ČOKA: „Neki projekat da se svi ponovo zaposlimo“

11 Jun 2015

Opština nema sredstava da obezbedi udeo u evropskim projektima – Neiskorišćen potencijal za korišćenje evropskih fondova – Građani uglavnom ne znaju šta su to projekti, ali bi voleli da se ostvari "neki projekat da se svi ponovo zaposle" – Kuća u Čoki može se kupiti za 3.000 evra, a mladi konstantno odlaze iz ove opštine

Serijom tekstova pod zajedni?kim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvo?anskih lokalnih samouprava u privla?enju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na zna?aj evropskih projekata za gra?ane Vojvodine, ali i da se nazna?e problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Slika opštine ?oka ne odudara od slike celog Severnobanatskog okruga: privreda više prakti?no i ne postoji, poljoprivreda nikako da stane na noge, stanovništva je sve manje. Prema poslednjem popisu, ?oka – grad i sedam sela – ima 11.388 stanovnika, ali taj broj verovatno smanjio ?ak i u odnosu na prošli popis, s obzirom na prirodni priraštaj od minus 11,5 promila i stalni odliv radno sposobnog, pre svega mladog stanovništva koje sre?u traži u drugim mestima (naro?ito Subotici) i drugim zemljama (prvenstveno Ma?arskoj). Ma?arski pasoš je veoma tražen i dobija se, a onda je put u zemlje EU – ili još dalje – otvoren.

Mesna industrija “?oka” – poznata svojevremeno po visokokvalitetnim proizvodima – doživela je strašan udarac tokom devedesetih, od kojih se više nikada nije oporavila. Vinarija koju je 1903. godine osnovao Artur Lederer radi i nastoji da se atraktivnom kampanjom približi turistima.

Na svim sajtovima pominje se potencijal ?oke kao turisti?ke opštine, ali taj potencijal nikako da se ostvari. Sa više od 40% nezaposlenih i prakti?no bez privrede – ?oka spada u red najnerazvijenijih opština u Vojvodini.

Šta kažu opštinari

Ve?insko stanovništvo u opštini je ma?arsko (51%) pa je saradnja sa susednom Ma?arskom razumljiva i o?ekivana, takore?i – prozor u Evropu. Na projektima u lokalnoj samoupravi rade Eva Ševenjhazi, šefica Odeljenja za privredu, poljoprivredu, razvoj, urbanizam i stambeno komunalne delatnosti i Katalin Onodi, stru?na saradnica za urbanizam. Tim za projekte – ne postoji, ?oka je na spisku opština koje imaju manje zaposlenih nego što zakon dozvoljava. Nadležni navode da im je najve?i problem nedostatak znanja i ljudski resursi, a najmanji – eventualne predrasude prema evropskim (ili drugim kakvim) projektima. Da opština ne može da sufinansira projekte, to je ve? obavezna izjava u toku razgovora sa mnogim predstavnicima lokalnih samouprava; a bez toga nema ni velikih projekata, što bi moglo da zna?i jedino zaduživanje lokalne samouprave kako bi namakla novac za svoj udeo u projektu.

Coka mapa

Teritorija opštine ?oka: Socijalni projekti najpotrebniji, a i jedini koji se mogu realizovati u odnosu na potencijale

– Mnogo bi nam zna?ilo kad bi postojao neki oblik saradnje izme?u ljudi i timova zaduženih za projekte u razli?itim opštinama, da se bar jednom mese?no okupimo i razmenimo iskustva i ideje. Dobro bi bilo da Zakon omogu?i formiranje grupa stru?njaka, da se vide stvarne potrebe jedne opštine, umesto da se javljamo samo na projekte koje možemo da ostvarimo. Koliko možemo da vidimo, socijalni projekti su najpotrebnijipomo? i razne obuke za ljude bez posla, da zapo?nu neki svoj biznis… Socijalni projekti su i jedini koje možemo samostalno da realizujemo – za nešto ve?e mi nemamo ni ljudi ni kapaciteta. Naš primer dobre prakse je saradnja ?oke i Bordonja, opštine u Ma?arskoj, ali, za mnoge zanimljive projekte bila bi nam potrebna infrastruktura, ne može stalno da se po?inje od nule. Recimo, ho?emo dnevni boravak za starije sugra?ane, jer imamo mnogo starijeg stanovništva u gradu i selima, ali nemamo objekat! A naši ljudi nemaju novca, ne mogu da ulažu u razvoj opštine. “Delimo osmehe” bio nam je najuspešniji projekat, on i dalje traje i u tom okviru obezbedili smo dnevni boravak osobama sa MNRO, kombi i voza?a koji ih iz sela dovodi u ?oku – kaže Eva Ševenjhazi.

U planu je i formiranje Inovacionog centra hrane (FIC) – ali, i tu je potrebno infrastrukturno ulaganje, objekti u skladu sa standardima, samo obuka za budu?e poljoprivrednike nije dovoljna.

Interesantno je da prilikom pripremanja ovog priloga nismo na internetu uspeli da prona?emo niti jednu fotografiju ili ozbiljniju informaciju o relizovanim projektima, što re?ito govori koliko su oni bili (ne)vidljivi za gra?ane.

Šta kažu gra?ani

– Kakav smo mi turisti?ki potencijal? Pa ne mogu svi da rade u vinariji. Ko bi uopšte došao kod nas da putevi za Kneževac i Sentu ne vode baš preko nas? Šta imamo da ponudimo, nekoliko manifestacija godišnje, malo paprikaš, malo ?ardaš i tra-la-la? Nije to dosta za turizam. Gledajte na šta li?i dvorac Marcibanjijevih, što su ga gradili u XIX veku. Otkupio ga je u svoje vreme Lederer, ali posle rata (Drugog svetskog rata, prim. aut.) pretvoren je u kancelarije za poljoprivrednu zadrugu. Ne, nije otvoren za posetioce, a i bolje vam je što nije – kaže biciklista koji nije želeo da se predstavi, još manje da pri?a o sebi i svom statusu.

coka111

?ekaju?i EU: Ku?a u ?oki košta oko 3.000 evra

Ilona S. (54 godine, nezaposlena) izjavljuje da “ne veruje u projekte i ne razume ?emu služe”.

– Ne možemo stalno da tražimo da nam neko da pare. Uostalom, ako vam neko daje, posle ?e nešto i da traži od vas, zar ne? Kakve donacije, ko bi dao novac bez i?ega zauzvrat, osim ako nije sve prodato a da i ne znamo. Mi izumiremo i tu nema pomo?i. Ku?a u našim selima, sa lepom baštom i odmah useljiva sad ve? košta 3.000 evra. A naslednicima žao da prodaju i tako – sve propada – rekla je, uz napomenu da se deca ne ra?aju i da ?e škole ?e uskoro mo?i da se zatvaraju. Ionako su u selima ve?inom isturena odeljenja ?okanskih osnovnih škola.

Opština ?oka – realizovani projekti (prema podacima lokalne samouprave)

1. Strateški plan za razvoj socijalne zaštite Opštine ?oka, partner, EU-Exchange program, oblast: socijalna zaštita
2. Sport i gastronomska otkri?a, partner, IPA Rumunija–SCG, oblast: sport i kultura
3. Košarka bez predaha, partner, IPA Rumunija-Srbija, oblast: sport
4. Zamena kotla sa zamenom goriva mazuta na prirodni gas u školi, partner, EU, oblast: energetska efikasnost
5. FIC: Inovacioni centar hrane, partner, Delegacija Evropske komisije u Republici Srbiji, oblast: poljoprivreda
6. Delimo osmehe, nosilac, EU Exchange 3, oblast: socijalna zaštita
7. Izrada informacione strategije „E- Uprava“, partner, Fond iz Ma?arske, oblast: državna uprava
8. Ritam bubnjeva, partner, IPA Ma?arska-Srbija, oblast: kultura
9. Partnerstvo kroz Srbiju, partner, Delegacija Evropske komisije u Republici Srbiji, oblast: socijalna zaštita
Na teritoriji opštine ?oka tokom 2013. realizovan je i IPA projekat pod nazivom “Sport bez granica: spajamo mlade iz Ma?arske i Srbije kroz košarku”, koju su realizovali košarkaška asocijacija iz Hodmezervašarheja (nosilac) i košarkaškog kluba “?oka”.

Arpad P., maturant, planira da studira u Ma?arskoj. Daleko je jeftinije nego u Novom Sadu (o Beogradu ni govora, tek tamo je skupo) i mogu?nosti za zaposlenje kad završi studije su mnogo ve?e. Sa odli?nim ocenama i sportskim rezultatima, može da dobije stipendiju Ma?arske, da roditeljima malo olakša život. Ipak bi bilo šteta da studentske godine provedem “ovde” kad ima priliku da odem u normalan svet. Isti?e da voli ?oku, gde je ro?en i odrastao, ali, kakav god projekat stigao, rodni grad ne nudi baš mnogo. Porodica i prijatelji su ovde, ali, život je negde drugde, tako da nije siguran da bi posle studija poželeo da se vrati i živi u ?oki.

Nije ?oka najgore mesto za život

Milan, prosvetni radnik, zaposlen, samo ne u struci, smatra da ?oka ipak nije baš najgore mesto za život i navodi višenacionalnost i višejezi?nost sredine kao prednost koju treba koristiti:

– Imamo kulturno umetni?ka društva, ma?arska, srpska, ?ak i jedno poljsko, u Ostoji?evu, “Visla”. Ne znate da u ?oki ima Poljaka? Uglavnom niko ne zna da se jedna manja grupa doselila su se još u XVIII veku, malobrojna zajednica, ali, opstala je do danas. Tada je Ostoji?evo imalo u školi nastavu na pet jezika, a i jevrejska deca su imala nastavu na svom jeziku. Nismo to zaboravili. Taj potencijal sredine treba više da se koristi, u projektima ili kako je mogu?e

e-uprava cokaNezaposlena vaspita?ica (32) s dvoje male dece koja nije želela da se predstavi, ali je naglasila da muž radi kod privatnika za “manje od minimalca”, ispri?ala je svoj slu?aj: u sen?anskoj bolnici, gde ?okani idu da se le?e jer im je kikindska bolnica mnogo dalja, nije bilo nestašice lekova upravo zahvaljuju?i saradnji sa Ma?arskom – dok u Kikindi nekada nije bilo “?ak ni anestezije”.

Nekoliko osoba u centru ?oke odbilo je da u?estvuje u anketi iako je naglašeno da je anonimna, jer svako od njih zna bar nekog ko je nekad nešto izjavio za medije pa posle “imao neprilika”. Naro?ito je ova pojava bila aktuelna devedesetih, od kad se u ljude uvukao veliki strah, naro?ito posle kraha naizgled neuništive industrije mesa.

– Nemojte zameriti, ljudi su nepoverljivi. Stariji su izgubili svaku nadu, jer su ljudi celog veka pošteno radili da bi na kraju ostali bez posla i bez penzija. Oni koji su došli do penzije ne mogu da se le?e, sad je to preskupo za njih. Mladi još uvek mogu da posle škole odu negde u inostranstvo, naro?ito ako imaju kod koga. Mi koji smo ostali ovde – snalazimo se na razne na?ine, verujte da mnoge porodice ne bi ni opstale da nije penzije, dedine ili babine. Moja ?erka želi da studira, dobra je u?enica, ide u Gimnaziju u Kikindi, tamo i stanuje kod ro?ake – a sve to ne znam kako ?emo uspeti da finasiramo, iako je cela moja porodica uz mene i nju – rekla je Jovanka (37) iz Padeja, samohrana majka i privatna preduzetnica koja u kroja?koj radnji može da zaposli jedino sebe.

Njen otac Jovan kaže da bi ga zanimao “neki projekat da se svi ponovo zaposlimo, barem dok smo još sposobni da radimo” i da se “više boji budu?nosti nego kad je bila ona inflacija 1993. godine” objašnjavaju?i “verovatno zato što sam – stariji nego onda”.

Projekti koji bi omogu?ili angažman za ve?i broj stanovnika još nije stigao u opštinu ?oka, a kad stigne, oslanja?e se kako izgleda na starije stanovništvo; mladi su manjina, sve manja.

Gordana Perunovi? Fijat

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za me?uregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isklju?ivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji na?in ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)

Podelite ovu stranicu!