Da Srbija više ne imitira Rusiju

11 Jan 2012

Za četiri decenije, do 1990. Srbija je na Kosovu uložila najmanje 10,2 milijarde evra, kada se sabere vrednost KEK-a, rudnika, puteva..., računica je ekonomiste Miroslava Zdravkovića koji poručuje državnom vrhu da gleda svoja posla

U periodu nakon Drugog svetskog rata do raspada SFRJ, Srbija je (kao i Slovenija i Hrvatska) ulagala u nerazvijena podru?ja zajedni?ke zemlje preko zajedni?kih fondova, direktnih ulaganja preduze?a i na druge na?ine. Najve?i korisnik te bespovratne pomo?i bilo je podru?je Kosova i Metohije, zatim BiH, Makedonija i Crna Gora.

O koliko velikim ulaganjima se radilo procenili smo u sadašnjim evrima, ne uzimaju?i u obzir kamatne stope, profitne stope, samo najminimalniji ra?un ulaganja. Da bi se izbeglo preterivanje, uzeto je da je u periodu od 1950. do 1990. godine ulagano po samo 1% BDP-a Srbije u proizvodnu i drugu infrastrukturu KiM.

Obra?un u današnjim evrima zna?i da su isklju?eni efekti inflacije, depresijacije i sli?no. Uzeti su realni indeksi BDP-a i na osnovu vrednosti BDP-a Srbije iz 2011. godine od oko 32 milijarde evra izra?unata je sadašnja vrednost BDP-a svih godina unazad.

Od 1990. godine do danas smanjivana je realna vrednost imovine i u Centralnoj Srbiji i na KiM, tako da su isklju?eni iz obra?una.

Šta kažu obra?unati podaci?

Srbija je u posmatranom periodu uložila u KiM 10,2 milijarde evra, što je uporedivo sa procenom dr. Nenada Popovi?a o našim potraživanjima od 12 milijardi dolara. Ova svota novca se može dobiti kada se sabere vrednost KEK-a, rudnika, putne i gra?evinske infrastrukture.

U periodu od 1981. do 1990. godine na ime 1% solidarnosti sa Crnom Gorom, usled katastrofalnih posledica zemljotresa, Srbija je i u ovu novu državu uložila 4,2 milijarde evra po vrednosti iz 2011. godine.

Šta je poruka koja se može izvu?i iz ovih ra?unica?

Da Srbija više nikada ne imitira Rusiju, da se više nikada u budu?nosti ne ponaša kao veliki i stariji brat prema nikome, ve? da uspostavi realnu politiku, gde ?e imati precizno izra?unate sopstvene interese prema svima.

U zajedni?ku državu pre 93 godine Srbija je ušla sa ogromnim ljudskim gubicima tokom Prvog svetskog rata. Sloveniji je zajedni?ka država odgovarala jer je polovina Slovenaca bila van njene teritorije, a Hrvatskoj jer je ?ekala osloba?anje Istre i Dalmatinskih gradova i ostrva.

O Drugom svetskom ratu ne bih, ali su obe sa?ekale raspad zemlje kako bi ispunile viševekovne snove o celovitosti.

Za razliku od njih Srbija se i danas nalazi u teškoj ljudskoj, materijalnoj i teritorijalnoj situaciji. Možda ne bi bila u situaciji u kakvoj je danas da je u prethodnih nepunih 100 godina vodila ra?una isklju?ivo o sopstvenim interesima.

Miroslav Zdravkovi?, Makroekonomija

Podelite ovu stranicu!