Da li će regioni promeniti i mapu stranačke scene Srbije?

12 Jun 2009

Najavljeni proces regionalizacije, ali i sve češći nesporazumi lokalnih samouprava i vojvođanske vlasti s Beog…

Ko će nositi vojvođansku zastavu?Najavljeni proces regionalizacije, ali i sve češći nesporazumi lokalnih samouprava i vojvođanske vlasti s Beogradom, izgleda da polako otvaraju prostor za jačanje uticaja regionalnih politika, pa i formiranje novih stranaka koje ne bi imale nacionalni predznak. Iako određeni politički uticaj trenutno imaju samo vojvođanske regionalne stranke, sve je očiglednije da takvih ambicija ima i među lokalnim i regionalnim političkim akterima južno od Save i Dunava.
Poslednji nesporazumi između koalicionih partnera u gradskoj vlasti Kragujevca, na primer, takođe se tumače kao pokušaj regionalnih aktera da osnaže svoj uticaj u odnosu na nacionalne partije. Uz to, iz G17 plus je, uz aktuelne spekulacije o nameri te stranke da preraste u konglomerat različitih regionalnih političkih organizacija, još ranije najavljeno formiranje regionalnih odbora stranke, po modelu kakav već funkcioniše u Vojvodini.
Izvršni direktor CeSID-a Marko Blagojević ocenio je da će regionalizacija svakako prinuditi velike stranke da se i same transformišu po sličnom modelu, odnosno da sprovedu i unutarstranački proces regionalizacije, kako bi očuvale svoju popularnost među biračima i ostale u političkoj utakmici.
– Velike stranke biće prinuđene na drugačije ponašanje i imaće pred sobom izbor: da očuvaju svoju popularnost, ili je čak unaprede tako što će na bolji način da razumeju interese birača u različitim delovima zemlje, ili će, pak, da trpe štetu zato što će izgubiti utakmicu od nekih novih regionalnih stranaka koje će biti bolje u prepoznavanju specifičnih regionalnih interesa – ocenio je Blagojević.
On je dodao da postoji dva načina na koji regioni mogu ostvariti političku reprezentaciju, a to su regionalizacija postojećih nacionalnih partija i formiranje novih regionalnih stranaka. Po njegovim rečima, nacionalne stranke, kao što su DS, SNS, DSS i druge „mogu napraviti određenu segmentaciju u okviru svojih političkih programa kako bi se na različite načine obraćale biračima u različitim regionima“, a zbog očekivane konkurencije koju će dobiti u regionalnim partijama.
Najveći politički akteri, navodi Blagojević, u tu utakmicu ulaze i s određenom prednošću, zbog postojeće infrastrukture. Međutim, ipak će od njihove sposobnosti da se prilagode novim procesima zavisiti koliko će njihove sadašnje pozicije na političkoj sceni biti ugrožene u konkurenciji s regionalanim političkim akterima. Blagojević kaže i da formiranje regionalnih stranaka u nekim situacijama može biti i posledica nesposobnosti velikih partija da prepoznaju različitosti koje postoje između regiona. On je, inače, ukazao i na to da će i novi izborni sistem, ukoliko bude usvojen, prinuditi velike političke igrače da u mnogo većoj meri obraćaju pažnju na interese lokalnih sredina.
– Novi izborni sistem podrazumeva podelu Srbije na 250 izbornih jedinica, a kandidati svih stranaka, a ne same stranke, takmičiće se u svakoj od njih. Zato će morati jako da paze šta su specifičnosti sredine u kojoj se kandiduju na izborima – ukazao je sagovornik „Dnevnika”.

Razlike i specifičnosti

Blagojević napominje i da bi proces regionalizacije trebalo da doprinese boljoj zastupljenosti regiona u republičkoj vlasti, kao i boljem zastupanju interesa različitih regiona u državnoj politici, odnosno u njenom kreiranju i vođenju.
A to je proces koji sigurno može samo doprineti unapređenju odnosa u Srbiji, pogotovo zbog toga što se regioni u našoj zemlji u velikoj meri razlikuju. Jer, imamo razvijene regione, kao što su Vojvodina i Beograd, dok na drugoj strani imamo istočnu i južnu Srbiju, gde je život i nivo razvoja neuporedivo drugačiji nego na severu zemlje. A da bi državna politika na pravi način izlazila u susret različitim potrebama tih regiona, ona mora da vodi računa o njihovim specifičnostima – zaključio je izvršni direktor CeSID-a.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!