Ukupna dobit italijanskih banaka u prošloj godini je iznosila milijardu eura i pet puta je manja nego u 2011, naveli su predstavnici ABI u najnovijem izvještaju, prenosi SEEbiz.

„Smanjenje marže banaka najvećim se dijelom pripisuje pogoršanju kvaliteta kredita“, kazao je izvršni direktor ABI, Đovani Sabatini.

Kada bi se isključio uticaj različitih jednokratnih stavki, otpisa i korekcija, ukupna italijanska bankarska industrija prošlu godinu bi zaključila s ukupnim gubitkom od 1,8 milijardi EUR.

Izvještaj ABI, koji je objavljen u utorak, obuhvatio je 39 bankarskih grupa.

(Slobodna Evropa)

Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH od januara je održao osam sjednica, Dom naroda svega tri. Na ovim sjednicima nije donesen niti jedan temeljni zakon bitan za unapređenje života građana BiH.

Nerad zakonodavnih vlasti, na koje Centri civilnih inicijativa (CCI) upozoravaju godinama, nastavljen je i u 2013. godini, unatoč nastavku pada životnog standarda i stagnaciji na evropskom putu.

„Imamo situaciju da se usvaja izuzetno mali broj zakona, i što je jedinstven slučaj u regiji i šire – često se odbija veći broj zakona nego što se usvaja. Ovo govori u prilog tome da zaista nema stvarne, osim deklarativne, opredijeljenosti naših političara da se efikasnije i efektnije rješavaju nagomilani problemi građana ove zemlje“, naglašava Ivica Ćavar iz CCI.

Aktuelni saziv Parlamentarne skupštine BiH je dva puta gori po rezultatima od prethodnog. U posljednje dvije godine, ne računajući zakone o budžetima, usvojena su svega tri temeljna zakona. Sve ostalo su bile izmjene i dopune, kaže Ćavar. Kao najbolji pokazatelj odnosa prema potrebama građana, on navodi zakon o jedinstvenom matičnom broju zbog kojeg novorođena djeca od februra ne mogu biti upisana u matične evidencije.

„Po nekim informacijama, oko 4,5 tisuće djece su diskiriminirana. Tek rođena djeca ne mogu dobiti matične i sve one prateće dokumente koji se nadovezuju na matični broj – zdravstvena legitimacija, rodni list itd., i upravo to pokazuje da nema istinske aktivnosti da se rješavaju ključni životni problemi. Jer kada se ovako nešto dogodi, tada bi po pravilu institucije vlasti trebale biti u stalnom zasjedanju i riješiti taj problem“, kaže Ćavar.

U prošloj godini BiH je bila najlošije ocjenjena zemlja u regionu od strane Evropske komisije. Osim presude Suda za ljudska prava u predmetu Sejdić i Finci, na čekanju Vijeće ministara i dalje su strategija socijalne uključenosti, jedinstveni zakon o sudovima BiH, zakon o javnim nabavkama. Također, iako je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan prije više od četiri godine, BiH još uvijek nema program integriranja, niti usvojenu strategiju za rješavanje ključnih prepreka na evropskom putu.

Sve ovo, kaže Zekerijah Smajić, ekspert za evropska pitanja, na najgori način oslikava i ozbiljnost države spram evropskog puta.

„Sve je dalje od onoga što je evropska legislativa, i standardi, pa i praksa EU. Ako bismo ovim tempom nastavili prilagođavanje standardima EU, ako bismo ovim tempom prihvatali evropsko zakonodavstvo, koje je smješteno u preko 100.000 stranica, Bosni i Hercegovini bi trebalo između 35 i 40 godina. A to je samo usklađivanje zakonodavstva. A najteža faza tek nakon toga predstoji – to je primjena tog zakonodavstva“, rekao je Smajić.

Očajnički potrebna strana ulaganja

Pitanje nezaposlenosti, podsjetimo, bilo je prioritet u predizbornim obećanjima. Sa pola miliona nezaposlenog stanovništva taj broj je danas rekordan. MMF-u, BiH  već duguje oko 3,5 milijarde eura. Od tog novca većina je otišla na skupi administrativni aparat.

Iako se najviše zakonodavno tijelo u državi nema čime pohvaliti, i ovog mjeseca na račun parlamentaraca biće isplaćeno oko šest prosječnih plata u BiH, odnosno 20 minimalnih penzija. I to je tek osnovna plata za nerad. Ognjen Đukić iz banjalučkog Centra za studije kaže:

„Radili smo mjesečne kalkulacije i ustanovili smo da u nijednoj zemlji u Evropi, pa ni u sujednim zemljama Hrvatskoj i Srbiji, odnos primanja poslanika i prosječne plate u zemlji ne prelazi koeficijent tri. Čak je negdje prosjek oko dva, odnosno poslanik u nekoj zemlji prima dvije prosječne plate.“

Koliko poruke međunarodne zajednice utiču na ovdašnju političku javnost govori sve navedeno, no nije viška podsjetiti na više puta ponovljene navode i američkih predstavnika koje je u utorak, gostujući na Američkom univerzitetu, prenio zamjenik pomoćnika državnog sekretara SAD-a Philip Reeker uz ostalo upozorivši:

„Ova zemlja očajnički treba strana ulaganja da bi se otvorila nova radna mjesta i stvorile nove šanse. Tako funkcioniše moderni svijet. Ipak, prošle godine strana ulaganja u BiH pala su za nevjerovatnih 30 posto. Međunarodna zajednica niti može, niti želi rješavati bh. probleme, ali pruža ruku i daje punu podršku.“

Reeker je dodao kako je moguće obrnuti negativne trendove koje su postavili neki politički lideri. Ova godina još može biti godina napretka i većeg prosperiteta. U čemu će pomoći i međunarodna zajednica. No, dodao je i kako je mnogo važniji od njihove podrške rad izabranih dužnosnika koji su direktno odgovorni za rezultate i od kojih se očekuje da ova zemlja napravi pomake prije izbora 2014. godine.

(Tina Jelin – Dizdar, Slobodna Evropa)

Proizvodnja skuplja od vrednosti

Troškovi proizvodnje kovanica od gvožđa presvučenog bakrom prelaze njihovu nominalnu vrednost. A tu su i veliki troškovi koji nastaju kada se kovanice raspodeljuju po prodavnicama. Evropska komisija saopštila je da razlika između ukupnih troškova i stvarne vrednosti kovanica od njihovog uvođenja do danas već iznosi više od 1,4 milijarde evra.

U Finskoj i Holandiji se dve najmanje kovanice praktično već danas ne koriste. U tim zemljama su sve cene zaokružene na pet centi, pa manje kovanice više nisu potrebne. Za Nemačku je to nezamislivo, kaže Štefan Hertel, predstavnik Saveza trgovaca Nemačke: „Postoje istraživanja, pa i ono koje je sprovela nemačka centralna banka – Bundesbanka, koja pokazuju da velika većina potrošača voli kovanice od jednog i dva centa, i da želi da ih zadrži.“

Istog su mišljenja i trgovci. Ako ništa drugo, a ono zbog uobičajene prakse formiranja cena u kojima je iza zareza obično iznos od 99 centi. Razlog je čista psihologija: na kupce primamljivije deluje cena od 1,99 nego od dva evra. A takvo formiranje cene nije moguće bez kovanica od jednog centa koje moraju da se vraćaju kao kusur.

Skupo snabdevanje novcem

U Nemačkoj je za raspodelu novca trgovinama zadužena Bundesbanka. Ta centralna banka već godinama pokušava da uštedi pa je zato smanjila broj svojih filijala. Za trgovce kojima je novac potreban za poslovanje i koji ga lično podižu to je veoma nepraktično. „Odavno smo upozorili da se putovanje za nas produžilo“, kaže Hertel. Osim toga, trgovci kritikuju još jednu meru štednje Bundebanke, koja za njih poskupljuje nabavku novca. Naime, banka je 2011. odlučila da smanji svoje troškove transporta tako što isporučuje kovanice samo u velikim količinama. Trgovci od tada moraju da naručuju tzv. „normirane kontejnere“ u kojima se nalaze kovanice u vrednosti od 314.000 evra. Za male prodavnice to je svakako prevelika količina, ali ako žele da naruče manje, tu uslugu moraju posebno da plate. Hertel priznaje: „Ukidanje kovanica od jednog i dva centa imalo bi finansijske prednosti.“

Nezavisno od toga koliko raspodela gotovine košta, Bundesbanka ne planira povlačenje malih kovanica sve dok većina Nemaca to ne bude želela. Naravno, situacija bi se promenila ukoliko Evropska komisija dođe do zaključka da ukidanje kovanica od jednog i dva centa ima više pozitivnih nego negativnih strana.

(Fridel Taube/Andrea Jung-Grim, Deutsche Welle)

Uoči referenduma o neovisnosti koji je predviđen za 2014. godinu britanska vlada analizira učinke neovisnosti na Škotsku koja ima 5 milijuna stanovnika. Ministarstvo financija u Londonu tvrdi je da bez britanskog regulatornog okvira Škotska izložena mogućoj krizi jer financijski sektor višestruko nadmašuje gospodarski.

‘Neovisna Škotska imala bi izuzetno velik bankarski sektor u odnosu na veličinu gospodarstva – s bankarskom aktivom većom od 1250 posto škotskog BDP-a – što bi gospodarstvo učinilo ranjivim’, kaže se u dijelovima izvješća koje je objavilo britansko ministarstvo. Cijelo izvješće trebalo bi biti objavljeno u ponedjeljak.

Škotska nacionalna stranka (SNP), koja se zauzima za neovisnost Škotske, odbacila je navode u izvješću i rekla da će u utorak objaviti vlastito izvješće koje će ukazati na koristi odvajanja od Velike Britanije.

(Slobodna Evropa)

Evropska komisija saopštila je juče da se osam kineskih i dvije indijske kompanije suočavaju sa ukupnom kaznom od 2,4 miliona evra zato što nisu platile novac za ispuštanje štetnih gasova tokom letova iznad evropskog bloka.

Zamjenik generalnog direktora pravne kancelarije u kineskoj Administraciji za civilno vazduhoplovstvo Jan Mingči rekao je da druga po veličini svjetska ekonomija ne prihvata jednostrane i prinudne tržišne mjere.

Prema njegovim riječima, aviokompanije u zemljama u razvoju treba da dobijaju finansijsku i tehnološku podršku za svoje napore da se izbore sa posljedicama klimatskih promjena.

Evropski sistem za trgovinu dozvolama za zagađenje štetnim izduvnim gasovima primjenjuje se za sve odlazne i dolazne letove na aerodrome u EU od 1. januara 2012. godine.

EU je prošle godine dodala nekoliko aviokompanija, što je izazvalo negodovanja SAD i Kine koje smatraju da je time prekršen međunarodni zakon.

Evropska komisija je istakla da skoro sve aviokompanije poštuju svoje obaveze koje su u skladu sa međunarodnim zakonom i konvencijama.

(Slobodna Evropa)

Gejts (57) nije bio prvi na listi od 2007. a njegovo bogatstvo procijenjeno na 72,7 milijardi dolara poraslo je za 15 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Suosnivač giganta Microsoft sa sjedištem u Redmondu u državi Vašington, ponovo je dobio titulu najbogatijeg pošto su akcije Microsofta koje su ove godine porasle 28 odsto, u četvrtak dostigle petogodišnji maksimum i to drugi put za nedjelju dana.

Gejts je poklonio 28 milijardi svog bogatstva Fondaciji Bil i Melinda Gejts, jednoj od najbogatijih svetskih filantropskih organizacija osnovanoj prije 14 godina koju vode on i njegova supruga zajedno sa milijraderom Vorenom Bafetom.

Gejts je preuzeo vođstvo na listi najbogatijih od meksičkog tajkuna Karlosa Slima (73) kome su akcije njegove telekom kompanije America Movil pale za 14 odsto ove godine.

Poznati investitor Voren Bafet je treći najbogatiji čovjek na svijetu sa imovinom vrijednom 59,7 milijardi dolara, prema Blumbergovoj listi.

(Slobodna Evropa)

Gasprom ove godine obeležava 20 godina od osnivanja, ali izgleda da ima malo razloga za slavlje. Državna kompanija koja ima monopol nad eksploatacijom i prodajom prirodnog gasa, nedavno je objavila da joj je profit smanjen za 11 odsto prošle godine, a njena tržišna vrednost pala ispod 100 milijardi dolara – po prvi put od 2009. godine.

Štaviše, ruske vlasti analiziraju i proveravaju Gaspromove poslovne knjige  a njegovu poslovnu praksu istražuje Evropska Unija. Pojedini zvaničnici u Kremlju se, navodno, čak zalažu za nešto što je do skora bilo nezamislivo: cepanje ovog giganta na manje poslovne celine.

Svesni ranjivosti Gasproma, njegovi višegodišnji kritičari odmah su se obrušili na nekada nedodirivu kompaniju. Jedan od opozicionih političara Vladimir Milov, bivši zamenik ministra energije, u nedavnom intervjuu onljan program televizije Nevex.tv je upozorio:

“Gasprom je u dubokoj strateškoj krizi koja je odavno počela. Mnogo puta je upozoren da će ga njegova nefleksibilna, tvrdokorna i loša politika dovesti u ćorsokak. Ti problem su sada počeli.”

Analitičari ističu da je Gasprom sporo reagovao na potencijalno revolucionaren promene na energetskom tržištu, kao što je eksploatacija gasa iz škriljaca i pojava tečnog prirodnog gasa (LNG).

SAD, koje raspolažu ogromnim rezervama gasa u škriljcima, i Katar, najveći proizvođač tečnog prirodnog gasa – sve su aktivniji na evropskom tržištu, čime se drastično smanjuje profit Gasproma. Istovremeno, SAD su znatno povećale izvog uglja na stari kontinent.

Ildar Davletšin, analitičar pri “Renaissance Capital”, jednoj od vodećih investicionih kompanija na tržištima u usponu, kaže za Radio Slobodna Evropa da uprkos promenama na tržištu, Gasprom i dalje potencija na skupim dugoročnim ugovorima o prodaji gasa vezanih za cenu nafte.

“Gasprom jedino brine o ceni gasa umesto o održivosti tražnje. Imajuću u vidu lose stanje u kome je evropska ekonomija, to verovatno nije najbolja strategija”, ocenjuje Ildar Davletšin.

Zbog toga se mnogi Gaspromovi klijenti na starom kontinentu okreću ka drugim snabdevačima. Na primer, prošle godine je prodaja norveškog gasa u Evropi porasla za 16 odsto uprkos krizi u evrozoni, dok je Gaspromov izvoz pao za 8 procenata, saopštila je Evropska Komisija.

Gasprom je napokon prošle godine počeo da reaguje na pritisak tržišta i smanjio je cene pojedinim evropskim klijentima.

Prema jednom zvaničniku Gasproma, čiju izjavu prenosi “Izvestija”, kompanija očekuje da će joj gas biti plaćan po 14 odsto nižoj ceni nego prošle godine. Tako će cena gasa Poljskoj pasti za 27 procenata, a Mađarskoj samo 2. To ukazuje na drugi problem sa kojim se suočava ruski gigant – različite cene koje plaćaju klijetni na starom kontinentu.

Zbog toga je Evropska komisija u septembru prošle godine pokrenula istragu da li Gasprom otežava diversifikaciju snabdevanja, određuje cene na nekorektan način i sprečava slobodan protok gasa ka korisnicima. Nalazi će biti objavljeni krajem godine.

U intervjuu jednom ruskom nedeljniku u februaru, portparol Gasproma Sergej Kiprijanov je rekao da se “tržište menja” zbog “regulacije” i “pojave novih tehnologija. On je priznao da je to stvorilo problem Gasproma nastojeći da ih sada reši.

Instrument Kremlja

Analitičari naglašavaju da je uzrok mnogih problema sa kojima se suočava Gasprom zbog njegove dvojne uloge – kao komercijalne kompanije i, istovremeno, direktnog insturmenta spoljnopolitičke taktike Kremlja koji koristi energiju kao sredstvo za nagrađivanje prijatelja i kažnjavanje neprijatelja.

Zbog političke uloge Gasproma sve više evropskih država nastoji da pronađe druge izvore energije. Istovremeno, usled politizacije njegove pozicije, bio je primoran da troši novac na skupocene gasovode čija je ekonomičnost diskutabilna.

Kao primer se navodi najava gradnje gasovoda Južni tok i krak Severnog toka, koji je već pušten u pogon, čiji je cilj da prošire kapacitete za dopremanje ruskog gasa do Evrope, zaobilazeći Ukrajinu, sa kojom se Moskva politički spori.

Džonatan (Jonathan) Stern, predsedavajući Instituta za studije energije na Oksfordu, kaže za Radio Slobodna Evropa da su ovi projekti pre svega u službi geopolitičkih potreba predsednika Rusije Vladimira Putina, a nisu motivisani komercijalnim interesima Gasproma.

“Zaposleni u Gaspromu nisu glupi. Oni mogu da vide šta se dešava. Međutim, Putin ih primorava da pokrenu razne sulude projekte, ne dozvoljavajući im da se prilagode tržišnim uslovima. Ako analizirate sva saopštenja koje je Gasprom objavio u vezi ovih projekata, to su zapravo sve Putinove izjave… Zašto Gasprom stalno govori o gradnji svih ovih gasovoda u Evropi? Zato što to Putin želi”, navodi Stern.

Početkom ovog meseca, na primer, Putin je značajno podigao obrvu kada je naložio predsedavajućem Gasproma Alekseju Mileru da završi drugu fazu gasovoda Jamal-Evropa, u trenutku kada pada tražnja i cene ovog energenta na starom kontinetnu, koji se sve više okreće drugim snabdevačima.

Procenjuje se da Gasprom već raspolaže kapacitetima od 244 milijardi kubnih metara za dopremanje gasa do Evrope. Međutim, prošle godine je iskoristio samo 155 milijardi kubnih metara, čime se dovodi u pitanje racionalnost gradnje dodatnih kapaciteta preko Južnog i Severnog toka, a kamoli drugog kraka gasovoda Jamal-Evropa.

Stiče se takođe utisak da je Gasprom u defanzivi u koridorima moći u Kremlju, u kojima drugi uticajni takmaci nastoje da iskoriste njegove probleme.

U devetominutnom video snimku na Jutjubu, Mikhail Leontijev, novinar blizak Kremlju, optužio je Alekseja Milera zbog ignorisanja pretnje od sve veće proizvodnje gasa iz škriljaca, nazivajući ga “opasnim i nepismenim ludakom”.

U intervjuu “Fajnenšel tajmsu” (the Financial Times) u martu, Oleg Deripaska, oligarh blisko povezan sa Kremljom, predložio je da Gasprom bude podeljen na nekoliko manjih firmi.

Prema pisanju ruskih medija, moćni Putinovi saradnici, poput Igora Sečina, čelnika državne naftne kompanije Rosneft, ili biznismena Genadija Timčenka, osnivaća trgovinske kompanije Gunvor – takođe se zalažu za demontiranje Gasproma.

Štaviše, druga ruska kompanija po preradi prirodnog gasa, Novatek, koja je povezana sa Timčenkom, lobira kod Vlade za ukidanje monopola Gasproma za izvor, zalažući se za dobijanje prava na izvoz tečnog prirodnog gasa.

Međutim, analitičari ističu da, bez obzira na trenutne teškoće sa kojima se suočava Gasprom, malo je verovatno da će uskoro biti razbijen na manje celine.

“Možemo svi razmotriti kako demontirati Gasprom. Svi smo to već predlagali, ističući da bi na taj način bio mnogo efikasniji. Međutim, gubimo iz vida političku realnost u kojoj ruska vlada i Vladimir Putin žele da Gasprom ostvaruje određene funkcije a većina njih nije komercijalna”, zaključuje Džonatan Stern.

(Tom Balmforth/priredio Dragan Štavljanin, Slobodna Evropa)

Po saopštenju Fiča, Grčka je napravila vidan napredak u pravcu smanjenja budžetskog deficita, tako da je smanjen rizik da ta zemlja izađe iz evrozone.

Fič ipak navodi da je pravi ekonomski oporavak neizvestan jer je i dalje visok otpor reformama.

Predviđanja kreditnog rejtinga su stabilna, što znači da su izbalansirani rizici od ponovnog smanjenja ili eventualnog povećanja rejtinga.

Grčka privreda je već šestu godinu u recesiji, a vlada u Atini mora da sprovodi oštre mere štednje koje zahtevaju međunarodni kreditori, kako bi i dalje dobijala tranše kreditne pomoći.

Poslednji put kreditni rejting Grčke poboljšan je decembra 2012. godine. Tada je agencija Standard i Pur podigla za šest stupnjeva rejting Grčke na B-.

(Beta)

Ukoliko povećanje PDV-a ne da očekivane rezultate, predviđeno je uvođenje kriznog poreza.

„Ako ukupni porez bude prenet na cene, za prosečnu porodicu koja potroši 250 ili 260 evra mesečno, to znači izdatak od 2,3 evra“, komentarisala je dizanje PDV-a predsednica slovenačke vlade Alenka Bratušek.

Ta mera treba da obezbedi za državni budžet prihod od 250 miliona evra, dok će drugim merama biti potrebno obezbediti još 250 do 300 miliona evra, što znači da će krizni porez verovatno biti uveden.

Kako bi povećala budžetske prihode, vlada planira zaustavljanje snižavanja poreza na dohodak pravnih lica, povećanje sudskih taksi i poreza na igre na sreću, kao i uvođenje poreza na nepokretnosti.

Najavljeno je i kažnjavanje ilegalne izgradnje, plaćanje legalizacije objekata, kao i uvođenje poreskih blagajni odnosno informacijskog sistema koji sprečava brisanje računa.

Sve zajedno to treba da obebezbedi prihode budžetu od 540 miliona evra.

Vlada je donela odluku i o prodaji petnaest preduzeća u državnom vlasništvu, a sve mere poslala je na ocenu u Brisel, koji će svoju ocenu dati do 29.maja.

(Slobodna Evropa)

Potrošačke cene porasle su u aprilu 2,4 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, što je više u odnosu na martovsku inflaciju od 2,1 odsto, pokazuju podaci vlasti u Pekingu koji su objavljeni danas.

Međutim, kako ukazuje agencija Asošiejted pres (AP), to je i dalje poprilično ispod projektovanog cilja da inflacija za ovu godinu bude 3,5 odsto.

Aprilski rast inflacije uglavnom se zasniva na rastu cena hrane od četiri odsto, koji je mesec dana ranije iznosio 2,7 odsto.

Pitanje cena hrane veoma je osetljivo u Kini, u kojoj prosečna porodica troši između jedne trećine i polovine svojih prihoda na prehranu.

Neki analitičari ukazuju da je suzdržana inflacija posledica naređenja predsednika države Si Đinpinga da zvaničnici Komunističke partije saseku svoje raskošno troškarenje u skupim restoranima i na drugim mestima, kako bi se umirilo javno mnjenje, gnevno zbog korupcije u vlastima.

(Slobodna Evropa)