CEAS: Otvoriti javnu debatu o uzrocima i povodima za NATO bombarovanje

24 Mar 2017

Otvaranje ovih tema nesumnjivo bi otvorilo i pitanje odgovornosti sadašnjeg poliitčkog vrha u ovim dešavanjima

Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda pozvao je danas, povodom 18. godišnjice NATO bombardovanja, predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da otvori ozbiljnu i na činjenicama utvrđenu javnu debatu o uzrocima i povodima bombardovanja, dešavanjima na Kosovu pre, tokom i posle kampanje, a pogotovu o stvarnim ljudskim gubicima.

“Sramno je i prema građanima Srbije, a pre svega prema stvarnim žrtvama i njihovim porodicama, da institucije države Srbije ni 18 godina nakon NATO bombardovanja nisu uradile zvaničan popis osoba koje su izgubile život 1999. godine. Iz godine u godinu, procene srpskih i ruskih zvaničnika o broju stradalih tokom NATO bombardovanja se kreću u rasponu između 1.200 i 3.000 osoba”, naveo je CEAS u saopštenju za javnost.

Podsetili su da je, prema jedinom do sada urađenom poimeničnom popisu stradalih, demografski verifikovanom metodom i proverom više izvora, koji je uradio Fond za humanitarno pravo, u periodu od 24. marta do 12. juna 1999. godine, poginulo 758 osoba.

Od toga broja je u Srbiji van Kosova stradalo 275 osoba, i to 180 civila, 90 pripadnika Vojske Jugoslavije i pet pripadnika MUP-a Srbije. Na Kosovu je u tom periodu od NATO bombi poginulo 483 osobe, i to 267 civila, od čega 209 albanskih i 58 nealbanskih, 170 pripadnika Vojske Jugoslavije i 26 pripadnika OVK, piše u saopštenju.

CEAS je ocenio da da sistematskim uveličavanjem broja žrtava stradalih tokom 1999. godine Srbija i njeni saveznici u Ruskoj Federaciji namerno već godinama sprečavaju otvaranje javne debate o NATO intervenciji protiv SRJ, njenim uzrocima, toku intervencije a pogotovu o masovnim zločinima srpskih snaga na Kosovu pre i tokom NATO bombardovanja, kao i o načinuna koji se Srbija odnosi prema ovom periodu iz bliske prošlosti.

“Zabrinjava i neotvaranje pitanja krivične odgovornosti visoko pozicioniranih pripadnika Vojske i policije Srbije za zločine na Kosovu, posebno odgovornosti Ljubiše Dikovića, sadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije, za koga postoje ozbiljne sumnje da su u zoni odgovornosti njegove jedinice na Kosovu počinjeni mnogobrojni zločini protiv albanskih civila 1999. godine. Otvaranje ovih tema nesumnjivo bi otvorilo i pitanje odgovornosti sadašnjeg poliitčkog vrha u ovim dešavanjima. Umesto toga, javnost se dodatno namerno kontaminira lažnim anti-NATO narativima”, navodi se u saopštenju.

(Autonomija) 

Podelite ovu stranicu!