Čečenija: Lezbejke ‘leče’ na psihijatriji

27 Sep 2017

Homoseksualci u ruskoj republici Čečeniji su izloženi torturi. Porodice su čak sklone da ubiju ćerke lezbejke kako bi “zaštitili čast”, dok autoritarni lider Ramzan Kadirov tvrdi da u Čečeniji nema homoseksualaca

Dok se vozila u taksiju ka aerodromu, mlada žena je pozvala telefonom prijateljicu. Upravo je odlazila od ku?e iz ?e?enije – mislila je zauvek, te da ?e u Moskvi dobiti dokumenta kako bi otišla iz zemlje.

Me?utim, taksista je prisluškivao njen razgovor i kada je saznao za nameru svoje saputnice da pobegne, zaklju?ao je vrata automobila i vratio je ku?i, plaše?i se potencijalnih posledica zbog svoje uloge u njenom planiranom begu.

Dvadesetdvogodišnja devojka je lezbejka koja tvrdi da je ro?aci tuku i prete smr?u nakon što su saznali za njenu seksualnu orijentaciju.

Nastojala je po svaku cenu da to prikrije. Me?utim, snimak njenog razgovora sa partnerkom i drugim prijateljima iz kruga homoseksualaca je nekako došao do porodice koja se razbesnela.

Umrla je iste nedelje kada je pokušala da ode od ku?e. Porodica je saopštila da je uzrok smrti otkazivanje bubrega nakon gripa. Neimenovana osoba je kazala Radiju Slobodna Evropa da veruje da je ova devojka otrovana, mada je zaista patila od problema sa bubrezima.

“Jedino je njen brat bio u vreme njene smrti kod ku?e. Nije se žalila na zdravstvene probleme. Ljudi ne umiru tako brzo od bubrega”, rekla je njena poznanica.

Me?utim, blizak prijatelj porodice je ispri?ao za RSE druga?iju verziju: da je bila omiljena, naro?ito od oca. Zbog problema sa bubrezima otišla je na le?enje u Moskvi. Ali, stanje se pogoršalo i na kraju je umrla kod ku?e.

“Naravno, mnogi žele da to predstave kao brutalno ubistvo zbog njene povezanosti sa LGBT zajednicom, ali nema ni govora o tome”, kazao je prijatelj porodice.

“Ubij me ti, ja ne?u izvršiti samoubistvo”

Ovaj slu?aj obelodanila je u javnosti u julu ruska organizacija za zaštitu ljudskih prava, koja tako?e izražava sumnju u zvani?nu verziju. Ona je rekonstruisala ?itavu pri?u u nedavnom izveštaju.

Devojka je kazala neposredno pre smrti da joj je brat dao pušku i molio da izvrši samoubistvo kako bi spasla ?ast porodice – a da ?e najbliža rodbina navesti da je to bio nesre?ni slu?aj a ne samoubistvo.

“Ubij me ti ako želiš. Ja ne?u da izvršim samoubistvo”, kazala je devojka.

Ona je i pre ovog slu?aja pokušavala da napusti ?e?eniju. Zbog toga je jednom na silu bila smeštena tri meseca na psihijatrijsku kliniku.

Iz verskih razloga, u ?e?eniji ?esto sahrajuju umrle pre nego što se može obaviti autopsija.

U pomenutom izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava sa sedištem u Sankt Petersburgu ukazuje se na težak dvostruki život lezbejki izloženih maltretiranju u ?e?eniji, u kojoj su muslimani ve?insko stanovništvo. U ovoj ruskoj republici homoseksualizam se javno osu?uje, a aktivisti osu?uju vlasti za torturu i ubistva gejeva.

Za sada nema dokaza o takvom nasilju prema lezbejkama u regionu u kome ve? deceniju autoritarno vlada Ramzan Kadirov, uz podršku Kremlja.

Lezbejke i biseksualke uglavnom taje svoju sklonost te – ako je to upošte mogu?e – komuniciraju sa svojim partnerkama preko lažnih naloga na društvenim mrežama ili kodiranim SIM karticama, ograni?avaju svoje kontakte na veoma uzak krug osoba od poverenja.

Nad njihovim životima se nadvija sveprožimaju?i strah od proterivanja iz društva u kome je reputacija žene jedna od okosnica ponosa muškaraca. Stoga se dešavaju “ubistva iz ?asti” da bi se, tobože, sa?uvao ugled porodice.

Kadirov: U ?e?eniji nema homoseksualaca

Nevolje LGBT populacije izazvale su me?unarodnu osudu nakon što je poznati ruski list “Novaja Gazeta” u aprilu objavio pri?u da gej muškarce hapse, mu?e a bilo je i slu?ajeva njihovih ubistava u ?e?eniji.

Neki od njih su govorili za RSE i druge medije o maltretiranju kojem su bili izloženi. Nema?ka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron pokrenuli su ovo pitanje tokom susreta sa šefom ruske države Vladimirom Putinom. U me?uvremenu, kanadska vlada je zajedno sa aktivistima za zaštitu ljudskih prava radila na izvla?enju više od 20 pripadnika LGBT populacije iz ?e?enije.

Hjumen Rajts Vo? (HRW) saopštava da je ?e?enska policija nakon što je spre?ila ve?i deo gej muškaraca da odu, vratila ih porodicama i posredno preporu?ila da izvrše “ubistvo iz ?asti”.

Kadirov, koga me?unarodne humanitarne organizacije optužuju za koriš?enje snaga bezbednosti za ja?anje vlasti i slamanje disidenata, nazvao je “lažima” navode da proganja homoseksulce. “Mi nemamo takvu vrstu ljudi. Nemamo ni jednog geja”, kazao je Kadirov za ameri?ki TV kanal HBO.

Jedna lezbejka je rekla za RSE da sada moraju još više da se povuku u osamu. Ranije su se ?lanovi LGBT zajednice tajno sastajali u iznajmljenim stanovima, nabavljaju?i alkohol preko poverljivih kanala a morali su da budu veoma tihi da komšije ne bi nešto posumnjale.

Me?utim, takva okupljanja više nisu mogu?a nakon poslednje kampanje.

“Rodbina se pribojava ne samo da njihove ?erke mogu biti lezbejke, ve? i od užasne sramote. Javno mnjenje u ?e?eniji je glavni sudija”, kaže za RSE Irina Kosterina iz nema?ke fondacije Hajnrih Bel koja je sprovela istraživanje o ženama na severnom Kavkazu.

“Ako se desi da je vaša ?erka lezbejka, to onda zna?i da niko ne?e oženiti ni ostale vaše ?erke niti dozvoliti vašim sinovima da oženi njihove ?erke…Na Kavkazu ugled se odnosi na ceo kokektiv, te reputacija jedne mlade žene automatski uti?e na 60-tak ljudi”, dodaje Kosterina.

Jedna mlada ?e?enka, koja je po?etkom septembra pokušala da ode u Norvešku, uhapšena je u Belorusiji i vra?ena ocu. Ubrzo je dobila prete?e poruke nakon što je njena fotografija postavljena na sajtu na kome se kritikuju žene i devojke u ?e?eniji koje ne nose tradicionalnu muslimansku ode?u.

Mlada ?e?enka, koja je kazala da pripadnici LGBT ne mogu više da se tajno okupljaju u stanovima, dodaje da su mnoge žene – i lezbejke i heteroseksualke – izložene sve ve?em pritisku da ostanu zatvorene u ku?i i budnom nadzoru muških ro?aka. Gej muškarci imaju ve?u slobodu da studiraju i rade u Rusiji.

Ona isti?e da se sprema da kaže roditeljima da želi da napušti ?e?eniju, ali da ?e prikriti da planira da ode u inostranstvo.

“Ovde ne?u biti spremna. Zavisi?u od cele rodbine, svih muškaraca koji me poznaju, koji su me poznavali, ili ?e me upoznati”.

Dodaje, me?utim, da ne zna kako ?e to izvesti.

“Napuštanje zemlje je nemogu?e isto kao što je nemogu?e da nai?ete na jednoroga”, navodi mlada ?e?enka.

Jedna lezbejka se, prema izveštaju LGBT mreže, udala kako bi zaštitila ugled porodice ali je na kraju uspela da napusti severni Kavkaz.

“Moja majka me je nipodaštavala, a cela porodica je na kraju saznala da je to lažni brak. Nakon toga sam dobila mnoštvo pretnji od muškaraca iz nove porodice. Oni me još traže da bi me kaznili zbog laži i na?ina života”.

Prisilna udaja kao svakodnevno silovanje

Mnoge mlade žene u ?e?eniji svih seksualnih orijentacija se uzdržavaju od preranog stupanja u brak “tako da ne završe u nekoj vrsti porodi?nog ropstva i budu sluge ceo život”, isti?e Kosterina iz fondacije Hajnrih Bel.

To služi kao pokri?e lezbejkama koje mogu da kažu roditeljima da žele finansijsku bezbednost, obrazovanje pre stupanja u brak.

“Moji roditelji su odavno želeli da me udaju, traže prosioce, provodadžišu, pitaju?i me svaki dan da li imam momka”, kazala je druga lezbejka za RSE koja je insistirala na anonimnosti.

“Za mene je udaja za muškarca koji smatra da ima pravo da me dodiruje, ravna svakodnevnom silovanju. Mnoge devojke bi verovatno radije umrle”.

Kosterina kaže da zna za najmanje dva slu?aja na severnom Kavkazu da su roditelji primorali svoje ?erke lezbejke da se ožene sa starijim, odnosno siromašnim muškarcem.

U takvoj situaciji, “muškarac može da zažmuri zbog nekih stvari, jer mu brak omogu?ava status i finansijske pogodnosti”, isti?e Kosterina.

Pripadnice LGBT u ?e?eniji “spadaju u istu kategoriju žena koje su izgubile nevinost pre braka”, dodaje koordinatorka Hajnrih Bel fondacije.

“Roditelji nastoje da prikriju njihovu seksualnu orijentaciju i što pre udaju tako da muž potom preuzme odgovornost za njenuo ponašanje”, naglašava Kosterina.

Jedan gej iz ?e?enije, koji živi u Moskvi, ispri?ao je za RSE slu?aj svoje prijateljice lezbejke koja je prihvatila ponudu za brak kada joj je bilo 19 godina. Sa mužem je živela dve godine pokušavaju?i da izbegava seksualne odnose. Na kraju se vratila roditeljima i “dugo bila tretirana kod psihijatra zbog napada panike i depresije”.

Dok gej muškarci nekako uspevaju da na?u prostor za seksualne odnose, lezbejkama u ?e?eniji je to nemogu?e.

Kosterina kaže da zna za jedan slu?aj kada su dve mlade žene ubedile roditelje da zajedni?ki iznajme stan, navode?i da je to finansijski isplativo ali su prikrile da su u vezi.

“Roditelji nisu bili oduševljeni da ne žive u svojim domovima, ali su nekako pristali”.

(Sergei Khazov-Cassia i Carl Schreck, priredio Dragan Štavljanin, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!