Cvetković: Javni dug probija granicu

23 Nov 2011

I premijer Srbije priznao je ono na šta ekonomski stručnjaci odavno ukazuju - javni dug prekoračiće dozvoljenu granicu od 45 odsto BDP-a. PDV, kako kaže, ostaje po starom i u idućoj godini

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da zbog načina na koji koncipiran budžet, PDV neće morati da poveća ni sledeća vlada u narednoj godini. Cvetković je u intervjuu za 600. broj Ekonom:east magazina rekao da će sredinom 2012. zbog projektovanog manjeg rasta javni dug verovatno prekoračiti gornju granicu od 45 odsto BDP-a. Tada će, u skladu sa zakonom, morati da se napravi program kako da se javni dug dovede na dozvoljeni nivo, rekao je on.

Cvetković je rekao da će deficit budžeta u narednoj godini iznositi 152,2 milijarde dinara, odnosno 4,25 odsto projektovanog bruto domaćeg proizvoda, koji se praktično zadržava na ovogodišnjem nivou.

„U dogovoru sa MMF-om išli smo na nešto manji deficit nego što nam dozvoljavaju fiskalna pravila, a to je 4,5 odsto BDP-a, imajući u vidu da bi u određenom procentu taj deficit imao efekta na javni dug koji će se krajem ove godine približiti gornjoj dozvoljenoj granici od 45 odsto“, kazao je predsednik Vlade Srbije.

Prema njegovim rečima, Zakon o javnom dugu ne uračunava dugove na lokalnom nivou, a trebalo bi. „Kad bi ih uračunali, deficit bi bio veći. S druge strane, u javni dug uračunavamo ukupne garancije koje smo izdali, što nije u skladu sa međunarodnom metodologijom koja uračunava samo garancije koje dolaze efektivno na naplatu“, kazao je on.

Cvetković je takođe rekao da država izdaje garancije preduzećima, ne zato što ona nisu solventna već zato što sa tom garancijom mogu da obezbede povoljnije kreditne uslove, a kada ti krediti dođu na naplatu, preduzeća ih uredno plaćaju.

„Iako je po definiciji to javni dug, de facto on to nije jer preduzeća plaćaju svoje obaveze i država zapravo nema nikakve izdatke. Kad bi se dodali taj plus i minus, javni dug bi se smanjio za oko 2,5 odsto u odnosu na onaj koji sada registrujemo. Međutim, dok god ne usaglasimo metodologiju, javni dug formalno jeste toliki koliki je. Pored toga, mi smo ove jeseni povukli milijardu dolara po osnovu evroobveznica, što je povećalo javni dug, ali tih milijardu dolara nije potrošeno, već ih imamo na računu, tako da se neto situacija javnog duga u stvari nije promenila“, kazao je on.

Cvetković je rekao da će sredinom sledeće godine, zbog projektovanog manjeg rasta, javni dug verovatno prekoračiti gornju granicu od 45 odsto BDP-a i onda će u skladu sa zakonom morati da se napravi program kako da se javni dug dovede na dozvoljeni nivo. „Na sreću, veći deo našeg javnog duga su obaveze razbijene na veliki broj godina tako da godišnja tranša koja nam stiže na naplatu nije enormno visoka da bi mogla da ugrozi likvidnost“, izjavio je premijer.

Centralni budžet gotovo da nema nikakvih prihoda od zarada i bilo kakav zahtev za smanjenje opterećenja zarada direktno ne tangira republički budžet, rekao je Cvetković i dodao da bi povećanje PDV-a imalo značajne pozitivne efekte na budžet, mada ima negativan efekat na stanovništvo.

„Srbija je jedna od retkih zemalja koja prolazi kroz krizni period od nekoliko godina ne povećavajući PDV. Tu opciju smo čuvali kao poslednju odbranu, ali ispostavlja se da za vreme mandata ove vlade ona neće biti potrebna. Ovako kako smo koncipirali budžet to neće morati ni sledeća vlada u narednoj godini, ali prepustimo njima da donesu odluku o tome“, rekao je Cvetković.

Premijer je rekao da će inflacija na godišnjem nivou do kraja godine verovatno da padne ispod osam odsto, što je niže nego prošle godine, a isto tako približiće se gornjoj ciljanoj granici od šest odsto.

„Nas čine ranjivim dva paralelna procesa istovremeno koja imaju negativan efekat na kratak rok, kriza i tranzicija. Tranzicija sama po sebi na kratak rok jeste bolna i ukoliko nije praćena značajnim stranim ulaganjima javlja se višak radne snage, a sad zbog krize nema dovoljno grinfild investicija da apsorbuju taj višak. Zato je naša najveća boljka stopa nezaposlenosti koja je zaista visoka. Ta dva ozbiljna udara ipak uspevamo da izdržavamo na nogama i ostvarujemo kakav-takav rast. Podsetio bih vas da Srbija već dve godine za redom ostvaruje ubedljivo najveći iznos neto direktnih investicija. Očekujemo da se takav trend i dalje nastavi“, ocenio je premijer Srbije.

(Emg)

Podelite ovu stranicu!