Čokolada krije decu-robove

18 Jan 2012

Dokumentarac CNN-a pokazuje da se broj dece koja rade na plantažama kakaovca u Obali Slonovače i drugim afričkim zemljama, procenjuje na oko sto hiljada.

U SAD su donete mere protiv ove pojave, ali rezultati nisu zadovoljavajući. “Deca i dalje rade”, kaže Kris Bajer, naučnik Univerziteta Tulejn koji je pet godina istraživao slučajeve iskorišćavanja dece u Africi.
Prema podacima Svetske fondacije za kakao i Međunarodne inicijative za kakao, 70 do 75 odsto kakaoa proizvodi se na malim farmama u Zapadnoj Africi. Iako zakon Obale Slonovače ne dopušta da deca rade na ovim plantažama, stvarnost je drugačija. Međunarodna javnost dugo nije reagovala na ove šokantne činjenice, da bi pre 10 godina američki zakonodavci preduzeli mere da zaštite decu od rada u industriji kakaoa. Naime, 19. septembra 2001. godine na snagu je stupio Harking-Engelov protokol ili Kakao protokol.
Član predstavničkog doma Eliot Engel i senator Tom Harkin izneli su predlog zakona o etiketiranju čokolade. Pošto se industrijski sektor pobunio, postignut je kompromis, kojim se kompanije obavezuju da same izdaju sertifikat o tome da više ne koriste dečiji rad. Obeležavanje proizvoda etiketom “deca nisu učestvovala u proizvodnji” nije uvedeno, kao što je prvobitno bilo planirano.
Ipak, teško je reći da li je “Kakao protokol” doprineo da se okonča dečiji rad u industriji kakaoa u poslednjih deset godina. Obala Slonovače ima ozbiljne ekonomske probleme zbog građanskog rata između 2002. i 2004. godine, a izvoznici čokolade i proizvođači tvrde da su rat i njegove posledice omeli napore da se stane na put dečijem radu.
“Nažalost, tokom poslednjih deset godina beležimo veoma mali napredak u primeni obaveza. Deca i dalje rade”, kaže Kris Bajer, naučnik Univerziteta Tulejn, koji je pet godina u Obali Slonovače i Gani analizirao situaciju na terenu.
Dokumentarni film pod nazivom “Deca robovi u industriji čokolade” (Chocolate’s Child Slaves), koji bi ovih dana trebalo da bude prikazan u Americi, priča je novinara Si-En-Ena Dejvida Mekenzija koji je otišao u Obalu Slonovače da bi video šta se dešava sa decom na plantažama, 10 godina nakon što je potpisan pomenuti protokol.

(Blic)

Podelite ovu stranicu!