Češka: Rusija pretnja kao nekad SSSR

21 Aug 2015

Češki zvaničnici poručili su iz Praga, na 47. godišnjicu sovjetske okupacije Čehoslovačke, da Rusija ponovo predstavlja pretnju kakva je bio Sovjetski Savez

?eški zvani?nici poru?ili su iz Praga, na 47. godišnjicu sovjetske okupacije ?ehoslova?ke, da Rusija ponovo predstavlja pretnju kakva je bio Sovjetski Savez.

“Nekome može da se u?ini da su to davna vremena koja nemaju veze sa današnjicom. To je, me?utim, zabluda. Mirnih vremena više nema. Situacija u Evropi je druga?ija nego pre 20 godina. Rusija se opet odlu?ila na invaziju i okupirala je Krim, teritoriju suverene Ukrajine”, upozorio je u Pragu predsednik Senata ?eškog parlamenta Milan Šteh.

Danas je obeležena godišnjica invazije trupa Varšavskog pakta na ?ehoslova?ku 1968. godine, po odluci Kremlja.

Predsednik gornjeg doma Parlamenta podsetio je da žrtve tenkova koji su pregazili ?ehoslova?ku guše?i pokušaj ?ehoslova?kih komunista da reformišu komunizam u socijalizam sa ljudskim likom, nisu samo ubijeni i ranjeni, ve? i da je zbog sovjetske okupacije iz ?ehoslova?ke emigriralo 300.000 stanovnika, me?u njima i mnogo obrazovanih.

?eški premijer Bohuslav Sobotka ocenio je da upravo invazija ?ehoslova?ke definitivno diskreditovala ideju “vojni?kog socijalizma” sovjetskog vo?e Leonida Brežnjeva.

U no?i izme?u 20. i 21. avgusta 1968. godine u operaciji “Dunav” u ?ehoslova?ku je na poziv nekoliko lidera konzervativnog krila ?ehoslova?kih komunista, upalo tenkovi 27 borbenih divizija pet armija Varšavskog pakta – Sovjetskog Saveza, Isto?ne Nema?ke, Poljske, Ma?arske i Bugarske, dok je Rumunija odbila u?eš?e u takozvanoj “bratskoj pomo?i”.

?ehoslova?ku je tada okupiralo 700.000 vojnika Varšavskog pakta, sa 800 aviona i 6.300 tenkova. Poslednji sovjetski vojnik napustio je ?eško tlo tek 1991. godine.

?esi i Slovaci su na po?etku na ulicama masovno pružali nenasilan otpor, branili se i humorom i plakatima s porukama “Ivane, idi ku?i, ?eka te Nataša”, ili “Lenjine, probudi se, Brežnjev je poludeo”. U protestima su do 3. septembra 1968, poginula 72 ?eha i Slovaka, 266 ljudi povre?eno teško, a 466 lakše.

Protiv okupacije energi?no je na me?unarodnoj sceni protestovala Jugoslavija, u kojoj su se o?ednom kao izbeglice ostale hiljade ?eških i slova?kih turista, a neki od njih, umesto da se vrate u domovinu, produžili su, uz dozvolu jugoslovenskih vlasti, za Italiju i Austriju.

Po?etkom septembra 1968, u znak protesta zbog toga što su i poljski tenkovi pregazili ?ehoslova?ku, 59-godišnji Poljak Rišard Šivjec, ?inovnik, spalio se na glavnom stadionu u Varšavi, pred o?ima stotine hiljada ljudi i komunisti?ke vrhuške Poljske koji su proslavljali kraj žetve.

Zajedno sa ?eškim studentom Janom Palahom koji se spalio u znak protesta protiv okupacije ?ehoslova?ke kasnije, u januaru 1969. godine, Šivjec je me?u prvima pokušao da žrtvuju?i život, uzdrma društva u tom delu Evrope iz apatije životarenja u zemljama – sovjetskim satelitima.

(Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!