Cisterne broje i Rusi i Lale

11 Mar 2012

"Nama je bilo rečeno da više nema nafte u našoj opštini i da zbog toga nema rudne rente, ali se evo pokazalo da je ipak ima"

„Dnevnik“ istražuje: kako se utvr?uje i ko kontroliše rudnu rentu

Cisterne broje i Rusi i Lale

Blizu 500 miliona dinara o?ekuju u Kikindi ove godine da se slije u budžet na ime naknade za koriš?enje mineralnih sirovina na teritoriji te opštine, što bi trebalo da ?ini ?etvrtinu ukupnih ovogodišnjih prihoda lokalne kase. Gledano strogo kroz prizmu koli?ine novca koji im NIS upla?uje, Kikin?ani barem u poslednje ?etiri godine imaju razloga za zadovoljstvo: taj iznos je od 2007. godine gotovo usedmostu?en.

– Sredstva dobijena na ime naknade za koriš?enje mineralnih sirovina usmeravaju se uglavnom u investicije – kaže za “Dnevnik” Nina Sandi? iz Odseka za protokol i informacije opštine Kikinda. – Najve?i njihov korisnik je JP Direkcija za izgradnju grada koja finansira potrebna ulaganja i radove, kako u grad, tako i u mesnim zajednicama.

Naknada za koriš?enje mineralnih sirovina, poznatija pod nazivom „rudna renta“ je, ina?e, jedan od bitni(ji)h prihoda budžeta izvesnog broja severnih i srednjobanatskih opština, u kojima se nalazi zna?ajan deo postrojenja NIS-a za eksploataciju nafte i gasa. Prema podacima koje smo dobili iz NIS-a, kompanija proizvodi naftu i gas u Srbiji na ukupno 53 naftna i gasna polja, na kojima ima 650 naftnih i gasnih bušotina.

Bez obzira šta Bana?ani mislili o nafti na kojoj žive, ?injenica je da su po zalihama daleko od jednog Kuvajta. Razli?ite su to to lige. Racionalni bi, me?utim, rekli da je jasno da Banat i ne može da izgleda kao Kuvajt, no da svakako ne bi trebalo da izgleda onako kako danas izgleda – prili?no siromašno. Za takav utisak dovoljno je pro?i severnim Banatom.

Može li to barem donekle da poboljša prihod od „rudne rente“? Ako pitate meštane Banatskog Aran?elova, gde je „Dnevnik“ nedavno boravio, odgovori?e vam potvrdno. Bez obzira na zvani?ne podatke o koli?ini izva?ene nafte u meštane tog sela uvukla se stamena sumnja u autenti?nost iskazanih cifara. Naime, kada u ve?em delu 2011. opštini Novi Kneževac nije bio upla?ivan iznos „rudne rente“, meštani su organizovali brojanje cisterni koje izlaze iz dva sabirna centra u okolini sela. Prili?an broj izbrojanih cisterni poja?ao je njihovo podozrenje u informacije koje su dobile da u toj opštini, navodno, nije bilo eksploatacije! Nakon što su alarmirali nadležne, ispostavilo se da je NIS iznos „rudne rente“ greškom uplatio – opštini Kikinda.

– Zaista je tehni?kom greškom naknada za koriš?enje nafte s podru?ja opštine Novi Kneževac za prva tri kvartala 2011. upla?ena opštini Kikinda, i ta greška je delimi?no ispravljena ve? prilikom uplate naknade za ?etvrti kvartal 2011, a celokupna naknada je obra?unata i preba?ena opštini Novi Kneževac po godišnjem obra?unu – predo?ava za „Dnevnik“ Lajoš Seke, pomo?nik pokrajinskog sekretara za mineralne sirovine. On napominje da po njegovim saznanjima niko iz NIS-a nikada nije tvrdio da u opštini Novi Kneževac nema eksploatacije nafte.

Suprotno rasprostranjenom uverenju u Banatskom Aran?elovu koje zna?ajno podupiru saznanja meštana o otvaranju novih bušotina, nekih ?ak i rekordne dubine, iz godišnje naknade koju za izva?enu naftu dobija Novi Kneževac, kako to pokazuju podaci NIS-a i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, ta opština po tom pitanju drasti?no kaska za Kikindom: u 2011. godini je dobila tek 1,14 posto ukupno ispla?ene „rudne rente“ na teritoriji Vojvodine.

Naknada za koriš?enje mineralnih sirovina, odnosno „rudna renta“, jeste iznos koji se upla?uje na osnovu prihoda koje „preduze?e ostvaruje od iskoriš?enih ili prodatih mineralnih sirovina, odre?en na osnovu prihoda ostvarenog od neprera?ene mineralne sirovine, ili od prihoda ostvarenog od prodaje tehnološki prera?ene sirovine“. Sve do stupanja na snagu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima novembra prošle godine, naknada za izva?enu naftu i gas iznosila je 3 odsto, da bi zakonom bila pove?ana na 7. NIS ?e, na temelju ugovora u kupovini tog preduze?a, od pla?anja ve?eg iznosa „rudne rente“ biti izuzet sve do kraja ove godine, odnosno „do završetka ulaganja u rekonstrukciju rafinerije u Pan?evu“, objasnio je Petar Škundri?, savetnik za energetiku premijera Srbije.

Prema tom zakonu od naknade koja koriš?enje mineralnih sirovina na teritoriji Vojvodine 40 posto pripada lokalnim samoupravama, 40 posto ide državnom budžetu, 10 posto pokrajinskoj kasi, a 10 posto resornom ministarstvu. Naknada se upla?uje kvartalno, i to 15. u mesecu nakon obra?unatog kvartala.

Po osnovu „rudne rente“ u 2011. godini NIS je u državni budžet uplatio 2,1 milijardu dinara, što je znatno više nego ranijih godina, navodi se u imejlu koji smo dobili iz NIS-a. NIS je 2009. godine, prvi put nakon 20 godina zahvaljuju?i primeni investicionih programa i uvo?enju savremenih tehnologija, pove?ao proizvodnju nafte i gasa i poslednje tri godine beleži postepeni rast. Dakako, rast proizvodnje nafte i gasa sa doma?ih polja pozitivno se odražava i na budžete lokalnih samouprava kojima NIS pla?a „rudnu rentu“.

Prema zvani?nim podacima Naftne industrije Srbije, ta kompanija godišnje proizvode u Srbiji preko 1,5 miliona uslovnih tona nafte (otprilike, oko milion tona nafte i 500 miliona standardnih kubnih metara gasa ?iji je ekvivalent pola miliona tona nafte). Matematika kojom se za prošlu godinu dolazilo do iznosa „rudne rente“ temeljila se na, kako nam je objasnio Seke, obra?unavanju prose?ne cene nafte od 93 dolara po barelu (jedna tona iznosi približno 7,35 barela), odnosno gasa po ceni od 355 dolara za 1000 standardnih kubnih metara.

U Banatskom Aran?elovu, me?utim, ne pokazuju entuzijazam u verovanju zvani?nim podacima, pa makar to podržavala država koji je manjinski vlasnik NIS-a. “Nama je bilo re?eno da više nema nafte u našoj opštini i da zbog toga nema rudne rente, ali se evo pokazalo da je ipak ima”, ogor?en je Dragan Nedeljkov, predsednik Saveta Mesne zajednice. „Mi od crpljenja nafte nemamo nikakve koristi, samo štetu na putevima koje niko ne popravlja. Razumemo opšti interes, izlazili smo im maksimalno u susret, nismo se bunili zbog malih naknada za štete nastale na njivama od geofizi?kih istraživanja, ali sada tražimo dogovor o daljoj saradnji sa NIS-om. Ako se ne budu javili, spremni smo na blokadu postrojenja“, upozorava Nedeljkov. „Mi zapravo nemamo podatke koliko oni crpe nafte s ovih nalazišta. To što oni kažu i na osnovu toga plate – to je to“, dodaje.

Posle ovakvih re?i, neminovno se name?e pitanje: da li iko kontroliše podatke o godišnjoj proizvodnji nafte i gasa na osnovu kojih se obra?unava i iznos „rudne rente“? Lajoš Seke iz Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovne priznaje da zakonskom regulativom to pitanje nije posebno regulisano.

– U praksi, ova kontrola se obavlja ukrštanjem podataka iz raznih tehni?kih dokumenata – godišnjih planova, godišnjih izveštaja, bilansa stanja i rezervi, kao i finansijskih izveštaja koje su kompanije dužne da redovno dostavljaju nadležnom, odnosno pokrajinskom organu – predo?ava nam Seke. Ukoliko se konstatuje nesklad izme?u ovih dokumenata i iznosa obra?unate naknade, zatraži?e se dodatne informacije od korisnika mineralnih sirovina, a ako i posle toga ostanu neke nedoumice, bi?e podnet zahtev nadležnoj poreskoj upravi za kontrolu obra?una i uplate naknade, i zahtev za prinudnu naplatu dospelog iznosa naknade za koriš?enje mineralnih sirovina.

– Da li je dobro ili loše što kontrola fizi?kog obima proizvodnje nije zakonom regulisana, jeste otvoreno pitanje – dodaje Seke. – Ipak, pri tome bi trebalo imati u vidu kako bi takva kontrola stvarno funkcionisala u praksi. Naime, na teritoriji AP Vojvodine samo nafta i gas se eksploatišu iz 166 ležišta, u okviru 57 naftnih, gasnih i naftno-gasnih polja na podru?ju 23 opštine. Na ovim ležištima nalazi se više od 900 pojedina?nih bušotina. Kada se sve ovo uzme u obzir, postavlja se pitanje njihove efikasne fizi?ke kontrole.

Naš sagovornik iz Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine ipak o?ekuje da ?e u dogledno vreme kontrola ipak biti mogu?a. Me?utim, kad NIS završi s opremanjem i umrežavanjem svih proizvodnih bušotina, kontrola ?e biti mogu?a iz jednog dispe?erskog centra, gde ?e se „slivati“ svi relevantni podaci, kako o uslovima koji vladaju u bušotinama – pritisak, temperatura i tome sli?no, tako i o proizvedenim koli?inama nafte i gasa, i to neprekidno tokom 24 ?asa – navodi Seke.

Do tada žiteljima Banatskog Aran?elova, kao i drugima koji veruju da im pripada više od „crnog zlata“ nad kojim žive, ostaje tek da veruju da država vodi ra?una koliko dobijaju zauzvrat. I da se ne mire sa sudbinom da, uz sve „crno zlato“ koje leži u dubinama, banatska zemlja mora da izgleda onako kako izgleda.

Denis Kolundžija (Dnevnik)

NIS umanjio osnovicu za rentu

Uz napomenu da NIS a.d. “redovno i na vreme izmiruje sve svoje obaveze u odnosu na naknadu za koriš?enje mineralnih sirovina”, Lajoš Seke ipak ukazuje na problem koji je uo?en prilikom kontrole godišnjeg izveštaja obra?unate naknade. Naime, tom prilikom je utvr?eno da je sopstvena potrošnja NIS-a , koja u slu?aju nafte iznosi oko 9% od ukupno proizvedenih 1.004.290 tona, odnosno gasa oko 14 % od ukupno proizvedenih 529.837.928 standardnih kubnih metara, obra?unata po višestruko nižim cenama od onih koje su ostvarene prilikom prodaje nafte i gasa, a samim tim je, isti?e Seke, umanjena, doduše neznatno, i osnovica za obra?un naknade. Seke najavljuje da ?e ovim povodom njegov sekretarijat narednih dana zatražiti dodatne informacije od NIS, uz o?ekivanje da ?e problem u najkra?em mogu?em roku biti rešen.

Za Zrenjanin 124 miliona

Predsednik Fonda za raspodelu naftne rente u Zrenjaninu Pero Pilipovi? potvrdio je za “Dnevnik” da država kao manjinski vlasnik NIS-a ima uvid u koli?ine nafte i gasa koje su eksploatisane na podru?ju naše zemlje, i da na osnovu toga može da kontroliše da li je realna visina “rudne rente” koju se upla?uje. Na ime “rudne rente”, podse?a Pilipovi?,  Zrenjaninu je prošle godinepripalo oko 124 miliona dinara

– Novac od “rudne rente” raspodeljujemo onim naseljenim mestima u kojima se obavlja eksploatacija nafte i gasa, i na ?ijoj teritoriji je, tom prilikom, pri?injena šteta. Deo tog novca ulaže se u saniranje štete, a deo u ekologiju – naglasio je predsednik zrenjaninskog Fonda za raspodelu nafte.

Podelite ovu stranicu!