Da li su se Novosađani navikli na kriminal, nasilje i razbojništvo?

27 Jun 2013

Od mirnog srednjoevropskog grada do "Bejruta"

“Razbojnici, koji su juče pre podne munjevito opljačkali, uz pucnjavu, poznati butik u centru Novog Sada na Trgu slobode, uhapšeni su za manje od minuta…”

Nažalost, nema mesta čestitkama, a ni nadi građana Novog Sada da će početi bivati zaštićeni od narastajućeg kriminala i da će bez straha moći da izađu na ulicu – prethodni redovi, na žalost, nisu stvarnost. Njih je izgovorio zamenik komandira Interventne jedinice u Novom Sadu Nikola Krajinović samo objašnjavajući pokaznu vežbu policije u centru glavnog grada Vojvodine, 26. maja. Pre tačno mesec dana.

Trideset dana nakon pokazne vežbe, u Novom Sadu novo razbojništvo – opljačkane su pošta u Petrovaradinu i menjačnica na Bulevaru oslobođenja. Dvojica naoružanih i maskiranih razbojnika opljačkala su poštu u Preradovićevoj ulici u Petrovaradinu. Razbojnici su upali u poštu naoružani automatskom puškom i pištoljem i uzeli nekoliko vreća sa novcem. Pošta se nalazi na svega 500 metara od policijske stanice u Petrovaradinu. Gotovo u isto vreme, opljačkana je i menjačnica na Bulevaru oslobođenja 68. Jedan naoružani pljačkaš odgurnuo je radnicu i oteo novac.

I prekjuče su, osnovci, uz pretnju nožem pljačkali Novosađane. Policija uhapsila je jednog četrnaestogodišnjaka koji je tokom maja i juna prilazio vršnjacima i uz pretnju batinama i nožem otimao od njih novac i mobilne telefone. On je, sa jednim trinaestogodišnjakom, četvoro svojih vršnjaka i tukao iz istog razloga. Isti maloletnik je jednoj ženi i drugom vršnjaku strgao lančić sa vrata, zbog čega se tereti za dve teške krađe, navodi se u saopštenju policije.

Ubistva nisu retkost

Pola godine unazad, Novosađani su gotovo svakodnevno bili svedoci i žrtve uličnih pljački i napada, često i uz vatreno oružje, a ni ubistva nisu više retkost:

Pred kraj prošle godine ubijena je manekenka Vladislava Červenko. U februaru ove godine dve bande mladića sukobile su se i pucala u neposrednoj blizini osnovne škole na Novom naselju, a u istom mesecu je ubijena Marija Cimbal. U martu je silovana žena i ubijen joj je sin, a huligani su na njegovom kućnom pragu tukli jednog žitelja Novog naselja. Početkom aprila je zabeleženo da je jedan muškarac pijan silovao pastorku. Pucnjava na Detelinari bila je krajem aprila, a tuča uz dvojicu povređenih, takođe na Detelinari, desila se nekoliko dana posle. U istom mesecu hicima iz vatrenog oružja jedan mladić je povredio drugog, a jedan četrnaestogodišnji dečak uhapšen je zbog pokušaja krađe, a u njegovom dosijeu već stoji 17 krivičnih dela. Četrnaestogošnjak je priveden zbog sumnje da je zajedno s grupom dece nasilno ušao u jednu novosadsku radnju i istukao prodavačicu. Početkom maja je nestao novosadski taksista, koji je, potom pronađen mrtav u zapaljenom automobilu. Polovinom maja grupa mladića je pretukla dečake, a dvojica dečaka, trinaest i četrnaest godina, presrela su ženu na ulici i otrgli su joj lančić sa vrata. Nešto stariji maloletnici su, nekoliko dana kasnije, takođe na ulici napali i pokrali ženu na Telepu….

Vidljive i nevidljive posledice rata

Tokom rata devedesetih na prostoru ex YU, pa tako i u Vojvodini, civili su gomilali oružje, koga se sada, nakon oštrijih zakonskih mera, pokušavaju osloboditi tako što ga prodaju po vrlo niskim cenama. Između ostalog i to čini da maloletni i oni drugi razbojnici, relativno lako dolaze do oružja. Početkom devedesetih cene oružja su bile niske (pištolj se mogao kupiti i za 50 maraka), danas su, na crnom tržištu, od pet do deset puta više nego u vreme ratova, ali su još uvek mnogo niže nego u zemljama EU.
Prema podacima centra za kontrolu malog i lakog oružja, Balkan je i dalje pun ilegalnog oružja. Ovaj Centra je izneo da na Balkanu postoji više od 4,3 miliona komada raznog oružja (od čega se 1,2 miliona nalazi u Srbiji) za koje vlasnici nemaju dozvolu.

Kriminal, a pogotovo maloletnički, u Novom Sadu je u porastu – maloletnici godišnje počine oko sedam odsto svih krivičnih dela, među kojima su silovanja, tuče i pokušaji ubistva. Najviše zabrinjava što se starosna granica maloletnika koji čine krivična dela spušta iz godine u godinu. Tako je u krađi u prodavnici tehničke opreme nedavno zatečeno i dete od 12 godina! Maloletnike često zloupotrebljavaju stariji, terajući ih da kradu ili prodaju drogu kako bi oni izbegli krivičnu odgovornost.

Po rečima portparolke Višeg suda u Novom Sadu, Svetlane Tomić Jokić, trenutno se vodi oko 240 postupaka protiv maloletnika, a najčešća krivična dela koja oni čine su krađe, razbojništva i krađa automobila. Maloletnici su prošle godine u Novom Sadu počinili 572 krivična dela, što čini 7,1 odsto ukupnog kriminaliteta.

Razbojnici iz komšiluka

Samo tokom aprila i maja ove godine više desetina Novosađanki bilo je na meti pljačkaša zlatnog nakita. Osim što su pljačke sve češće, one su i sve brutalnije. “Uočljivo je da se svakodnevno pojavljuju novi izgrednici među kojima prednjače “neki novi klinci iz komšiluka”, koji su, umesto da su u učionicama srednjih škola, ili da kod kuće greju stolicu, našli “zanimaciju” u ovakvim izgredima. Oko 80 odsto takvih krađa, lane su počinili upravo tinejdžeri”, izjavio je Vujica Mrđa iz Odelenja kriminalističke policije u novosadskoj Policijskoj upravi. On je dodao da se “često radi o mlađim maloletnicima, raspuštenoj deci iz razorenih porodica, s mnogo članova, koji nisu zaposleni i generalno su u teškoj materijalnoj situaciji… Po pravilu, reč je o srednjoškolcima koji ne idu u školu, koji imaju problematične roditelje i generalno nesređen život. Takav način života ih lako odvede do kriminala, a ulične otimačine su obično početak, jer kasnije prelaze i na još teža dela.”

Škola nije zainteresovana

“Nasilje nema opravdanja”, bio je naslov scenskog prikaza sarajevskog glumca, reditelja i vođe međunarodnog projekta protiv vršnjačkog nasilja i nasilja čiji su akteri maloletnici Zijaha Sokolovića – izvedenog nedavno u Novom Sadu na daskama Pozorišta mladih.
Na predstavu, iako su pozvani, nije došao ni jedan direktor novosadskih osnovnih i srednjih škola, kako bi se, eventualno, opredelili da predstavu pokažu i u svojim školama u okviru nastave i tako pomognu, u školskim klupama, u prevenciji maloletničkog nasilja!

Zbog svega ovoga je i predložena, (pa i sazvana, ali bez rezultata) vanredna sednica novosadskog parlamenta. Tada je, u aprilu, kao razlog za sazivanje sednice LSV naveo da Novi Sad hitno mora dobiti još policajaca i načelnika, kao i da hitno mora proraditi policijska stanica na Novom Naselju, u zgradi koju je grad za te namene ustupio MUP-u u maju 2011. godine. “U Novom Sadu je za nekoliko meseci zabeležena i treća pucnjava u blizini školskog ili dvorišta obdaništa. Masovna tuča krajem aprila je treća po redu u nekoliko meseci, a mladiće na ulici bodu nožem nakon pitanja za koji klub navijaju”. LSV je pozvao gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića da iskoristi svoj uticaj i hitno od najviših državnih zvaničnika izdejstvuje pojačanje Policijskoj upravi. “Novi Sad nema vremena da čeka kraj godine da bi dobio još 80 policajaca koji su mu obećani još za kraj prošle godine, ne može da čeka ‘još nekoliko dana’ da bi dobio načelnika policije, kao što je i u martu obećano, niti može da živi od obećanja da će jednom imati i policajce na biciklima”, naveo je LSV i upozorio da je Novi Sad izložen teroru navijača i bandi, a naselje Detelinara postaje deo grada u koji neće smeti da se zalazi nakon odredjenog doba.

Bomba ispred kafića “Hogar”

U Tolstojevoj ulici kod kafića “Hogar” eksplodirala je danas bomba ispred parkiranog crnog “sitroena”. Radi se o službenom automobilu direktora JP “Urbanizam” Tomislava Bokana. Bomba je povredila dve osobe koje su u tom trenutku prolazile ulicom, a oštećeno je i nekoliko okolnih automobila.
Povređeno je dvoje ljudi, žena i muškarac. Žena (47) je lakše povređena, i dijagnostifikovana joj je otvorena povreda butine. Muškarac (63) je teže povreden, najverovatnije je u pitanju prelom lopatice, a povrede su nastale zbog sekundarnih projektila, saznaje Radio 021.

Novi Sad ne pripada huliganima, nego građanima koji plaćaju porez izmedju ostalog i zato da bi bili bezbedni, smatra gradska opozicija. Istina , krajem januara ove godine gradonačelnik Vučević je, nakon što je tokom jedne noći obijena desetina automobila, izjavio da “kriminal steže obruč oko našeg grada na podmukao način, a nevini ljudi, naši sugrađani, ispaštaju.”

„Novi Sad nije Bejrut”

Polovinom maja, međutim, ali izgleda samo po viđenju gradonačelnika, stanje se “popravlja”: Gradonačelnik Miloš Vučević je kazao da nije zadovoljan stanjem bezbednosti, ali je dodao da „Novi Sad nije Bejrut” i da situaciju ne treba predstavljati „katastrofalnom”. Bio je to njegov odgovor na opomenu opozicije u Skupštini grada, poslanike LSV i DS, koji su na sednici zakazanoj upravo zbog loše bezbednosne situacije u gradu, rekli da Novom Sadu nedostaje najmanje 300 policajaca, kao i imenovanje načelnika policije. Goran Radojev, odbornik DS, tvrdio je tada da je redovna pojava da je stopa kriminala u većim gradovima uvek veća, ali da je Novi Sad i prema statistici najnebezbedniji grad u Srbiji. Đurađa Jakšić, odbornik SRS izneo je da je pričao sa predstavnicima policije i da je utvrđeno da je stopa kriminala u Novom Sadu dva puta veća nego u Beogradu!

Maloletnicima nije mesto u zatvoru

Zatvor je kaznena, ali ne i popravna institucija, pokazala je naša praksa, jer maloletnici koji izađu iz zatvora najčešće ponovo počine nova krivična dela i ponovo se nađu iza rešetaka.
Novosadski Centar za socijalni rad još uvek nema Prihvatilište za maloletne počinioce krivičnih dela. U Okružnom zatvoru u Novom Sadu, maloletnici se, zbog nedostatka kapaciteta, još uvek smeštaju sa odraslim počiniocima, iako je to protivzakonito. Po rečima zamenik pokrajinskog ombudsmana Stevan Arambašića moguć je smeštaj maloletnika u ćelije zajedno sa odraslima, ali samo ukoliko sudija to izričito dozvoli.

Valjda je, baš i iz tog razloga, velike stope kriminala u Novom Sadu, (neki Novosađani su skloni da veruju), ovogodišnja proslava Dan policije i demonstracija njihove snage i moći, krajem maja, i održana u glavnom gradu Vojvodine na stadionu “Karađorđe”. Oni, drugi, pak, skeptičniji i manje poverljivi, drugačije su shvatili tu svečanost – kao “pokaznu vežbu (što je tada i tamo i rečeno) uspešnog razbijanja demonstracija građana na gradskom trgu”! Iako, ima li razloga za brigu, a kamoli za nezadovoljstvo ili, ne daj Bože, “demonstracije građana” – i pored sve češćih i sada već svakodnevnih pljački, pucnjave, uličnih napada – kada je prvi čovek grada poručio svojim sugrađanima da će “Grad i dalje pružati svaki vid podrške kako bi se nastavila akcija države u borbi protiv korupcije i kriminala”? Ili se, možda, po gradonačelniku, pod stavkom “kriminal” ne podrazumeva sve ovo što se po glavama građana svakodnevno dešava na ulicama Novog Sada!

Branislava Opranović (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!