CINS: Branislav Švonja kupovao glasove, firma koju je vodio tužena za prevare, a sada upravlja Fondom za izbeglice Vojvodine

28 Nov 2016

Još jedan "prepošteni" kadar nove pokrajinske vlasti

Branislav Švonja, politi?ar osu?en za kupovinu glasova, postavljen je za direktora vojvo?anskog Fonda za pomo? izbeglicama. Privatna firma u kojoj je donedavno bio vlasnik i ?iji se zastupnici predstavljaju kao radnici državnih institucija, zara?uje milione prodajom informacija koje su ina?e besplatne

Brojne zvanice, me?u kojima i gradona?elnik Novog Sada Miloš Vu?evi?, okupile su se na izbornoj skupštini Srpske demokratske stranke (SDS) u tom gradu u februaru 2016. godine. Predsednik SDS-a Branislav Švonja tada je najavio da ?e zajedno sa Srpskom naprednom strankom (SNS) u?estvovati na predstoje?im izborima.

SNS je u aprilu postigla ubedljivo najbolji rezultat u Vojvodini, a SDS nije ni bila me?u kandidatima. Nedugo zatim, 27. jula, Švonja je imenovan za vršioca dužnosti direktora pokrajinskog Fonda za pružanje pomo?i izbeglim, prognanim i raseljenim licima.

Centar za istraživa?ko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva do sada nepoznate detalje iz politi?ke i poslovne karijere Branislava Švonje.

Osim što je bio pravosnažno osu?en za kupovinu glasova na lokalnim izborima 2013. godine, firma ?iji je donedavno bio vlasnik – Nacionalni privredni operater – je državnim ustanovama, lokalnim samoupravama, javnim i privatnim preduze?ima širom Srbije u protekle dve godine prodavala podatke koji su besplatno dostupni na internetu. Firma je od osnivanja u julu 2014. godine do kraja 2015. godine imala skoro 11 miliona dinara prihoda, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).

Švonja se ovakvim poslovima bavi ve? godinama. Još 2011. godine CINS je pisao o firmama koje su on i njegov saradnik Dušan Olui? osnivali u Srbiji i zemljama regiona, a koje su novac zara?ivale na isti na?in kao Nacionalni privredni operater.

Prema podacima APR-a, Branislava Švonju je 26. oktobra 2016. godine na mestu vlasnika firme zamenio Slobodan Švonju, ?ija se druga firma – Privredni propisi – bavi istim poslovima. Mesec dana ranije, Slobodan je umesto Branislava postao i direktor Nacionalnog privrednog operatera.

Zaposleni i rukovodioci kompanija i ustanova kažu da su im iz Nacionalnog privrednog operatera nudili podatke besplatno i tražili samo da se potpiše prijemnica. Prodavci bi govorili da predstavljaju državne institucije, a posle nekoliko meseci su dostavljali ra?une. Smatraju?i da su prevareni, mnogi su protiv njih kasnije podneli krivi?ne prijave ili tužbe.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd je 2015. godine podneo krivi?nu prijavu protiv Nacionalnog privrednog operatera.

Dušanka Matijevi?, direktorka Zavoda, kaže da joj se u oktobru 2014. godine ?ovek predstavio kao da dolazi iz Ministarstva privrede, dao joj dva USB-a, tražio da potpiše da ih je preuzela i potom otišao.

„Ne bih ga ni otkrila, ali nisu dobro napravili taj program na USB-u“, objašnjava Matijevi?. Pošto nisu mogli otvoriti sadržaj USB-ova pozvali su Ministarstvo privrede i saznali da ta osoba uopšte ne radi kod njih.

U decembru 2014. godine Nacionalni privredni operater je od Zavoda ipak naplatio 196.000 dinara. Direktorka Matijevi? je tada bila odsutna, a njenom pomo?niku su podmetnuli, kako kaže, falsifikovan ugovor sa njenim potpisom.

Na ugovorima Nacionalnog privrednog operatera piše da važe za teku?u i naredne tri godine, te da ih je mogu?e otkazati samo u prvoj nedelji januara i samo za tu godinu. Upravo na osnovu ovih odredbi u 2015. i 2016. godini su ponovo pokušali da naplate novac od Zavoda. Uspeli su 2016. godine.

„Direktno su kontaktirali na?elnicu Službe za finansijske i ekonomske poslove i iskoristivši njenu neupu?enost u slu?aj (…) naplatili od Zavoda 196.000 dinara“, navodi se u odštetnom zahtevu koji je Zavod uputio MUP-u.

Branislav Švonja nije odgovorio na brojne pozive novinara CINS-a na razgovor.

Poverljivi, a besplatni podaci

Branislav Švonja je u julu 2014. godine osnovao firmu Nacionalni privredni operater, koja se nalazi na istoj adresi u Novom Sadu kao još jedna njegova firma – SB Company – zastupnik južnokorejske automobilske kompanije Kia.

Prema podacima Uprave za trezor, od osnivanja do aprila 2016. godine, Nacionalnom privrednom operateru su više od 4,2 miliona dinara uplatili budžetski korisnici, me?u kojima su grad Beograd, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju i 11 zdravstvenih ustanova. Institucije koje su odgovorile na zahteve novinara CINS-a, ovoj firmi su pla?ale za podatke o pravnim licima.

Grad Beograd platio je 294.000 dinara za USB-ove sa 15 vrsta podataka od kojih se sve osim jedne mogu besplatno na?i na internetu. Gotovo svim tim informacijama raspolaže i APR, koji može da ih besplatno dostavlja državnim organima i lokalnim samoupravama.

Politi?ka karijera Branislava Švonje

Branislav Švonja je krajem 2015. godine pravosnažno osu?en za kupovinu glasova na lokalnim izborima u opštini Odžaci, pokazuju podaci Osnovnog suda u Somboru. Sa još jednom osobom je organizovao mrežu ljudi koji su gra?anima nudili 1.000 ili 2.000 dinara, kao i robu široke potrošnje, kako bi glasali za SDS na izborima 15. decembra 2013. godine.
Na tim izborima SDS je osvojila dva od 27 mandata. Švonji je presudom izre?ena nov?ana kazna od 200.000 dinara koju je dužan da plati u 12 jednakih mese?nih rata, po?ev od januara 2016. godine.
Iako je SDS u februaru 2016. godine održala izbornu skupštinu, podaci Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave pokazuju da je istoimena stranka polovinom 2015. godine promenila ime u Srpski preporod i da danas nema stranke registrovane pod tim imenom.
Švonja je politi?ki aktivan bio i ranije. Udruženje Zajednica Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ?iji je Švonja bio zastupnik, potpisalo je 2002. godine sporazum o saradnji sa Demokratskom strankom Srbije i podržala Vojislava Koštunicu na predsedni?kim izborima. Naredne godine Švonja je za parlamentarne izbore bio kandidat na zajedni?koj listi Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije, da bi se 2004. godine kandidovao za gradona?elnika Novog Sada. U Hrvatskoj je 2010. godine biran za ve?nika u Zadarskoj županiji, ali pošto je ve? bio ?lan gradskog ve?a u Obrovcu, mesto je prepustio Dušanu Olui?u. Na izborima 2013. godine u Hrvatskoj, Branislav Švonja je izabran za ve?nika u Obrovcu.
Bivša predsednica Demokratske stranke Srbije (DSS) Sanda Raškovi? Ivi? tužila je Švonju 2011. godine, navode?i da se predstavljao kao „saborac, istomišljenik i prijatelj“ njenog oca Jovana Raškovi?a, osniva?a SDS-a u Hrvatskoj. Osnovni sud u Novom Sadu odbacio je tužbu kao neosnovanu.

U gradskoj službi za javne nabavke navode da im je u novembru 2014. godine predstavnik Nacionalnog privrednog operatera predložio izradu paketa li?nih podataka pravnih lica Srbije, a oni su prihvatili „u cilju ispitivanja tržišta, obezbe?ivanja konkurencije, odnosno sprovo?enja centralizovanih javnih nabavki“.

Trogodišnji ugovor su pokušali da raskinu nedelju dana nakon potpisivanja, ali nisu uspeli da uru?e otkaz ugovora pošto se Nacionalni privredni operater nije nalazio na prijavljenoj adresi. Slede?e godine su odbili da od njih preuzmu podatke i ra?un.

Do sredine marta 2016. godine pred beogradskim Privrednim sudom pokrenuta su 64 postupka u kojima u?estvuje Nacionalni privredni operater. Neke je pokrenula ta firma radi naplate ukupno 7,6 miliona dinara, a druge su pokrenuli klijenti koji smatraju da su prevareni i osporavaju potraživanja.

Izme?u ostalih, tužili su ih: Elektromreže Srbije, Zavod za udžbenike, KBC Bežanijska kosa, Telekom Srbije, Knjaz Miloš, Infostan i dr.

Neki od njih navode da im se akviziter Nacionalnog privrednog operatera predstavio kao ?ovek iz Ministarstva privrede, Ministarstva zdravlja ili finansija i besplatno nudio navodno poverljive podatke.

Tužbu radi poništenja ugovora podnelo je i Privredno društvo Hidroelektrane ?erdap, a vrednost spora bila je milion dinara.

Prema navodima tužbe, zaposlenik Nacionalnog privrednog operatera Dušan Olui? uru?io je osam paketa odgovornim osobama u tom preduze?u, a tražio je samo da mu potpišu prijem.

“Ja sam to potpisala, papir sa sitno ispisanim slovima preko koga je on držao ruku a prstom je pokazivao gde treba da potpišem”, svedo?ila je direktorka ogranka ?erdap 2 Ljiljana Milicanovi? pred Privrednim sudom u maju 2015.

U?inilo joj se sumnjivim kada je sekretarica rekla da je imala “verbalni duel” sa Olui?em jer je odbijao da se dokument fotokopira. Pogledala je kopiju i u jednom delu teksta pronašla sitnim slovima ispisano da se radi o ugovoru. Olui? joj je uru?io tri fascikle za 98.000 dinara po komadu. Ranije tog dana je na isti na?in uru?io pet paketa direktoru ogranka ?erdap 1 Ljubiši Joki?u, po istoj ceni.

Olui? je tokom sudskog postupka poricao da se predstavio kao ?ovek iz Ministarstva privrede. Tadašnji direktor Nacionalnog privrednog operatera Dušan Šaponja tako?e je svedo?io, ali je sud ocenio da su oba iskaza „kontradiktorna i konfuzna“, da deluju „pripremljeno i sra?unato na izbegavanje krivice“.

Sud je prihvatio svedo?enja zvani?nika Hidroelektrana ?erdap, poništio je ugovore, a Privredni apelacioni sud je potvrdio presudu 21. januara ove godine.

Ra?un Nacionalnog privrednog operatera je blokiran od 8. aprila ove godine. Dug trenutno iznosi 529.479 dinara.

Posao koji traje godinama

Na lokalnim izborima u hrvatskoj Zadarskoj županiji 2013. godine, Branislav Švonja i Dušan Olui? bili su na izbornoj listi Demokratske partije Srba. Na istoj listi kandidat je bio i Slobodan Švonja. On je 2010. osnovao firmu Privredni propisi koja se bavi istim poslom kao i Nacionalni privredni operater.

Prema finansijskim izveštajima APR-a, Privredni propisi su od 2011. do kraja 2015. godine imali oko 9,5 miliona dinara prihoda. Od 2011. do aprila 2016. godine, naplatili su gotovo 2,9 miliona od budžetskih korisnika, pokazuju podaci Uprave za trezor.

Samo u prva dva meseca 2016. godine Privredni propisi su prihodovali 784.000 dinara – od Smedereva, Zrenjanina i opštine Ruma. Ranije su im novac upla?ivale i druge lokalne samouprave, poput Niša, Kragujevca, Negotina i Krupnja.

Paket li?nih podataka pravnih lica koji je kompaniji Vitalikum poslala firma Privredni Propisi
Borisav I?agi? iz novosadske kompanije Vitalikum navodi da ga je u septembru 2015. godine najpre pozvao, a potom u preduze?e i došao, ?ovek koji je rekao da je iz Privredne komore Srbije. Predao mu je USB-ove ?iji sadržaj I?agi? nije mogao da otvori. Posle nekoliko meseci dobio je ra?un na 196.000 dinara i ugovor od Privrednih propisa.

“Ni u jednom momentu, niti putem telefona, niti prilikom preuzimanja USB-a, niko nije pomenuo nikakav ugovor, troškove, niti bilo kakve usluge. Ugovor sam prvi put video kada je pošta stigla”, objašnjava I?agi?.

Švonje i Olui? posluju na ovaj na?in godinama, koriste?i razli?ite firme, registrovane u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Branislav Švonja i Olui? su poreklom iz Obrovca u Hrvatskoj, a u Srbiji se prvi put zajedno spominju prilikom kupovine zemljišta u Novom Sadu. Prema Ugovoru o kupoprodaji iz 2004. godine, Olui? i Nenad Opa?i? su prodali temelje benzinske pumpe u Novom Sadu firmi Novina Branislava Švonje za 6,5 miliona dinara. Opa?i? je osu?ivan na 14 godina zatvora zbog trgovine drogom, a ubijen je 2015. godine.

Olui?eva firma Centar za finansije prodavala je podatke na isti na?in kao Nacionalni privredni operater i Privredni propisi. To preduze?e pojavljuje se kao jedna od strana u preko 600 predmeta izme?u 2007. i 2014. godine pred Privrednim sudom u Beogradu.

Dušan Olui? bio je optužen da je 2006. godine, preko Centra za finansije, pokušao da prevari Telenor za skoro 600.000 dinara, ali je pravosnažno oslobo?en optužbi 2013. godine. Sud je prihvatio svedo?enja zaposlenih u Telenoru da su im Dušan i Slobodan Olui? CD-ove nudili besplatno, a naknadno tražili novac, ali je odlu?io da krivica optuženih nije nesumnjivo i nesporno utvr?ena.

CINS je 2011. godine otkrio pet preduze?a koja su prodavala javno dostupne informacije, a u svom nazivu imala staru skra?enicu Pošte Srbije – PTT.

CINS je u više navrata bezuspešno pokušao da kontaktira Slobodana Švonju, Dušana Olui?a i Dušana Šaponju, na brojeve iz javno dostupnih imenika, kao i na telefone i adrese njihovih firmi iz APR-a.

Filip Rudi? (CINS)

Podelite ovu stranicu!