Da li ćemo uspeti da sprečimo izbornu krađu?

30 Mar 2017

Izbori već neregularni zbog sramne uloge medija i naprednjačke kampanje zastrašivanja! Da li smo bar sposobni da sprečimo krađu glasova?

“Dabogda vas lečili one koje sad zapošljavate u domu zdravlja!” – “kletva” je jednog tviteraša koja u najkraćem definiše dijagnozu naprednjačke Srbije.

Pristajanjem da se zbog radnog mesta, karijere, lagodnijeg života… odreknemo elementarnih prava na slobodan izbor, slobodu govora i na, koncu, zdrav razum i svoje pravne i poslovne sposobnosti u korist jednog ego-manijaka – pristajemo i na to da i sami postanemo žrtva pomenute “kletve”. Na svakom koraku, pred svakim vratima pred kojima se nađemo: u vrtiću, školi, bolnici, sudu, na radnom mestu, u banci… Na svakom mestu na kojem odluke donose oni čija jedina kvalifikacija je partijska knjižica i VSS u poltronstvu, odnosno bestidnost.

Vajkanje “svi su sti”, ili “osvetnička” taktika “belih listića” kao bunt protiv establišmenta i samoopravdanje za nečinjenje – samo su druga strana medalje saučesništva u opštem moralnom i svakom drugom posrnuću društva, a s njim i osnovnih građanskih vrednosti. To što ćemo osećati gadljivost prema onima sa druge strane, a zbog njihovog podaništva i neukosti, neće nas osloboditi krivice. Naprotiv, ona će biti neprecivo veća i teža od bilo čije druge koja se manifestovala u učešću na izbornim vašarskim karavanima, mahanju zastavicama i prikupljanju sigurnih i kapilarnih glasova.

Legitiman je svakako i stav da su političke stranke paraziti, pa i uzrok svih problema, ali nije legitimno zagovarati takav stav predstavljajući se kao pobornik demokratskih vrednosti i principa. Jer, bez političkih stranaka nema ni demokratskog poretka – i kao što zagovaranje kulta ličnosti urušava taj poredak, jednako ga urušavaju i anti- stranački pokliči. A kod jednih i drugih, alternativa je totalitarizam i jednoumlje, s tim što kod prvih izlazak na izbore predstavlja izgovor kako bi uzurpaciju vlasti predstavili kao narodnu volju, dok je kod ovih drugih tobože protestni neizlazak na izbore izgovor za pravdanje vlastitog komformizma.

izbori

Izborni dan bi trebalo da bude praznik demokratije, a ne dan ljudi u fantomkama…

Zbog značaja u uspostavljanju i očuvanju demokratskog poretka, izborni dan zaista bi trebalo da bude praznik demokratije. Za sve koji su kandidovali da bi bili birani i za sve one koji mogu da biraju. Međutim, da bi to bio istinski praznik, taj izbor morao bi da bude slobodan. To znači da mu prethodi jednaka mogućnost svih koji će se naći na glasačkim listićima da predstave svoje ideje i planove, te ničim uslovljeno pravo birača da opredeljuju po vlastitim preferencijama i nahođenju.

U zemljama tradiocionalne demokratije, izborni proces to i podrazumeva.

U Srbiji, koja se ustavno odredila kao demokratska, izborni proces tokom poslednjih nekoliko godina apsolutno je ugrožen. Niti je izborna kampanja fer i demokratska niti je izborni dan praznik demokratije, uprkos tome što je tokom proteklih pet godina bilo nekoliko izbornih ciklusa, što redovnih, što vanrednih.

Sama činjenica da se vanredni parlamentranih izbori raspisuju na gotovo svakih godinu dana, i to bez ikakvog razloga, ozbiljno je narušila demokratske principe izbora koji bi trebalo da omoguće i pravo izbornih pobednika da dobiju mandat da sprovedu svoju politiku, ali i odgovornost za to da obezbede stabilnost institucija i društva time što će ispoštovati vremenski period na koji je taj mandat oročen.

Vanredni izbori, ukoliko nisu iznuđeni gubitkom parlamentarne većine (pa čak i tada), uvek su potencijalno opasni za stabilno funkcionisanje sistema, i zato su oni izuzetak a nikako pravilo u demokratskom poretku. Uspostavljanjem vanrednih izbora kao pravila posle 2012. godine u Srbiji zadat je prvi ozbiljan udarac našim ionako krhkim institucijama, koje su posle tri takva izborna ciklusa danas praktično na kolenima.

A ono što je pratilo ta svojevrsna vanredna stanja, u potpunosti je obezvredilo i sam smisao izbora. Zbog toga, aktuelne redovne predsedničke izbore dočekujemo u atmosferi potpune konfuzije i primata političke moći nad izbornim propisima. I jedini koji mogu da tu konfuziju reše i da ponovo uspostave pravila igre jesu – sami građani.

Na društvenim mrežama tokom ove kampanje dominiraju “uputstva” građanima kako da u danu glasanja onima koji im na razne načine prete “lažiraju” svoju izbornu volju, a ipak glasaju po svom nahođenju.

Propisi po kojima birački odbori moraju da priznaju i one glasačke listiće na kojima su imena nekih kandidata precrtana mogla bi se tako vratiti kao bumerang skupljačima sigurnih i kapilarnih glasova.

Naime, iako nije ni zakonito ni normalno da se ljudi masovno ucenjuju da dostave dokaze o tome kako su glasali, ovde je to opšte mesto i stvar koja ne podleže nikakvoj odgovornosti, što se potvrdilo u nekoliko prethodnih izbornih ciklusa.

Ljudima se, dakle, preti da će, ukoliko ne fotografišu glasački listić na kojem su zaokružili Aleksandra Vučića, ostati bez posla, ili neće moći da se zaposle, ili kakvim drugim lošim ishodima po njih. Mnogi od njih povinovali su se takvim ucenama u prethodnim izbornim ciklusima u strahu za vlastitu egzistenciju.

Kao odgovor na takvu nenormalnu i nezakonitu praksu u aktuelnoj kampanji, društvene mreže preplavila su uputstva kako ne podleći takvim pritscima.

uputstvo, glasanje 3

Uputstvo za one koji su ucenjeni: Fotografisanje i “bugarski voz”

Ucenjenim građanima savetuje se da postupe po “nalogu” političkih komesara i zaokruže kandidata vladajuće koalicije, fotografišu glasački listić, a potom precrtaju tog kandidata i zaokruže onog kojeg žele. Jer, takav glas se priznaje. To je samo jedan od načina koji se sugerišu. Podvarijante su da se nakon fotografisanja precrtaju svi kandidati, a da se zaokruži samo onaj kojeg birač preferira, a kako bi se izbegle eventualne zloupotrebe da neko naknadno precrtava i zaokružuje po glasačkim listićima.

Zakon, naime, dozvoljava biračima da crtaju, pišu poruke ili precrtavaju kandidate na glasačkom listiću. S tim da će listić biti važeći ako je je zaokružen jedan redni broj ispred kandidata za koga glasaju. Prema Pravilniku o radu biračkih odbora, “važeći glasački listić je onaj koji je popunjen na način iz kojeg se sa sigurnošću može zaključiti za koga je birač glasao”, dakle, bez obzira da li su na listiću ispisani ili nacrtani komentari, parole i druge poruke ili što su druge izborne liste precrtane.

Nevažeći su oni listići koji nisu popunjeni ili su popunjeni, ali tako “da se ne može utvrditi za koju je izbornu listu birač glasao”, odnosno ako je zaokruženo više kandidata.

RIK, uputstvo, glasacki listici 1

Koji je glasački listić važeći: Uputstvo RIK-a

Nema slobodnih izboru u atmosferi straha

Da strah od izborne krađe nije iracionalan potvrđuju iskustva iz nekoliko prethodnih izbornih ciklusa, koje su pratila brutalna kršenja prava građana na slobodne i fer izbore, kao i na tajnost glasanja.

Na poslednji izborima, kad su uz redovne lokalne i pokrajinske održani i vanredni parlamentarni (april 2016. godine), gledali smo čak i snimke otmica pojedinih lokalnih kandidata, na primer u Apatinu, izvedenih da bi se upodobila izborna volja građana sa ambicijama vladajuće stranke.

Da ovi izbori nisu bili slobodni, ukazivalo se i u izveštajima posmatračkih misija. A prema svedočenjima mnogih, veliki uticaj na izborni rezultat imale su organizovane grupe batinaša koje su bile raspoređene u mestima sa većim brojem birača.

“Dolaze i po mesec dana pre izbornog dana u grad, na odredište, gde kontrolišu lokalna dešavanja, prate pripadnike drugih političkih opcija, njihove porodice i daju do znanja građanima da su prisutni, stvaraju atmosferu straha, koji kulminira na izborni dan tako što crni džipovi prate birače, kontrolišu rad biračkih odbora, kupuju glasove (novcem, paketima…) i izazivaju tuče”, jedna je od brojnih i identičnih priča iz različitih mesta u Srbiji.

U tim svedočenjima beleže se i fiktivna preseljenja građana, posebno za lokalne izbore, zbog čega su podnošene i krivične prijave, ali bez ikakvog epiloga. Takođe i prisiljavanje građana da fotografišu glasački listić, zatim sistem “bugarskog voza”, odnosno prisiljavanje građana da u biračku kutiju ubace unapred zaokružen glasački listić a sa biračkog mesta iznesu prazan koji se opet popunjava van biračkog mesta i kojeg unosi sledeći građanin.

zakon, izbori 2

Izvod iz zakona: Fotografisanje zabranjeno

Ti dokazi o glasanju u svakom slučaju su nezakoniti, jer je zakonom zabranjeno snimanje (fotografisanje) zaokruženog biračkog listića mobilnim telefonom, pošto se na biračkom mestu ne smeju koristiti mobilni telefoni za razgovor ili snimanje. Metod “bugarski voz”, pak, predstavlja krivično delo, jer se na biračko mesto unose glasački listići koji su već popunjeni, te je reč o krađi izbora za koju se daje naknada onom ko u njoj učestvuje.

Pritisci, represija, nasilje, džipovi koji kruže uoči i na dan glasanja, telefonski pozivi, ucene, akcije masovnih hapšenja radi marketinškog efekta, pritisci na zaposlene u javnom sektoru i privatnim kompanijama da glasaju za kandidata vlasti… a sve uz podršku većine medija – deo su izborne atmosfere i kampanje koja neprekidno traje od 2012. godine, a kakvi nisu zabeleženi ni devedesetih godina, kada se ipak nisu primenjivale tako ogoljene metode sile u danu glasanja, već su se izborni rezultati štimovali kad se biračke kutije zapečate.

Izbori već neregularni zbog sramne uloge medija

Od represije vlasti sramnija je samo uloga medija u uskraćivanju ovog ključnog postulata demokratskog poretka – slobodni izbori.

Mediji su, naime, perjanica i ključna alatka vlasti u polarizaciji društva na podobne i nepodobne, patriote i izdajnike, državoljupce i soroševce…, kreirajući svojim “izveštavanjem” atmosferu linča prema svima koji iole kritički opisuju vlast, koju oni pak izjednačavaju sa državom.

A to čine ne samo besprizornom favorizacijom samo jednog kandidata, već i brutalnim napadima na njegove najozbiljnije političke protivnike, o čemu svedoče sva istraživanja delovanja ključnih medija u kampanji.

Sama ta činjenica po sebi već dovodi u pitanje regularnost izbora, a posebno ako se ima u vidu da se Regulatorno telo za elektronske medije (REM) otvoreno opredelilo za nečinjenje u pogledu svojih zakonskih obaveza kad je u pitanje praćenje medija u izbornim kampanjama.

S druge strane, otežavajuća okolnost za građane, a olakšavajuća za vlast je to što ove izbore neće pratiti posmatračka misija OEBS-a, koja je inače pratila dosadašnje kampanje. Tako da ostajemo sami sa sobom, bez nezgodnih svedoka. Podsetimo da OEBS prošle godine u svom izveštaju konstatovao da su postojali veliki problemi sa političkim pritiscima na medije u izbornoj kampanji.

Uputstvo sa društvenih mreža za lažiranje dokaza o glasanju

“Uputstvo za one koji su, protivno svojoj savesti, ucenjeni da glasaju za AV. Postoje tri moguće situacije. Prva je ako vam traže da napravite fotku glasačkog listića. Učinite to, a zatim na glasačkom listiću precrtajte glas za AV i glasajte po svojoj savesti. Takav glasački listić je ISPRAVAN. Druga je ako vam daju već popunjen listić da ga ubacite u glasačku kutiju, uz obavezu da im sa biračkog mesta donesete prazan listić. Sa dobijenim listićem postupite kao u prvoj situaciji, a prazan listić im odnesite. Najzad, treća, kada ste se samo obavezali da ćete glasati za AV, bez dodatnih obaveza. Kada ste iza paravana za glasanje, sami ste sa svojom savešću, pa glasajte kako vam savest nalaže, a onima koji su vas ucenili možete reći šta god žele da čuju. Naravno, postoji i četvrta, najmanje verovatna solucija, a to je da one koji vas ucenjuju prijavite, jer je to što rade krivično delo. Šta god da uradite od navedenog, verujte mi, posle izbora ćete se bolje osećati i više ćete ceniti sebe”.

Elem, mediji u službi režima, apatičnost i nezainteresovanost građana za izborni proces i njegovu kontrolu, fiktivni birači i neažurni birački spiskovi, manipulacije sa brojanjem glasova sa Kosova, fiktivne promene prebivališta građana, zloupotrebe ličnih podataka građana iz biračkog spiska od strane političkih aktera, kupovina glasova kroz glasanje olovkom određene boje, fotografisanje listića, falsifikovani listići koji se ubacuju, nasilje na biračkim mestima gde suparnici imaju prednosti, podrška i logistika pripadnika MUP-a vladajućoj stranci, manipulacije pri brojanju glasova, priznavanje falsifikovanih zapisnika sa biračkih mesta, prepakivanje izbornog materijala u transportu… – sve to obeležilo je prethodne izbore.

Metodologija kršenja izbornog prava i prekrajanja izborne volje je uspostavljena. I ona će svakako biti, i već jeste, deo i aktuelne kampanje.

A jedini način da se ona onemogući u samoj završnici – danu glasanja, jeste nepristajanje na izbornu krađu.

To nepristajanje moguće je demonstrirati na različite načine. Neki će to učinito odbijanjem ucena, neki “lažiranjem” dokaza o glasanju prema navedenim uputstvima, neki kontrolom toka glasanja na biračkim mestima, neki kontrolom brojanja glasova… U takvoj sinergiji prostor za manipulacije bio bi znatno sužen.

Zbog toga su i sve glasniji apeli da se što više građana i organizacija civilng društva uključe u kontrolu izbora, kako bi izborna volja bila odbranjena.

Javni apel uputilo je i 25 nevladinih organizacija koje su upozorile se da je u Srbiji ozbiljno ugrožen demokratski izborni proces, te pozvale domaće i međunarodne organizacije na što aktivnije delovanje kako bi se obezbedili demokratski izbori i mirna smenjivost vlasti. Kao posebno spornu istakle su mogućnost da izborno pravo građana bude ugroženo i od strane Republičke izborne komisije (RIK) zbog uspostavljanja novog mehanizma kod utvrđivanja izbornih rezultata kojim se nezakonito proširuju ovlašćenja RIK-a čak i na prepravljanje javnih isprava.

Brojna krivična dela povrede biračkog prava

“U krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije postoji značajan broj krivičnih dela koja su vezana za povredu biračkog prava građanina. Ta krivična dela mogu imati različite oblike, počev od falsifikovanja potpisa kojima se podržavaju liste ili kandidati, preko uticaja na slobodnu volju građana, tako što se ljudi koji rade u nekim javnim službama ili javnim preduzećima usmeno ili pismeno obavezuju da će dati svoj glas određenom kandidatu, u ovom našem slučaju kandidatu koji već vrši izvršnu vlast. Imali smo prilike da vidimo snimak takvog poziva jednog trenera upućenog roditeljima neke dece, radi obezbeđivanja kapilarnih glasova za kandidata Srpske napredne stranke”, Vesna Rakić Vodinelić (Peščanik).

Izvršioci i saučesnici

Za praćenje regularnosti izbora svakako su zaduženi i sami izborni štabovi predsedničkih kandidata i političke stranke uključene u izborni proces. Ti mehanizmi, međutim, do sad su pokazali nedovoljnima, što se pokazalo i u slučaju zahteva da se predupredi nezakonitost u utvrđivanju stalnog sastava RIK-a, na primer.

„U izbornom zakonu koji se primenjuje na ovim izborima u članu 29. stav 4. (Zakona o izboru narodnih poslanika) rečeno je da nijedna koalicija koja predlaže kandidata za predsednika Republike ne može imati više od jedne polovine članova “, ukazala je Vesna Rakić Vodinelić, članica RIK-a ispred izbornog štaba Saše Jankovića.

No, većina u RIK-u sastavljena od predstavnika vladajuće koalicije oglušila se o ovu zakonsku obavezu.

U organizaciji Građani na straži – CRTA, koja posmatra već nekoliko izbornih kampanja, smatraju da je regularnost izbornog procesa ponovo dovedena u pitanje posle 2012. godine zbog prenaglašene potrebe vladajuće stranke da njihova koalicija osvoji više od polovine glasova i ostvari apsolutnu političku prevlast. Ukazuju, takođe, i na slabosti izbornog zakonodavstva i institucionalnog sistema, odnosno njihovu potčinjenosti političkoj volji.

izbori glasacki listic ilustracija CRTA

“RIK, REM, Agencija za borbu protiv korupcije, Narodna skupština RS – svi su dali svoj doprinos u izneveravanju svojih zakonskih i normativnih funkcija u izbornom procesu i na taj način doprineli lošim demokratskim performansama prošlih izbora”, napominje CRTA.

Ta posmatračka misija objavila je i uputstva građanima kako da se ponašaju u aktuelnom izbornom procesu, pozivajući ih da reaguju na sve eventualne nepravilnosti.

A pošto je Ustavni sud prećutao i nove mehanizme RIK-a u utvrđivanju izbornih rezultata i činjenicu da je sastav tog tela nezakonit, jer vladajuće stranke imaju većinu, kao i mnoge druga kršenja izbornih propisa – građanska kontrola nije više samo jedna od, već jedina opcija u sprečavanju izborne krađe u predstojećem izbornom procesu.

Branka Dragović Savić (Autonomija)

 

Podelite ovu stranicu!