trend opadanja broja vernika kod nas, po njegovom miljenju, zaista pozitivan i ohrabrujući.

– To pokazuje da se i u Srbiji sve veći broj građana oslanja na naučna saznanja u svom pogledu na svet, a da napušta dogmu i neznanje, mitove i legende, koje propagira religija i crkva. Smatramo da nam u 21. veku, za shvatanje sveta oko nas, bog više nije potreban – navodi on. Mirko Đorđević ponavlja da je prevashodni problem u tome što se preteralo, pa se oseća zamor prema crkvi, ali da je pitanje kakve će nam rezultate pokazati sledeća detaljnija istraživanja.

Dalibor Stupar (Autonomija) 

Veroispovest u procentima

pravoslavni 84,6 %
katolici 5%
islamska 3%
ostali hrišćani 1,1%
nereligiozni
(ateisti, agnostici, neopredeljeni..) 4,24%

Nereligiozni – prostorni raspored

Novi Sad 9.45% (od čega deklarisanih ateista 2.7%),
Beograd 5.91% (deklarisanih ateista 2.45%)
Niš 3.59% (deklarisanih ateista 1.02%)
Vojvodina 6.92%, (deklarisanih ateista 1.34%).

Podelite ovu stranicu!