Cenzura interneta na ruski način

12 Jul 2012

Predlog zakona prihvaćen u sadašnjoj formi omogućava stvaranje državne agencije koja bi bila zadužena za zabranjene sajtove i imala ovlašćenje da dodaje nove sajtove na tu "crnu listu", što bi mogao da radi i sud

Parlament Rusije usvojio je kontroverzni predlog zakona o internetu za koji aktivisti kažu da ?e uvesti cenzuru prave?i crne liste nepoželjnih sajtova.

Ruski premijer Dmitrij Medvedev, govore?i na sastanku Jedinstvene Rusije moskovske oblasti, podržao je taj zakon.

Internet mora biti slobodan. S druge strane, on mora biti regulisan nizom pravila koje ?ove?anstvo tek treba da uspostavi, i to je veoma težak proces jer niti možemo sve kontrolisati niti možemo ostaviti internet bez pravne kontrole”, rekao je Medvedev.

Osnovna ljudska prava i slobode moraju biti zagarantovane, uklju?uju?i i pravo na informisanje ali i pravo da budu zašti?eni od sadržaja koji može da im nanese štetu”, kazao je.

Zakon je prošao parlamentarnu proceduru brzinski, nakon što je predstavljen 6. jula.

Neophodno je da ga potpiše i predsednik Rusije kako bi postao punovažan, a to ?e se, kako piše ruski servis Slobodne Evrope, najverovatnije desiti u novembru 2012. godine.

Amandmani na postoje?i zakon o informisanju promovisani su kao zaštita od de?je pornografije na internetu ali se mnogi aktivisti plaše da ?e imati mnogo dalekosežnije posledice.

Predlog zakona prihva?en u sadašnjoj formi omogu?ava stvaranje državne agencije koja bi bila zadužena za zabranjene sajtove i imala ovlaš?enje da dodaje nove sajtove na tu “crnu listu”, što bi mogao da radi i sud.

Ruske dnevne novine objavile su finalnu verziju predloga zakona u kojem se pod pojmom “štetnih informacija” koje mogu dovesti do zatvaranja portala podrazumevaju one koje se odnose na de?ju pornografiju i ekstremisti?ke sadržaje vezane za promociju narkomanije i drugih stvari.

U drugim slu?ajevima sajtovi moraju biti registrovani, a vlasnici ?e imati pravo na žalbu protiv odluke suda.

U znak protesta protiv odluke parlamenta ruska Wikipedia je na jedan dan ugasila svoju stranicu.

Ovo je tre?a zakonska odredba koja je izazvala burne reakcije u javnosti i me?u aktivistima civilnog društva i nevladinim organizacijama. U poslednjih mesec dana rusko društvo se suo?ava sa predlozima zakona o nevladinim organizacijama po kojem ?e se NGO koji se finansira iz inostranstva tretirati kao strani agenti, a nekoliko nedelja ranije gradske vlasti u Moskvi donele su odredbu po kojoj je pripadnicima LGBTQ zajednice u narednih 100 godina zabranjeno da organizuju Paradu ponosa.

Sve ovo, smatraju opozicionari i antivladini mediji, ima veze sa višemese?nim protestima koji se organizuju u Moskvi protiv vladavine predsednika Vladimira Putina.

(Žarka Radoja, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!