Cucić: Zgađen sam dešavanjima u Vračeviću

07 Feb 2013

Poslednja dešavanja slika su "jedne ksenofobične, bezobzirne i samoj sebi nejasne, jadne Srbije" i poručio da bi zatvaranje smeštajnih kapaciteta u Vračeviću bila pobeda "mračne Srbije".

Komesar za izbeglice Vladimir Cuci? osudio je danas napad kamenicama na ku?u u selu Vra?evi? u kojoj borave tražioci azila i poru?io da bi Srbija zbog toga mogla da ima i posledice u me?unardonoj zajednici i evropskim integracijama.

“Sad kada treba da dobijemo datum za po?etak pregovora o pristupanju EU, poglavlja koja ?e se otvarati su upravo 23 i 24, vladavina prava i ljudska prava – znate li pošto ?e da bude to i koja ?e cena da bude”, kazao je Cuci? za agenciju Beta, navode?i i da je “zga?en” tim postupkom za sada nepoznatih napada?a.

On je poru?io da ?e Komesarijat za izbeglice u?initi sve da posledice incidenta u selu Vra?evi?i ne odu toliko daleko i da se ne odraze na proces evropskih integracija Srbije.

Cuci? smatra da ?e me?unarodna zajednica poslednja dešavanja uzeti kao argument da u Srbiji nije sve baš kako se predstavlja kada se pri?a o ljudskim pravima.

Meštani u Vra?evi?ima, kod Lajkovca pokrenuli su i peticiju da se azilanti izmeste, a najavljen je i protestni skup u subotu.

“Nastoja?emo na tom zboru da objasnimo kako stoje stvari. Ja ?u se li?no zahvaliti svima koji su potegli kamen i pozvati ih da potegnu taj kamen i na mene”, poru?io je Cuci?.

Komesar smatra da su poslednja dešavanja slika “jedne ksenofobi?ne, bezobzirne i samoj sebi nejasne, jadne Srbije” i poru?io da bi zatvaranje smeštajnih kapaciteta u Vra?evi?u bila pobeda “mra?ne Srbije”.

Komesar je istakao da ?e upravo tražioci azila pronositi sliku Srbije u svetu i biti ambasadori koji ?e pri?ati o tome da li su do?ekani hlebom ili kamenom.

“Srbija ima dva miliona ljudi po svetu i niko ih nije ga?ao kamenom”, kazao je Cuci?.

On je podsetio da je zbog prošlogodišnjih doga?aja u Banji Kovilja?i i želje da se azilanti isele u me?unarodnim krugovima pokrenuta inicijativa da se Srbija proglasi nesigurnom zemljom.

“Znate li šta za nas to zna?i u svetlu predstoje?ih pregovora sa EU? Ni kada su nas bombardovali, ni kada smo imali više od 800.000 izbeglica i raseljenih… bili smo sigurna zemlja i na tome smo insistirali”, kazao je Cuci?.

Govore?i o problemu azilanata koji dolaze u Srbiju u tranzitu ka zemljama EU, komesar je pojasnio da se njihov broj pove?ava svake zime, pa smeštajni kapaciteti u Srbiji nisu dovoljni.

“Ja bih voleo da se u državi zatvori taj galimatijas – ima li para za stalni centar ili nema. Ja razumem da para nema, da je to veliki namet i da ima pre?ih stvari, ali i to je jedna od obaveza”, kazao je Cuci?.

On je napomenuo da se broj tražilaca azila iz ekvatorijalne Afrike pove?ao, pa su smeštajni kapaciteti u Bogova?i prebukirani – ima mesta za smeštaj 160 ljudi, a tamo ih je sada 260.

Da bi se izbegla humanitarna katastrofa i da azilanti ne bi umirali od hladno?e u šumama objavljen je javni poziv za iznajmljivanje kapaciteta na koji se prijavio vlasnik ku?e u Vra?evi?u, dodao je on.

“Uslovi u ovom prihvatilištu su nikakvi – 75 ljudi u jednom malom prostoru. Taj doma?in i ta porodica se stvarno trude. Mi smo želeli da to bude razmešteno u ?etiri do pet ku?a u selu, ali i oni koji bi zidali svoje ku?e su sada spre?eni”, kazao je Cuci?.

On je poru?io da je za rešenje problema sa smeštajem azilanata Srbiji potreban “ozbiljan objekat” koji bi bio opremljen prema evropskim standardima.

“Taj objekat ?e – gde god da bude postavljen odmah otvoriti 60 novih poslova. To je pravo rešenje”, kazao je Cuci?.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice, broj tražilaca azila u Srbiji pove?ava se iz godine u godinu, od kada je Srbija stavljena na belu šengensku listu i uveden bezvizni režim putovanja u zemlje EU.

Tako je 2008. bilo 52 tražilaca azila, 2009. azil je zatražilo 275 ljudi. U 2010. godini 520 gra?ana zatražilo je svoje uto?ište u Srbiji. Drasti?an porast se beleži 2011. godine kada su azil zatražile 3.143 osobe. Prošle godine azil je tražilo 2.732 ljudi.

Naj?eš?e zemlje porekla azilanata su Avganistan, Somalija, Sirija, Pakistan, Alžir, Eritreja, Bangladeš i Maroko.

Meštani sela Vra?evi? smatraju da im je zbog boravka azilanata bezbednost vugrožena, a predsednik lajkova?ke Opštine Živorad Boji?i? istakao je da Vra?ev?ani “ne mrze ljude druge boje” ve? traže da se problem azilanata “trajno reši na pravi na?in”.

Sa zbora meštana sela lokalnim vlastima dat je rok da problem reše do 8. februara, a u protivnom ?e, kako su najavili, rešenja tražiti u Beogradu, od Vlade Srbije.

(Beta) 

Podelite ovu stranicu!