Cisterne broje i Rusi i Lale

11 Mar 2012

"Nama je bilo rečeno da više nema nafte u našoj opštini i da zbog toga nema rudne rente, ali se evo pokazalo da je ipak ima"

„Dnevnik“ istražuje: kako se utvrđuje i ko kontroliše rudnu rentu

Cisterne broje i Rusi i Lale

Blizu 500 miliona dinara očekuju u Kikindi ove godine da se slije u budžet na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina na teritoriji te opštine, što bi trebalo da čini četvrtinu ukupnih ovogodišnjih prihoda lokalne kase. Gledano strogo kroz prizmu količine novca koji im NIS uplaćuje, Kikinđani barem u poslednje četiri godine imaju razloga za zadovoljstvo: taj iznos je od 2007. godine gotovo usedmostučen.

– Sredstva dobijena na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina usmeravaju se uglavnom u investicije – kaže za “Dnevnik” Nina Sandić iz Odseka za protokol i informacije opštine Kikinda. – Najveći njihov korisnik je JP Direkcija za izgradnju grada koja finansira potrebna ulaganja i radove, kako u grad, tako i u mesnim zajednicama.

Naknada za korišćenje mineralnih sirovina, poznatija pod nazivom „rudna renta“ je, inače, jedan od bitni(ji)h prihoda budžeta izvesnog broja severnih i srednjobanatskih opština, u kojima se nalazi značajan deo postrojenja NIS-a za eksploataciju nafte i gasa. Prema podacima koje smo dobili iz NIS-a, kompanija proizvodi naftu i gas u Srbiji na ukupno 53 naftna i gasna polja, na kojima ima 650 naftnih i gasnih bušotina.

Bez obzira šta Banaćani mislili o nafti na kojoj žive, činjenica je da su po zalihama daleko od jednog Kuvajta. Različite su to to lige. Racionalni bi, međutim, rekli da je jasno da Banat i ne može da izgleda kao Kuvajt, no da svakako ne bi trebalo da izgleda onako kako danas izgleda – prilično siromašno. Za takav utisak dovoljno je proći severnim Banatom.

Može li to barem donekle da poboljša prihod od „rudne rente“? Ako pitate meštane Banatskog Aranđelova, gde je „Dnevnik“ nedavno boravio, odgovoriće vam potvrdno. Bez obzira na zvanične podatke o količini izvađene nafte u meštane tog sela uvukla se stamena sumnja u autentičnost iskazanih cifara. Naime, kada u većem delu 2011. opštini Novi Kneževac nije bio uplaćivan iznos „rudne rente“, meštani su organizovali brojanje cisterni koje izlaze iz dva sabirna centra u okolini sela. Priličan broj izbrojanih cisterni pojačao je njihovo podozrenje u informacije koje su dobile da u toj opštini, navodno, nije bilo eksploatacije! Nakon što su alarmirali nadležne, ispostavilo se da je NIS iznos „rudne rente“ greškom uplatio – opštini Kikinda.

– Zaista je tehničkom greškom naknada za korišćenje nafte s područja opštine Novi Kneževac za prva tri kvartala 2011. uplaćena opštini Kikinda, i ta greška je delimično ispravljena već prilikom uplate naknade za četvrti kvartal 2011, a celokupna naknada je obračunata i prebačena opštini Novi Kneževac po godišnjem obračunu – predočava za „Dnevnik“ Lajoš Seke, pomoćnik pokrajinskog sekretara za mineralne sirovine. On napominje da po njegovim saznanjima niko iz NIS-a nikada nije tvrdio da u opštini Novi Kneževac nema eksploatacije nafte.

Suprotno rasprostranjenom uverenju u Banatskom Aranđelovu koje značajno podupiru saznanja meštana o otvaranju novih bušotina, nekih čak i rekordne dubine, iz godišnje naknade koju za izvađenu naftu dobija Novi Kneževac, kako to pokazuju podaci NIS-a i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, ta opština po tom pitanju drastično kaska za Kikindom: u 2011. godini je dobila tek 1,14 posto ukupno isplaćene „rudne rente“ na teritoriji Vojvodine.

Naknada za korišćenje mineralnih sirovina, odnosno „rudna renta“, jeste iznos koji se uplaćuje na osnovu prihoda koje „preduzeće ostvaruje od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina, određen na osnovu prihoda ostvarenog od neprerađene mineralne sirovine, ili od prihoda ostvarenog od prodaje tehnološki prerađene sirovine“. Sve do stupanja na snagu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima novembra prošle godine, naknada za izvađenu naftu i gas iznosila je 3 odsto, da bi zakonom bila povećana na 7. NIS će, na temelju ugovora u kupovini tog preduzeća, od plaćanja većeg iznosa „rudne rente“ biti izuzet sve do kraja ove godine, odnosno „do završetka ulaganja u rekonstrukciju rafinerije u Pančevu“, objasnio je Petar Škundrić, savetnik za energetiku premijera Srbije.

Prema tom zakonu od naknade koja korišćenje mineralnih sirovina na teritoriji Vojvodine 40 posto pripada lokalnim samoupravama, 40 posto ide državnom budžetu, 10 posto pokrajinskoj kasi, a 10 posto resornom ministarstvu. Naknada se uplaćuje kvartalno, i to 15. u mesecu nakon obračunatog kvartala.

Po osnovu „rudne rente“ u 2011. godini NIS je u državni budžet uplatio 2,1 milijardu dinara, što je znatno više nego ranijih godina, navodi se u imejlu koji smo dobili iz NIS-a. NIS je 2009. godine, prvi put nakon 20 godina zahvaljujući primeni investicionih programa i uvođenju savremenih tehnologija, povećao proizvodnju nafte i gasa i poslednje tri godine beleži postepeni rast. Dakako, rast proizvodnje nafte i gasa sa domaćih polja pozitivno se odražava i na budžete lokalnih samouprava kojima NIS plaća „rudnu rentu“.

Prema zvaničnim podacima Naftne industrije Srbije, ta kompanija godišnje proizvode u Srbiji preko 1,5 miliona uslovnih tona nafte (otprilike, oko milion tona nafte i 500 miliona standardnih kubnih metara gasa čiji je ekvivalent pola miliona tona nafte). Matematika kojom se za prošlu godinu dolazilo do iznosa „rudne rente“ temeljila se na, kako nam je objasnio Seke, obračunavanju prosečne cene nafte od 93 dolara po barelu (jedna tona iznosi približno 7,35 barela), odnosno gasa po ceni od 355 dolara za 1000 standardnih kubnih metara.

U Banatskom Aranđelovu, međutim, ne pokazuju entuzijazam u verovanju zvaničnim podacima, pa makar to podržavala država koji je manjinski vlasnik NIS-a. “Nama je bilo rečeno da više nema nafte u našoj opštini i da zbog toga nema rudne rente, ali se evo pokazalo da je ipak ima”, ogorčen je Dragan Nedeljkov, predsednik Saveta Mesne zajednice. „Mi od crpljenja nafte nemamo nikakve koristi, samo štetu na putevima koje niko ne popravlja. Razumemo opšti interes, izlazili smo im maksimalno u susret, nismo se bunili zbog malih naknada za štete nastale na njivama od geofizičkih istraživanja, ali sada tražimo dogovor o daljoj saradnji sa NIS-om. Ako se ne budu javili, spremni smo na blokadu postrojenja“, upozorava Nedeljkov. „Mi zapravo nemamo podatke koliko oni crpe nafte s ovih nalazišta. To što oni kažu i na osnovu toga plate – to je to“, dodaje.

Posle ovakvih reči, neminovno se nameće pitanje: da li iko kontroliše podatke o godišnjoj proizvodnji nafte i gasa na osnovu kojih se obračunava i iznos „rudne rente“? Lajoš Seke iz Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovne priznaje da zakonskom regulativom to pitanje nije posebno regulisano.

– U praksi, ova kontrola se obavlja ukrštanjem podataka iz raznih tehničkih dokumenata – godišnjih planova, godišnjih izveštaja, bilansa stanja i rezervi, kao i finansijskih izveštaja koje su kompanije dužne da redovno dostavljaju nadležnom, odnosno pokrajinskom organu – predočava nam Seke. Ukoliko se konstatuje nesklad između ovih dokumenata i iznosa obračunate naknade, zatražiće se dodatne informacije od korisnika mineralnih sirovina, a ako i posle toga ostanu neke nedoumice, biće podnet zahtev nadležnoj poreskoj upravi za kontrolu obračuna i uplate naknade, i zahtev za prinudnu naplatu dospelog iznosa naknade za korišćenje mineralnih sirovina.

– Da li je dobro ili loše što kontrola fizičkog obima proizvodnje nije zakonom regulisana, jeste otvoreno pitanje – dodaje Seke. – Ipak, pri tome bi trebalo imati u vidu kako bi takva kontrola stvarno funkcionisala u praksi. Naime, na teritoriji AP Vojvodine samo nafta i gas se eksploatišu iz 166 ležišta, u okviru 57 naftnih, gasnih i naftno-gasnih polja na području 23 opštine. Na ovim ležištima nalazi se više od 900 pojedinačnih bušotina. Kada se sve ovo uzme u obzir, postavlja se pitanje njihove efikasne fizičke kontrole.

Naš sagovornik iz Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine ipak očekuje da će u dogledno vreme kontrola ipak biti moguća. Međutim, kad NIS završi s opremanjem i umrežavanjem svih proizvodnih bušotina, kontrola će biti moguća iz jednog dispečerskog centra, gde će se „slivati“ svi relevantni podaci, kako o uslovima koji vladaju u bušotinama – pritisak, temperatura i tome slično, tako i o proizvedenim količinama nafte i gasa, i to neprekidno tokom 24 časa – navodi Seke.

Do tada žiteljima Banatskog Aranđelova, kao i drugima koji veruju da im pripada više od „crnog zlata“ nad kojim žive, ostaje tek da veruju da država vodi računa koliko dobijaju zauzvrat. I da se ne mire sa sudbinom da, uz sve „crno zlato“ koje leži u dubinama, banatska zemlja mora da izgleda onako kako izgleda.

Denis Kolundžija (Dnevnik)

NIS umanjio osnovicu za rentu

Uz napomenu da NIS a.d. “redovno i na vreme izmiruje sve svoje obaveze u odnosu na naknadu za korišćenje mineralnih sirovina”, Lajoš Seke ipak ukazuje na problem koji je uočen prilikom kontrole godišnjeg izveštaja obračunate naknade. Naime, tom prilikom je utvrđeno da je sopstvena potrošnja NIS-a , koja u slučaju nafte iznosi oko 9% od ukupno proizvedenih 1.004.290 tona, odnosno gasa oko 14 % od ukupno proizvedenih 529.837.928 standardnih kubnih metara, obračunata po višestruko nižim cenama od onih koje su ostvarene prilikom prodaje nafte i gasa, a samim tim je, ističe Seke, umanjena, doduše neznatno, i osnovica za obračun naknade. Seke najavljuje da će ovim povodom njegov sekretarijat narednih dana zatražiti dodatne informacije od NIS, uz očekivanje da će problem u najkraćem mogućem roku biti rešen.

Za Zrenjanin 124 miliona

Predsednik Fonda za raspodelu naftne rente u Zrenjaninu Pero Pilipović potvrdio je za “Dnevnik” da država kao manjinski vlasnik NIS-a ima uvid u količine nafte i gasa koje su eksploatisane na području naše zemlje, i da na osnovu toga može da kontroliše da li je realna visina “rudne rente” koju se uplaćuje. Na ime “rudne rente”, podseća Pilipović,  Zrenjaninu je prošle godinepripalo oko 124 miliona dinara

– Novac od “rudne rente” raspodeljujemo onim naseljenim mestima u kojima se obavlja eksploatacija nafte i gasa, i na čijoj teritoriji je, tom prilikom, pričinjena šteta. Deo tog novca ulaže se u saniranje štete, a deo u ekologiju – naglasio je predsednik zrenjaninskog Fonda za raspodelu nafte.

Podelite ovu stranicu!