– Njihove namere nisu one koje se zvanično navode, zato što su razlozi koje ističu – nepostojeći. Ta odbrana od nekakvog izmišljenog separatizma, od kojeg oni navodno brane Vojvodinu i Srbiju, nema nikakvog smisla. Bojim se da je prava namera da silom zauzmu pokrajinsku vlast protivno volji građana Vojvodine iskazanoj na poslednjim izborima, i u tom slučaju nije izvesno kako će se ovo okupljanje završiti. Ali, oni koji su ga organizovali treba da znaju da snose odgovornost za način na koji će taj miting proteći – rekla je Aleksandra Jerkov za „Autonomij“.

Ona je odbacila kritike naprednjaka u pogledu tajminga u kojem je Vlada Vojvodine izašla sa Deklaracijom o zaštiti ustavnih prava Vojvodine, navodeći da je svaki termin za početak rešavanja problema sa funkcionisanjem vojvođanske automomije neodgovarajući za centralnu vlast koja uvek ima „prečih tema“.

– Podsetiću da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić pre mesec dana izašao sa sastanka u Briselu i izjavio da je Priština popustila i da je Srbija izvojevala diplomatsku pobedu, pa su onda najvljivali da će rešenje biti za sedam dana, pa za deset dana… tako da ne znam koji bi termin bio odgovarajući. I očigledno je da bi za njih svaki datum za vojvođansku deklaraciju bio problematičan. A u ovom slučaju, datum je postao sporan pošto se pokazalo da u samom tekstu te Deklaracije nema ništa što bi bilo sporno. To je očigledno samo izgovor da se stvori problem tamo gde ga nema, a isključivo zbog toga da bi se prikrila nesposobnost vladajuće koalcije na republičkom nivou da reši bilo koji problem u ovoj zemlji i da bi se zataškali loši rezultati pregovora u Briselu – ocenila je ona.

Ako ste najavljeni miting poredili sa „jogurt-revolucijom“, kakav ishod očekujete u petak i da li je moguć pad pokrajinske vlasti?

– Odgovor će bit isti kao i na pozive za prevremene pokrajinske izbore. Do izbora će doći onda kad Vlada Vojvodine više ne bude imala većinu u pokrajinskom parlamentu. A pod ovakvim i sličnim pritiscima sigurno nećemo popuštati. Očigledno da Srpska napredna stranka i njeni partneri pokušavaju da dođe na vlast u Vojvodini iako su izgubili na pokrajinskim izborima. To im, inače, polazi za rukom u mnogim opštinama u Vojvodini i širom Srbije, jer kupuju odbornike, prete im i ucenjuju, a sad vidimo da tamo gde im to ne polazi za rukom, na pokrajinskom nivou, pokušavaju da to izvedu i na silu.

Evropska komisija će se i u svom novom izveštaju o napretku Srbije sigurno baviti i pitanjem autonomije Vojvodine, iz onog aspekta iz kojeg su se uvek bavili, a to je pitanje poštovanja Ustava i zakona, odnosno vladavine prava

Očekujete li oglašavanje iz Brisela ovim povodom i da li je bilo nekih kontakata u tom pogledu, a s obzirom da je pitanje nadležnosti APV sadržano i u preporukama Evropske komisije za napredak Srbije u procesu integracija?

– Evropska komisija će se i u svom novom izveštaju o napretku Srbije sigurno baviti i pitanjem autonomije Vojvodine, iz onog aspekta iz kojeg su se uvek bavili, a to je pitanje poštovanja Ustava i zakona, odnosno vladavine prava, jer je to jedan od standarda Evropske unije. Ne znam da li će se EK baviti konkretno ovim mitingom i političkim pritiscima na pokrajinsku vlast, ali verujem da će razmotriti i taj aspekt. Predstavnici pokrajinske vlasti imaju kontakte sa evropskim zvaničnicima s obzirom da, kao i svi drugi državni organi, učestvuju u tim procesima, pokušavajući da pomognu da Srbija dobije pozitivan izveštaj. EK se ne bavi dnevnopolitičkim stvarima, ali se bavi pitanjem vladavine prava i verujem da će iznositi ocenu o tome da li se ovde radi o nepoštovanju izborne volje građana.

Da li će nesporazumi oko načina predlaganja Deklaracije poremetiti odnose u pokrajinskoj koaliciji?

– Vladajuća većina u Skupštini Vojvodine je stabilna i Pokrajinska vlada ima stabilnu većinu. Deklaracija je, uostalom, pre nego što je upućena u skupštinsku proceduru usvojena na Vladi Vojvodine i za nju su glasali predstavnici svih stranaka vladajuće kaolicije.

A zašto je onda došlo do odlaganja skupštinske rasprave o tom aktu?

– Do odlaganja je došlo zbog tenzija koje su počele da prate tu Deklaraciju, a ne zbog nekog pritiska unutar vladajuće koalicije u Pokrajini. Namera Deklaracije nikako nije bila da uzburka strasti ili izazove krizu, već je taj dokument predstavljao pruženu ruku republičkim vlastima. Deklaracijom se, uostalom, Vlada Srbije poziva da zajedno sa Vladom Vojvodine radi na rešavanju problema koji postoje u funkcionisanju autonomije. Ali, zbog tenzija koje su nastale, došlo je do odlaganja skupštinske rasprave. I sam predsednik Skupštine Vojvodine izjavio je da je do promene termina sednice Skupštine Vojvodine došlo nakon konsultacija sa predlagačima, odnosno Vladom Vojvodine.

Svetlana Ratkov (Autonomija)

– Nacionalistička histerija koja je usledila povodom najave usvajanja Deklaracije samo potvrđuje da je neophodno da predstavnici vojvođanske vlasti zauzmu proaktivan, hrabar stav u zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine, kao i da je u cilju odbrane prava pokrajine potrebno oformiti široki front koji bi sačinjavali ne samo političke partije, nego i nevladine organizacije i nezavisni intelektualci – navodi se u saopštenju „Građanske Vojvodine i ističe da Vlada Vojvodine sa ostalim pokrajinskim organima mora „zajednički, sistematski i temeljito pristupiti zaštiti prava pokrajine, bez povlačenja ad hoc poteza“.

„Građanska Vojvodina“ smatra da se Vojvodina ponovo nalazi u poziciji „žrtve propale kosovske politike Beograda, kao poligon na kojem se iživljavaju najniže nacionalističke strasti koji su proizvod frustracije beogradske političke i druge elite, i njene nemoći da se suoči sa prošlošću i realnošću“.

– Već skoro deceniju i po javnosti se šalje poruka da nije vreme da se rešava vojvođansko pitanje, jer navodno država ima preče probleme. Mi smatramo da Vojvodina više nema vremena za čekanje, pogotovo sada kada samo svedoci političke i medijske hajke u okviru koje se oduzima i pravo na njeno postojanje – navodi se u saopštenju.

„Građanska Vojvodina“ je u saopštenju oštro kritikovala izjave predstavnika „državnog vrha“ i pojedinih drugih republičkih funkcionera koje su „uvredljive za građane Vojvodine“, ističući da se rečnik koji oni koriste kada govore o Vojvodini „ne razlikuje od zloglasne radikalske retorike iz devedesetih godina“.

– Odnos prema Vojvodini najbolje govori o karakteru sadašnje vlasti u Srbiji, bez obzira na proevropske maske koje su stavili na svoja poznata lica – navodi se u saopštenju.

Kosovo, BiH, Vojvodina

– Vlast Srbije bi mogla da pošalje pozitivnu poruku svetu i osnaži svoje pozicije kada je reč o Kosovu ako bi pokazala na svom primeru da je spremna na unutrašnju demokratizaciju i suštinsku autonomiju Vojvodine. Licemerno je tražiti autonomiju za srpsku manjinu na Kosovu, a istovremeno gušiti vojvođansku. Takođe, Srbija mora da odustane od kontinuirane politike destrukcije koju, uz pomoć vlasti Republike Srpske, sprovodi u BiH, neprestano radeći na onemogućavanju normalnog funkcionisanja susedne države. Odnos Srbije prema BiH najjači je argument prištinskih političara kada žele da spreče „dejtonizaciju Kosova“ – stoji u saopštenju „Građanske Vojvodine“.

„Građanska Vojvodina“ navodi i da je potrebno pod hitno promeniti Ustav iz 2006. godine koji je „generator mnogih problema u kojoj se nalazi ne samo Vojvodina nego i cela Srbija“.

– Ovog puta najviši pravni akt mora da bude predmet široke javne debate i tokom njegovog usvajanja neophodno je poštovati demokratsku proceduru, a ne da kao prethodni bude proizvod politikantskih i zakulisnih dogovora i igara političkih partija. On mora obezbediti i jasno definisati suštinsku autonomiju Vojvodine, kojom će se štiti njene specifičnosti i omogućiti njen nesmetan razvoj – navodi se u saopštenju.

(Autonomija)

Nagrađene su, između sto kandidata, izabrali Privredna komora Srbije, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i dnevnik „Privredni pregled“. Od stranih kompanija koje posluju u Srbiji odlikovani su Fiat, Nestle, Premia Delhaize…

„Najbolje iz Srbije“ su iće, piće, stočna hrana, boje, donji veš, pomade, odeća… u razvijenom svetu u rangu poluproizvoda.

Suncokretovo ulje Iskon iz Šida i poslastice firme Bambi-Banat u državi gde hleb nije svakodnevna pojava najbolje su što Srbija ima u kategoriji hrane.

Dobitnu kombinaciju ulja proizvodi Victoriaoil AD osnovana 1978. godine. Stekla je Kosher, Hallal i IFC sertifikat. U Bambi-Banatu su konkurentni 46 godina. Bambi-Banat AD je osnovana 2006. spajanjem kompanija Bambi iz Požarevca i Banat iz Vršca.

Socijalizam sa likom Božić Bate

Vršački trgovac Samuel Švarc (Samuel Schwartz) otvara 1894. fabriku slatkiša po imenu Canditen-Fabrik. Fabriku 1927. godine preuzimaju braća Ifko. Posle II svetskog rata fabrika je prekrštena u Banat, ali ne menja Ifkov logo. Proizvodnja se orijentisala na američko tržište. U doba najljućeg socijalizma u zemlju komandnog kapitalizma izvozile su se čuvene Ifkove Božić Bate, zečevi, mačke i ostale figurice nezaboravne za detinjstvo Amerikanaca, Evropljana i Jugoslovena. Fabrika Banat je 1960. bila na prvom mestu po kvalitetu proizvoda u bivšoj Jugoslaviji.

Bambi je počeo 1967. kao fabrika dečjeg keksa sa 37 zaposlenih, a keksom Plazma postaje šampion kvaliteta bivše Jugoslavije. Danas je sedište požarevačko-vršačkog koncerna u Beogradu.

Kompanija Nectar iz Bačke Palanke od lokalnog proizvođača voća osnovanog 1998. godine pretvorila se u jednog od vodećih prerađivača voća i povrća na Balkanu. Pod marketinški nepoželjnom kampanjom – „Nije svejedno“.

U julu 2011. Nectar je za 50 miliona evra kupio 93,73 odsto vlasništva Fructala, najpoznatijeg slovenačkog proizvođača sokova. Fructal je svoju prvu jabuku posadio oktobra 1945. Vlasnik Nectara je porodica Radun. Nectarova kupovina Fructala je najveća među retkim srpskim investicijama u Sloveniji. Fructal je godinu dana pre prodaje imao pet miliona evra profita.

Najbolji brend u kategoriji pića je i Jelen pivo iz Apatina. Za njega važi čuvena rečenica o marketingu: 50 odsto para uloženih u marketing je sigurno bačeno, ali se nikad ne zna kojih 50 odsto.

Apatinska pivara osnovana je 1756. godine kao Carska pivara. Carica Marija Terezija je Dunavom doselila 1748. godine u Apatin stanovnike Austrije i Nemačke, a oni su nosili recepture piva. Pivara, pecara i tekstilna radionica su 1760. pripomogle da se Apatin proglasi za grad sa posebnim statusom. Pivara se prvi put privatizuje krajem XIX veka.

U junu 2012. godine Apatinska pivara postaje deo jedne od najvećih svetskih pivarskih kompanija Molson Coors. Komercijalni centar Apatinske pivare je u Beogradu.

Najbolji inostrani brend sa statusom domaćeg proizvoda je pivo Carlsberg iz Pivare Čelarevo, koja je deo Carlsberg Group od 2003. Kompanija Karlsberg Srbija osvojila je i nagradu Kluba privrednih novinara u kategoriji „Inovativnost u poslovanju“ za 2012. godinu, a za počasno mesto u vitrini dobila je plaketu i repliku zlatnog dinara cara Dušana čijem carstvu Vojvodina nije nikada pripadala. Ni po Dušanovom zakoniku, ovaj „srpski perper“, ne bi pripao stranoj državi.

Polovina i dve trećine

Pivaru Čelarevo je 1892. osnovao zemljoposednik i industrijalac Lazar Dunđerski. Započeo je da radi s kapitalom od 240 lanaca oranica u Sentomašu, a na kraju je proširio poslovanje i imetak na Bosnu i Srbiju. Između ostalog, poklonio je Srpskom privrednom društvu Privrednik originalnih 100.000 kruna, a ne njihovu repliku.

Stopa rasta u Karlsberg Srbija bila je 2005. najveća stopa privrednog rasta u Srbiji.

Poslednji na vojvođanskom delu spiska „Najbolje iz Srbije“ je Naftna industrija Srbije, koja eksploatiše gas i naftu pretežno u Vojvodini. Osnovana je 1949. u Zrenjaninu, a sedište je u Novom Sadu.

Iz donje polovine Srbije nagrađeni su Dahlia i Mona iz Beograda, Maxima iz Lučana, Extreme intimo iz Arilja, Luna iz Požarevca i Nutriko iz Vranja. Odnos nagrađenih iz gornjeg i donjeg dela Srbije je 6:6.

Od 12 drugih proizvoda, dobitnika nagrade Top corner koju dodeljuje isti žiri, a ove godine će biti izloženi u prodavnicama najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji, dve trećine su iz Vojvodine: osim ulja, piva i sokova tu su Noblice iz Kikinde, paprika iz Novog Kneževca, pašteta iz Vrbasa, hleb bez brašna iz Bečeja, margarin iz Vrbasa.

Vojvodina čini manje od četvrtine površine Srbije sa kosovskom opsenom i petinu stanovništva Srbije sa kosovskom fatamorganom.

(Autonomija)

Elem, na vlasti u Alibunaru su svi, sem Socijalističke partije Srbije. Socijalisti su u opoziciji, ali njihova četiri odbornika ne učestvuju u radu skupštine i nikada ne dolaze na sednice. Za Autonomiju nisu hteli da govore obrazlažući svoje izbivanje iz odborničkih klupa stavom da oni zapravo nisu i ne mogu biti opozicija „nekome ko je pokrao izbore i vlasti se dokopao nelegalno“.

Dok SPS opštinsku politiku posmatra izdaleka, Alibunarom vladaju Demokratska stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Demokratska stranka Srbije i Srpska napredna stranka. Na poslednjim lokalnim izborima ubedljivu pobedu odneli su kandidati DS, koji su osvojili 12 odborničkih mesta u novom opštinskom parlamentu. SPS je osvojio četiri mandata, SNS tri, DSS dva, koliko i LSV. Skupština u Alibunaru broji ukupno 23 odbornika. Za predsednika opštine izabran je, tačnije reizabran Dušan Jovanović iz Banatskog Karlovca, koji opštinu vodi od oktobra 2011. godine, kada je uhapšen dotadašnji predsednik Danijel Kišmarton, takođe iz DS-a, zbog sumnje da je omogućio malverzacije pri izdavanju državnog poljoprivrednog zemljišta. Jovanović je tada kazao da će opštinska vlast u saradnji sa pokrajinskom rešiti problem energije, te da će se truditi da privuče investitore koji ulažu u obnovljive izvore, zelenu energiju vetra i biogasa.

Energetika kao prioritet

Kako se može čuti od predsatvnika ovdašnje vlasti, energetika je jedan od povoda da lokalna vladajuća koalicija osnaži svoje redove. Tokom leta je dobila pojačanje. Naime, priključili su joj se i odbornici SNS, stranke koja, vlada mišljenje, ima bolji prolaz do ministarstava energetike i poljoprivrede, jer ova dva resora u Vladi Srbije vode „naprednjaci“. U tim promenama u strukturi vlasti za zamenika predsednika SO postavljen je Predrag Belić, a za članove Opštinskog veća Novica Radojčin i Boško Tijanić, svi sa liste SNS-a. Predrag Belić, privatni preduzetnik iz Vladimirovca, inače je poznat organima MUP-a, tužilaštvu i medijima, jer su protiv njega vođeni sudski postupci, a bio je i hapšen, između ostalog i u akciji „Sablja“. Demokrate to ne vide kao problem.

– Nema tu ličnih odnosa, to je odnos između dve političke partije. Opštinski odbor SNS je izabrao te ljude i ako ih odbor delegira kao svoje predstavnike u lokalnoj vlasti, nema razloga da ne sarađujemo – objašnjava nam savetnik predsednika opštine i poslanik DS u Skupštini Vojvodine Nedeljko Konjokrad.

Nedeljko Konjokrad (DS): Sami smo sebi opozicija

Po njemu, ulazak naprednjaka u lokalnu vlast je logičan politički potez, mada, kako kaže, mnogima pa čak i nekim njegovim stranačkim kolegama u početku nije izgledalo tako. Ipak, saradnja sa SNS nastala je kao splet realnih okolnosti i želje da se Alibunaru obezbedi prosperitet i saradnja i sa republičkom i pokrajinskom vladom, podvlači on.

– Mislim da svi treba da radimo u korist građana, a ne da sedimo i ništa da ne preduzimamo. Naprednjaci su došli sa konkretnim predlozima, voljni da pomognu u realizaciji poslova iz oblasti poljoprivrede, energetike i drugih sektora, u kojima mogu da doprinesu. Mandat da urade nešto korisno za ovu opštinu treba poveriti onima koji to mogu – kaže Konjokrad.

Na pitanje kako funkcioniše lokalna vlast bez opozicije koja opstruiše skupštinske sednice on odgovara da ta četiri glasa ne bi svakako bitno menjala stvari. – Sami smo sebi opozicija. Naravno da ima oprečnih stavova, svi iznesu svoje, ali ipak odluke donesemo saglasno, brzo i efikasno – veli Konjokrad.

Milioni evra u naznaci

Osvrćući se na poslove iz sektora energetike naš sagovornik napominje da su izdate dve lokacijske dozvole, a treća je u postupku te da se čeka građevinska dozvola, što je, pak, na pokrajinskom nivou. Do propisanih rokova – a to je kraj februara – biće izdate građevinske dozvole i počeće radovi na proleće, veli on i napominje da je reč o projektima vrednim „milione evra“. Parcele su zakupljene od privatnih lica, a lokalna uprava asistira, donosi odluke na vreme i izlazi u susret investitorima tako što rešava proceduralne stvari koje tim kompanijama opterećuju posao. Među ulagačima je i belgijska kompanija „Elektravinds“, jedan od evropskih lidera u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora. Kako je ranije najavljeno iz pokrajinske vlade, Belgijanci imaju nameru da u Alibunaru grade vetropark kapaciteta 48,3 megavata.

Privredu Alibunara trebalo bi da pogura i fabrika za proizvodnju metalnih panela u Banatskom Karlovcu koju je izgradila kompanija „Alubond“ sa sedištem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, uveren je naš sagovornik. Pogon u Banatskom Karlovcu otvoren je krajem 2012. godine, a biće centrala za Evropsku uniju, Rusiju i zemlje bivše Sovjetskog Saveza. Posao je dobilo 70 radnika, a plan je da naredne godine bude izgrađena još jedna fabrika u kojoj će biti mesta za 60 radnika. Investitor iz Emirata namerava da uloži 20 miliona dolara. Opštinske vlasti najavljuju još dva potencijalna strana investitora iz Rusije i Švajcarske, za izgradnju fabrika transformatora i nameštaja.

Vetrenjače: I ovde se čeka „vetar u leđa“

Ipak, najvažniji posao za opštinu, koja je mahom poljopivredna, je onaj na njivama. Državnih oranica u atarima Alibunara je 7.000 ili 8.000 hektara, ali će sada biti izdato tek oko hiljadu hektara. Naime, u prethodnim ciklusima neke njive date su u arendu na tri godine, neke su uzeli stočari po pravu prečeg zakupa, te se sada pokušavaju ujednačiti rokovi, pa se državno zemljište izdaje na godinu a kasnije će na duži rok, u skladu sa zakonom. Alibunar je učestvovao i na konkursu za odvodnjavanje zemljišta Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, koji je završen potpisivanjem 183 ugovora između Sekretarijata, opština, gradova i mesnih zajednica sa teritorije APV i JVP „Vode Vojvodine“, u ukupnom iznosu od 930 miliona dinara. Sve strane: i opštine, i Pokrajina, i „Vode Vojvodine“ učestvuju sa po 33 odsto sredstava. Opštinske pare su upravo one dobijene od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. U alibunarskoj opštini će 60 odsto prihoda od poljoprivrednog zemljišta ići u te svrhe, a ostatak je namenjen izgradnji atarskih puteva i pristupnih saobraćajnica, kako bi te njive bile funkcionalne.

Prevoz kao važan uspeh

Najavljene investicije i dugoročni projekati verovatno u manjoj meri dotiču građane od svakodnevnih, životnih stvari koje ih muče, te nije ni čudo što hvale novoosnovano opštinsko preduzeće JATP „Alibunar“. Ova firma se bavi prevozom učenika, studenata, penzionera i socijalno ugroženih lica, i to besplatno. Naime, pre nekoliko godina od donatora iz Italije dobijeno je nekoliko autobusa na poklon. U početku su služili za prevoz sportista i članova nevladinih organizacija, potom je i osnovano preduzeće za prevoz putnika.

Po rečima Nedeljka Konjokrada, na ovaj način uštedelo je oko 600 porodica čija se deca voze do Pančeva, Vršca i u sela ove opštine besplatno. To bi ih koštalo od 60 do 100 miliona dinara, a opština će i naredne godine ovu firmu pomoći sa 34 miliona dinara.
Inače, odbornici su doneli Odluku o budžetu opštine za narednu godinu. Kasa će u 2013. godini iznositi 559 miliona dinara, a kako kažu zaduženi za finansije, biće daleko restriktivnija, jer su neke organizacije i udruženja izgubila status indirektnih korisnika bufžeta tako da će svoje potrebe morati da prilagode realnim mogućnostima. Planirani prihodi od drugih izvora korisnika budžeta iznose 10,4 miliona dinara. Kada je reč o obrazovanju i kulturi, u toku je osnivanje Kulturnog centra, koji bi objedinio sve domove kulture s područja opštine, kako bi se lakše došlo do novca iz međunarodnih i domaćih fondova.

Dušan Jovanović, predsednik Opštine

Rođen je 1975. godine. Po profesiji je inženjer mašinstva. Živi u Banatskom Karlovcu.
Član je Demokratske stranke. Za predsednika Skupštine opštine Alibunar izabran je avgusta 2009. godine. Posle hapšenja predsednika opštine Danijela Kišmartona, oktobra 2011, imenovan je za čelnog čoveka Alibunara. I posle izbora 2012. ostao je na istoj funkciji.

Sporadični mediji i aktivne NVO

Kroz medijski prostor u Alibunaru duva promaja, jer je aktivna samo lokalna privatna radio stanica, a opštinske novine izlaze sporadično, po potrebi. To se ne može reći za nevladin sektor, koji je, u poslednje vreme imao pune ruke posla.

– Deo projekata civilni sektor je sam prijavio i dobijao određena sredstva za namenu u sferi ruralnog razvoja. U nekim projektima bio je aplikant, a lokalna samouprava partner. U drugim, na koje je lokalna samouprava konkurisala, uključivan je i civilni sektor kao partner. Sve u svemu, može se zaključiti da lokalna samouprava podržava aktivnosti nevladinih organizacija – kaže Milan Jovanović iz Udruženja građana Lider iz Banatskog Karlovca.

Zamenik predsednika Opštine Predrag Belić iz SNS-a javnosti je poznat iz „Sablje“

On podseća da je lokalna samouprava radila na projektu prekogranične saradnje „Ukusi i mirisi Deliblatske peščare“, i uključila i civilno društvo u te aktivnosti. Opština se, veli naš sagovornik, i dalje zalaže da na svim projektima uključi civilni sektor. Inače, nevladine organizacije dobijale su sredstva na mnogim konkursima, poput onih Svetske turističke organizacije, UNDP, Kancelarije za evropske integracije, Delegacije Evropske unije u okviru projekata „Jačanje dijaloga između organizacija civilnog društva Srbije i EU“,“Podsticaj i obuka civilnog društva opštine Alibunar ka pristupanju ruralnom razvoju EU“…

Opštini na čijem je području rezervat prirode i najveća evropska kontinentalna peščara, ona Deliblatska, važna je ekologija pa lokalni čelnici vole da kao svoj veliki uspeh pomenu to što su zabranili izgradnju čađare. Deliblatsku peščaru, inače, vide kao pozamašan a nedovoljno iskorišćen privredni potencijal, bilo da je reč o poljoprivredi, turizmu ili preduzetništvu.

Siromaštvo

Sveukupno, privredna slika Alibunara je bleda. Stopa nezaposlenosti je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosila 27,4 odsto, što je u okviru vojvođanskog proseka, koji prema RSZ iznosi 27,2 odsto. Međutim, kada se opština Alibunar uporedi sa prosekom republike imamo negativan pokazatelj jer je stopa nezaposlenosti iznad prosečne stope u Srbiji koja prema podacima Međunarodne organizacije rada iznosi 23,7 odsto. Mesečna bruto plata u opštini je 355 evra, a neto plata 255 evra. To su podaci RSZ koje, predstavljajući potencijale opština u Srbiji, navodi SIEPA.

Prema uredbi kojom se utvrđuje jedinstvena lista razvijenosti regiona i lokalnih samouprava u Srbiji u 2012. godini, opština Alibunar bila je u trećoj od četiri grupe, sa stepenom razvijenosti od 60 do 80 odsto republičkog proseka.

Nedavno objavljen Opštinski godišnjak za 2012. godinu (podaci o broju nezaposlenih po opštinama u decembru 2011), navodi da je najveći rast broja nezaposlenih u Vojvodini, i to 4.838. Osvrćući se na Alibunar sa 20.151 stanovnika, Godišnjak navodi da je zaposlenih 2010. godine bilo 2.481, a 2011. godine 84 manje (2.397). U decembru 2010. je bilo 2.952 nezaposlenih, a godinu dana kasnije 2.845.

Zvanični podaci o prosečnim platama u opštinama su svežiji. Intresantno je pogledati kako su se zarade u Alibunaru kretale od početka ekonomske krize do sada, u odnosu na vojvođanski prosek. Zarada po stanovniku u Vojvodini je 2008. bila 7.651 dinar ili 93,4 evra, a 2012. je 9.332 dinara ili 82,1 odsto. Dakle, plate Vojvođana su pale 12 odsto. U Alibunaru plata je dobrano tanja od vojvođanske, ali je za vreme sveopšte krize padala sporije. Naime, alibunarska zarada po glavi stanovnika u 2008. iznosila je 2.715 dinara ili 33,2 evra, a 2012. je bila 3.602 dinara ili 31,7 evra. To je pad od 4,5 odsto.

Poslednje merenje zvanične statistike pokazalo je da je Alibunar po prosečnim zaradama zaposlenih među tri vojvođanske opštine sa samog dna tabele. Naime, plata u ovoj varoši s kraja 2012. godine iznosila je svega 29.351 dinar. Tanje koverte kući su nosili samo zaposleni u Bačkom Petrovcu i Plandištu. Pomenimo, istovremeno, republički prosek je iznosio 41.558 dinara, a Vojvođani su u proseku imali 40.002 dinara.

Slađana Gluščević (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)

– Ovakvim protivustavnim činom vladajuća koalicija, okupljena oko SNS i SPS, pokazala je do sada najgore nepoštovanje zakona i principa na kojima počiva pravna država. Upozoravamo da je Ustavom Republike Srbije omogućeno AP Vojvodini da ima svoju zastavu i grb, i da je skidanje pokrajinske zastave čin osporavanja autonomnosti, ali i kršenje prava građanki i građana Vojvodine, koja su im najvišim pravnim aktom omogućena – kaže se u današnjem saopštenju zrenjaninskog LSV, u kojem se podseća i da ovo nije prvi put da se u Zrenjaninu obezvređuje zastava AP Vojvodine, koja je, kako se navodi, skinuta i 2006. godine, nakon uvođenja privremenog organa, ali je posle toga, zahvaljujući političkim pritiscima, vraćena.

– Kao što se nismo obeshrabrili ni tada, nećemo ni sada. Odbranićemo evropski Zrenjanin i evropsku Vojvodinu, kao i njihovu multietničnost i multikonfesionalnost. Zaštitićemo prava svakog građana i građanke, bez obzira na nacionalnu, versku ili bilo koju drugu pripadnost . saopštili su ligaši, ocenjujući da sudbina vojvođanskog simbola ne sme biti zloupotrebljena u prljavim igrama. Ponos Vojvođana i Vojvođanki će prkositi ovakvim nedelima, ali vređanje njihovog dostojanstva ovakvim činom je opasna igra, koja će zaoštriti vojvođansku retoriku i pitanje. Pitamo odgovorne: ako je na red došlo skidanje vojvođanskih zastava, da li je sledeći korak njihovo paljenje? – dodaje se u saopštenju LSV-a.

Radovan Bulajić, predsednik zrenjaninske Skupštine, rekao je danas novinarima da je vojvođanska zastava sa zgrade lokalne Gradske kuće skinuta zbog pranja i da ne postoji rezervna. On je obećao da će zastava Vojvodine biti vraćena na Gradsku kuću tokom sledeće nedelje, ali nije komentarisao zbog čega je nema ni na zgradama nekoliko javnih preduzeća i ustanova.

Dejan Čapo, šef odborničke grupe LSV u zrenjaninskom parlamentu i čelnik zrenjaninske Lige, rekao je za Autonomiju da ostaje nejasno i gde je vojvođanska zastava iz skupštinske sale, koja je stajala iza stola predsedništva, pored zastave Republike Srbije i zastave grada Zrenjanina.

– Ako su sve zastave koje su skinute; i one sa Gradske kuće i one sa javnih preduzeća i ustanova, bile na pranju, kako to da sada nedostaju samo zastave Vojvodine, a sve druge su uredno istaknute? I da li je i zastava iz sale Skupštine Zrenjanina na pranju već mesec dana? – upitao je Čapo.

U junu prošle godine nepoznati počinioci spalili su vojvođansku zastavu ispred sedišta zrenjaninskog preduzeća koje se bavi fizičkim i tehničkim obezbeđenjem „Polar sekjuriti“. Izvršni direktor ove firme je tada u pisanoj izjavi istakao da se nada da će policija reagovati i otkriti počinioce ovog dela, čija je, kako je naveo, očigledna namera destabilizacija Vojvodine kao multinacionalne sredine, što je oduvek bio ponos Zrenjanina i Vojvodine. Pre ovog incidenta, zastavu Vojvodine su u Zrenjaninu zapalili i aktivisti SNP “Naši”, da bi, kako su naveli, poručili kakav je stav srpskog naroda o predlogu autonomaša za formiranje Republike Vojvodine. Oni su pozvali građane da se uključe u uništavanje „antiustavnih separatističkih simbola“ i upozorili zagovornike ideje o stvaranju Republike Vojvodine da im to neće biti dozvoljeno ni po koju cenu. Ni policija, ni tužilaštvo, ni o jednom od ova dva slučaja nisu se oglasili.

Žana Majski (Autonomija)

Nakon pola godine upravljanja Privremenog organa, na čijem čelu je bio aktuelni predsednik opštine Slavko Branković, lokalni izbori u Kovinu doneli su vlast čiju okosnicu do dana današnjeg čine Demokratska stranka sa 15 odbornika i koalicija Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije sa devet odbornika. U vlasti se našlo mesta i za odbornike Saveza vojvođanskih Mađara i Partiju ujedinjenih penzionera Srbije, a skupštinsku većinu podržavaju i odbornici Demokratske stranke Srbije i Srpskog pokreta obnove. Iako su imali komotnu odborničku većinu u lokalnom parlamentu koji broji 45 mesta, demokrate i socijalisti su se u jednom momentu odlučili na pomalo čudan potez da u opštinsku vlast prime i sedam odbornika naprednjaka.

Vlast u kojoj su bili socijalisti, naprednjaci i demokrate funkcionisala je nešto više od dve godine, odnosno do momenta kada kovinski DS i SNS nisu mogli više da se istrpe pa je vladajućoj koaliciji prišla pomenuta Grupa građana „Preporod“, sa svojih deset odbornika. Prema tvrdnji čelnika opštine, odluka da se pojača ionako stabilna skupštinska većina ponovo je bila želja da opštinom upravlja što šira koalicija, koju u ovom slučaju podržavaju dve trećine odbornika SO Kovin. GG „Preporod“ aktivna je u političkom životu Kovina bezmalo deset godina, a na njenom čelu je direktor kovinske kompanije „Utva silosi“ Sava Krstić. On je od 2006. do 2008. godine bio i predsednik opštine.

Panorama Kovina: Lokalni izbori u aprilu 2013.

Aktuelni predsednik opštine Slavko Branković (DS) rekao je za Autonomiju da može biti zadovoljan urađenim za poslednje četiri godine. “Dobrom saradnjom sa višim nivoima vlasti i sopstvenim budžetom uradili smo dosta na poboljšanju opštinske infrastrukture i poslednjih godina uložili oko 800 miliona dinara. Asfaltirane su ulice, nastavljeno je postavljanje kanalizacije, urađeno stotinak kilometara atarskih puteva, izmuljeno oko 130 kilometara kanalske mreže, a izgrađene su i tri stambene zgrade za izbegla i interno raseljena lica i socijalno ugrožene porodice“, naveo je Branković.

Zamenik predsednika opštine Blagoje Bogdanović (SPS) takođe je mišljenja da je vlast dosta uradila na uređenju komunalne infrastrukture i postigla više nego ikada. „Ali narod ne živi od komunalne infrastrukture. Ove godine smo imali oko 1.500 zahteva za jednokratnu socijalnu pomoć. Ako nema zapošljavanja, posla i imovine ljudi su osuđeni na muku koju moraju da istrpe i prava je umetnost preživeti sa nekoliko hiljada dinara socijalne pomoći, a u Kovinu tako živi svaka deseta porodica“, rekao je Bogdanović, koji smatra da nije bilo dovoljno sluha za privlačenje investicija u Kovin i da bi u suprotnom danas situacija bila drugačija.

Jedan od osnivača SNS-a u Kovinu i odbornik te stranke Tihomir Vukosavljević mišljenja je da je za sve kriva aktuelna vlast, jer nije bila sposobna da bolje uporavlja opštinom. „Ništa nije sprovedeno od onog što smo se dogovorili sa DS-om kada smo ušli u opštinsku vlast. Uoči izbora zaposlili su mnogo ljudi u admnistraciji, tako da u opštinskim kancelarijama više nema slobodnog mesta, dok proizvodni kapaciteti u opštini istovremeno ne rade. U aktuelnoj vlasti su ljudi koji nisu radili u privredi i samo su želeli da imaju duplo veće plate. Ovde se manipuliše sa državnom zemljom na licitacijama, mnoge firme su propale, poljoprivreda je pukla iako smo pretežno poljoprivredni kraj“, rekao je Vukosavljević. Na konstataciju da je SNS bio dve godine u vlasti i da je stranka bila u prilici da stanje menja, odgovorio je da su i tada kritkovali sve što nije valjalo u opštini pa i rad svojih kadrova.

Investicije rak-rana opštine Kovin

Za poslednjih 12 godina u opštini Kovin nije realizovana nijedna značajnija investicija. U strankama okrivljuju jedni druge za takvo stanje, ali ako se pogleda period vladanja u Kovinu u poslednjih 12 godina lako se može videti da su svi imali priliku da nešto urade. Od 2000. naovamo opštinsku vlast vodili su SPS, DS, SRS i GG „Preporod“, a većim delom mandata aktuelne vlasti po prvi put bili su i naprednjaci. Ove četiri političke organizacije, bez radikala, mogu da računaju i na veću podršku građana na predstojećim izborima i gotovo su sigurno neki od njih viđeni u narednoj vlasti.

Slavko Branković ne beži od ove sumorne činjenice i kao jedan od načina da se izađe iz investicionog ćorsokaka vidi izgradnju industrijske zone. „Izgradnja industrijske zone pored magistralnog puta M-24 i u blizini Dunava je naš prioritet u ovoj godini. Investicija prelazi 200 miliona dinara i već je trebalo da bude realizovana, ali su je teškoće u poslovanju Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine usporile. U budžetu imamo oko 70 miliona dinara za kapitalna ulaganja, a sa sredstvama od budžetskog suficita i više od 100 miliona. Projekat je dobro osmišljen i predviđa opremanje oko 20 parcela od po hektar, sa svom potrebnom komunalnom infrastrukturom, saobraćajnicom i rasvetom“, rekao je Branković ne isključujući mogućnost da realizacija projekta ipak sačeka završetak lokalnih izbora.

Blagoje Bogdanović smatra da je opštinski budžet od oko milijardu dinara mali za ovako velike projekte. „Mi planiramo da izgradimo industrijsku zonu kako bi privukli investitore, ali zbog poteškoća u radu Fonda za kapitalna ulaganja ovaj projekat nismo započeli, kao ni izgradnju fabrike vode u Bavaništu, koje još uvek u 21. veku nema vodovod, iako u mestu živi 7.000 ljudi. Perspektive Kovina su velike samo su nam potrebni ljudi sa vizijom i slobodom. Ne treba da se prihvataju funkcije oni koji nemaju petlju i plaše se policije na svakom koraku“, bio je kategoričan svojevremeno prvi čovek Kovina i poručio da „dok su čisti prsti i obrazi, niko ne treba da se plaši ničega“.

Tihomir Vukosavljević smatra da opštinski budžet i nije tako mali i da bi se dugoročnim planiranjem moglo postići mnogo više. „I dok nije bilo industrijske zone bilo je industrije u Kovinu. Imamo jako dobar geostrateški položaj, ali su mnogi projekti započeti i nikada nisu završeni. Imam utisak da se stvari ovde dešavaju samo pred izbore. Mi možemo i da završimo industrijsku zonu, ali je to džabe jer ljudi nemaju šta da jedu. Problem je što nema dugoročnog planiranja, a najveći problem kod dela ljudi je što je njihov najveći kvalitet to što su članovi stranke“, rekao je Vukosavljević i dodao da se slična stvar dogodila i lokalnom SNS-u nakon izbora Tomislava Nikolića za predsednika Srbije.

Gde se sve može ulagati

Opština Kovin, pored dobrog geostrateškog položaja, ima i nekoliko zanimljivih lokacija za ulaganje. Opština je već sedam godina u pregovorima oko izgradnje luke na Dunavu, veoma privlačna je lokacija na kojoj se nalazi vojni aerodrom sa velikom parcelom poljoprivrednog zemljišta, postojeća marina takođe traži ulagača, a opština nudi i desetak lokacija na kojima se nalaze pogoni preduzeća u stečaju pogodnih za takozvane braunfild investicije. Od svih gorepomenutih mogućnosti nije iskorištena nijedna i ovo će neminovno biti najveći izazov svakoj narednoj opštinskoj vlasti. Prema najavi opštinskih čelnika, u ovom trenutku je jedino izvesno da će na vetropolju u mestu Mramorak na proleće početi izgradnja bloka kapaciteta 280 megavata.

Predsednik opštine je u razgovoru za Autnomniju istakao da su sva pitanja o aerodromu u vezi sa Ministarstvom odbrane. „Interesenata je bilo za korišćenje piste i eventulno kargo-prevoz. Međutim, to je strateški važan objekat za vojsku i ona daje konačnu reč o tome. Prostornim planom predviđen je i prostor za izgradnju luke. Imali smo potencijalnog ruskog investitora od 2005. godine, koji se sada ponovo javio, i mi planiramo da ga uputimo na nadležno republičko ministarstvo. Marina je u fazi izrade detaljne regulacije prostora i bilo je određenih interesovanja investitora. Ona je zimovnik, sa dosta dobro urađenim šetalištem, pontonima i privezima, ali dok ne uradimo planske aktivnosti, ne možemo ulaziti ni u kakve ozbiljnije priče“, rekao je Branković.

Marine kao šansa

Prema njegovoj oceni, privredna slika opštine nije na zadovoljavajućem nivou i osim „Panfarme“ i „Utve“, nema mnogo firmi koje rade dobro. „Dosta firmi je loše prošlo na poslednjim privatizacijama, ali i pored toga nemamo tako lošu sliku nezaposlenosti, jer se svih ovih godina ta cifra kreće oko 3.000 ljudi bez posla. Iz tog razloga, u Kovinu je neka srednja slika“, rekao je Branković i konstatovao da i pored angažovanja opštine da potencijalnim investitorima kroz Katalog braunfild investicija ponudi lokacije za ulaganje, ovaj trud nije dao konkretne rezultate. „Lokacije su zanimljive, posebno preduzeća ’Beko’, koja će se naći na licitaciji krajem januara, ali do sada nismo imali nijednu takvu investiciju“, konstatovao je Branković.

Njegov zamenik Blagoje Bogdanović potpisao je ugovor za izgradnju luke na Dunavu sa pomenutom ruskom kompanijom davne 2005. godine kada je bio predsednik opštine. On tvrdi da je posao u međuvremenu stao, dobrim delom i zbog činjenice da su se u Kovinu dešavale česte promene vlasti i lokalni izbori. „Međutim, investitori su se sada ponovo javili sa planom da investiraju više od 500 miliona evra u izgradnju luke. Oni će doći za mesec dana da razgovaraju, ali ja sam ih savetovao da idu najpre u Vladu Srbije, jer ovde zbog blizine izbora trenutno ne postoji volja za ovu investiciju“, ocenio je Branković.

Uz nadu da će se Kovin u narednom periodu „malo otvoriti prema svetu kao opština“, Bogdanović je napomenuo da je imao pregovore i sa kineskim i ruskim delegacijama o izgradnji dva bloka termoelektrane kapaciteta 350 megavata, koja bi se naslanjala na nalazište uglja koje ekploatiše rudnik „Kovin“ i ovaj energent bi mogli da koriste narednih 30 godina. Prema njegovim rečima, u opštini postoje i dva nalazišta nafte, ali se ona ne koriste jer je nafta gušća i nezgodna je za preradu. Međutim, kako tvrdi, postoje uverenja iz NIS-a da će nastaviti dalja istraživanja ovih bušotina.

Bogdanović tvrdi da postoji ozbiljan investitor koji želi da preuzme aerodrom. „Belgijski investitor zainteresovan je za uzimanje pod zakup aorodroma i postojećih 500 hektara poljoprivrenog zemljišta, gde bi razvio proizvodnju organske hrane i korstio pistu u kargo svrhe. Ovakvi programi mogu vrlo lako, uz dobru saradnju sa državom, da se aktiviraju. Zbog toga vidim prednost u novim lokalnim izborima, kako bi došli neki sveži ljudi koji će malo podići ovu opštinu, koja je pala duboko ispod nulte tačke“, smatra Bogdanović.

Tihomir Vukosavljević smatra da je po pitanju izgradnje luke „sve na dugom štapu“ i pita se zašto se toliko čeka. „Problem su tu i nerešeni imovinsko-pravni odnosi o čemu se i ne govori“, rekao je on i dodao da je šteta što u opštini niko nema viziju budućnosti vojnog aerodroma i zemljišta kojim upravlja Vojna ustanova Dedinje, u kojoj je i on zaposlen kao agronom. „Šteta je što za ovu ustanovu niko nema viziju. Pored 368 hektara obradive zemlje, ima još oko 150 hektara ledina i šuma i kasarna u kojoj nema vojske. Opština bi trebalo da stvori uslove da ovo neko preuzme“, kazao je odbornik SNS-a.

Vukosavljević smatra da budžet opštine za 2013. godinu, iako naznačen kao socijalni, i nije tako mali jer je na raspolaganju skoro milijarda dinara. „To nisu male pare, ali se novac ulaže u suštini da bi se drpale pare. Uskoro u mesnim zajednicama ističe i mesni samodoprinos tako da će biti jako teško. Mi od odgovornosti ne želimo da bežimo. Kao stranka smo za ove tri godine sazreli i samo želimo da ovakvu vlast sklonimo. U svim strankama u Kovinu ima poštenih i dobrih ljudi i mi ćemo raditi sa svima koji budu podržali naše ideje, kako bi građanima Kovina bilo bolje“, rekao je on.

Komunalni sistem funkcioniše preko dva preduzeća

Kovin uglavnom ima kanalizaciju, a samo pojedini delovi obodnih ulica su ostali nerešeni. Opština je potpuno gasifikovana i toplana koristi ovaj energent za snabdevanje građana toplotnom energijom. Poput mnogih manjih opština u Vojvodini, komunalni sistem u Kovinu funkcioniše preko malog broja javnih preduzeća, a u slučaju ove južnobanatske opštine čine ga „Kovinski komunalac“ i „Kovin gas“. I dok sam naziv govori o delatnosti drugopomenutog, „Kovinski komunalac“ pokriva gotovo sve komunalne delatnosti koje su u ingerenciji opštine, a vrlo brzo preuzeće i brigu o azilu za pse koji će biti otvoren do lokalnih izbora. Naprednjaci smatraju da je ovo komunalno preduzeće poligon za zapošljavanje politički podobnih i dobra prilika za razne malverzacije, a predstavnici vlasti su podeljenog mišljenja.

Aerodromom u Kovinu još uvek upravlja vojska

Prema rečima Slavka Brankovića, u pomenutom preduzeću trenutno je previše zaposlenih zbog čega ono zavisi od dotacija opštine. „U ’Kovinskom komunalcu’ je malo predimenzionisan broj zaposlenih i trenutno ih je oko 180, ali će oko 20 ljudi biti zaposleno u azilu za pse lutalice. Po odluci o budžetu oni dobijaju oko 18 miliona dotacija, jer bi bez tih para teško mogli da funkcionišu. ’Kovin gas’ ima oko 30 zaposlenih i oni ni približno nemaju te probleme, a preduzeće radi bez dotacija opštine“, rekao je Branković.

Blagoje Bogdanović tvrdi da je problem nastao nakon 2000. godine, od kada je za samo 12 godina promenjeno desetak direktora u „Kovinskom komunalcu“. „Naša javna preduzeća su uništena nakon 2000. godine. Lično sam bio direktor ’Kovinskog komunalca’ koji je nekada obavljalo sve komunalne delatnosti i mogao je da se izdržava sopstvenim sredstvima, bez ičije pomoći. Nažalost, promenjeno je desetak direktora od tada, bilo je raznih malverzacija i preduzeće je dovedeno na rub egzistencije. Mnogo smo dali subvencija tom preduzeću, za direktora postavili mladog nestranačkog stručnjaka i nadam se će ove godine ono stati na noge“, kazao je zamenik predsednika opštine.

Branković: Kovinu su potrebne veće nadležnosti

Kao što je već rečeno, Kovin ima veoma dobar geografski položaj, a prednost bi trebalo da predstavlja i blizina tri velika grada. Međutim, situacija u opštini sa oko 37.000 stanovnika daleko je od dobre i ove prednosti Kovinu u stvari proizvode probleme, koji se najbolje ogledaju u odlivu stanovništva, posebno mladog školovanog kadra.

Prema rečima Blagoja Bogdanovića, najbolji pokazatelj su brojke sa poslednjeg popisa stanovništva. „Na popisu smo imali 3.200 građana manje nego 2002, što znači da je za deset godina nestalo jedno selo u opštini. A ako bismo uzeli u obzir činjenicu da nam je došlo i oko 3.000 izbeglica, onda je ovaj podatak još lošiji. On je posledica činjenice da nema investicija i zapošljavanja, zbog čega su mladi primorani da napuštaju Kovin nakon školovanja“, smatra Bogdanović.

Biografija Slavka Brankovića

Predsednik opštine Kovin Slavko Branković rođen je 1962. godine u Tuzli. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Kovinu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odseku za engleski jezik i književnost. Od 1990. godine radi kao profesor engleskog jezika u Srednjoj poljoprivrednoj školi „Kovin“, Gimnaziji i ekonomskoj školi „Branko Radičević“ i u osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“. Od 2000 do 2001. godine bio je član Izvršnog odbora SO Kovin za oblast kulture i informisanja. U periodu od novembra 2001. do aprila 2002. obavljao je funkciju potpredsednika SO Kovin. Predsednik SO Kovin bio je u dva navrata, od aprila 2002. do oktobra 2004, i od novembra 2004. do aprila 2005. godine. Tokom dve godine, od 2006. do 2008, bio je zamenik predsednika SO Kovin. Od novembra 2008, pošto je raspušten prethodni saziv SO Kovin, bio je predsednik Privremenog organa opštime Kovin.

Tihomir Vukosavljević mogao bi na ličnom primeru da oseti nekontrolisani odlazak mladih iz Kovina zbog nedostatka posla, jer mu obe ćerke završavaju studije. „Kovin ima kvalitetan kadar, ali ljudi nemaju gde da rade. Lično imam dve studentkinje, ali ne znam šta dalje. Nastojaćemo da obezbedimo mladim ljudima da ovde ostanu, ali ne praznom pričom već konkretnim radom“, kazao je on.

Prvi čovek Kovina tvrdi da je decentralizacija više nego potrebna opštini, kako bi izašla iz senke Beograda, Pančeva i Smedereva. „Lokalnoj samoupravi su za to neophodne neke nadležnosti, za koje trenutno nema novca. Kod nas u zemlji je aparat preglomazan i dolazi do nesklada, što se reflektuje na to da ne raspolažate imovinom. Mi imamo više od 40 kilometara obale Dunava i više od 60 odsto teritorije koju pokriva Deliblatska peščara, ali time ne raspolažemo. Tu leži odgovor zašto i pored dobre pozicije neke stvari ne možemo da realizujemo“, zaključio je Branković.

Malo-malo pa lokalni izbori

Kovin je specifičan po tome što se često održavaju izbori. Najpre je 2002. godine bila rekonstrukcija tadašnje vlasti. Redovni izbori bili su 2004. godine, pa su zbog opoziva tadašnjeg predsednika opštine Blagoja Bogdanovića, koji je biran direktno, održani vnredni izbori 2006. i redovni 2008. godine. Nakon tih izbora uvedene su privremene mere, a vanredni izbori desili su se godinu dana kasnije. Iz tog razloga krajnji rok za održavanje redovnih lokalnih izbora u Kovinu je 7. april 2013. godine i za očekivati je da Skupština Srbije raspiše izbore u ovoj opštini do kraja marta.

Aktuelni zamenik predsednika Opštine Blagoje Bogdanović smatra da je dobro da se izbori održavaju, ali ne svake godine kao što je to bio slučaj prethodnih desetak godina. „Ovo je jedina vlast koja je od 2000. sastavila mandat, i to smatram dobrim. Sigurno je bilo i dobrih i loših strana, a morali smo i da taktiziramo i popuštamo kako bi se vlast održala. DS je naprednjacima pred republičke izbore otkazao poverenje i za novog partnera uzeo GG ’Preporod’. SNS u toj situaciji nije imao prostora da nešto uradi jer su blizu izbori koji će sigurno doneti određene promene“, ocenio je Bogdanović.

Uz konstataciju da je cepanjem radikala SNS u Kovinu 2008. godine srušio sam sebe sa vlasti, Tihomir Vukosavljević tvrdi da je ova stranka sa devet odbornika u novom skupštinskom sazivu pristala da bude deo vlasti da bi videla kako funkcioniše sa DS-om na lokalu, ali i da doprinese razvoju opštine. „Siguran sam da ćemo nakon novih izbora biti u vlasti i tražićemo da se preispitaju sve sporne stvari. Ovde se uglavnom svi znamo i zbog toga smo računali da nešto možemo da uradimo u vlasti. Međutim, nismo imali prođu u Beogradu, jer nisu pravljeni nikakvi programi, a čak su i u našem odboru pojedinci zarad ličnog intreresa izdali stranačku ideju“, rekao je Vukosavljević.

Tri pomoćnika predsednika opštine i budžetski suficit

Predsednik opštine Kovin ima čak trojicu pomoćnika. Darko Baković zadužen je za oblast komunalne infrastrukture, Ferenc Pap za regionalni razvoj, povezivanje i međunacionalne odnose i Srđan Nenak za oblast primarne zdravstvene zaštite, zaštitu životne sredine i privredni razvoj. Specifičnost Kovina je i da u poslednje tri godine ostvaren budžetski suficit od 100 miliona dinara u proseku po jednoj godini. Delom je u pitanju novac koji se prikuplja od mesnog samodoprinosa i strogo je namenski, a veći deo su sredstva kojima raspolažu Fond za građevinsko zemljište, puteve i potrošnju i Fond za razvoj.

S obzirom na to da i u kovinskom SNS-u ne štima sve kako treba, zbog čega je pred republičke izbore promenjen i predsednik opštinskog odbora, Vukosavljević smatra da SNS mora prvo da očisti svoje redove od ljudi koji ne biraju sredstva da dođu do funkcija. „Pomalo ne nailazimo na razumevanje u vrhu stranke i strah me je da, kada jednog dana ne budemo ovoliko popularni, mnogi odu iz stranke. Nadam se da ćemo imati dovoljno vremena. Određene poteze smo već povukli i neke stvari moramo da sredimo ako želimo da ovde budemo na vlasti, a to možemo samo dobrim odabirom ljudi. Vlast ne moramo po svaku cenu da pravimo po ugledu na Republiku i Pokrajinu i nastojaćemo da građani opštine Kovin od toga imaju korist“, zaključio je sagovornik Autonomije.

S druge strane predsednik opštine smatra da za DS sada nije najpovoljniji momenat za izbore. „Kako će se sve to odraziti na lokalu ne mogu da procenim. SNS je sigurno u međuvremenu narastao, ali ne znam da li ima kapaciteta da preuzme vlast. U naletu su, ali ni njihov rezultat ne mogu da procenim. Sa SPS-om smo imali korektnu saradnju do sada, ali mislim da će se oni nakon izbora pre opredeliti za koaliciju sa naprednjacima. Ovog puta uopšte nemam procenu kako narod diše i kako će izgledati rezultat lokalnih izbora“, rekao je Slavko Branković.

Darko Šper (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)

Elem, internetska stranica kojom se opština predstavlja napisana je srpskim, slovačkim, mađarskim, rumunskim i engleskim jezikom, što je za svaku pohvalu jer je to među vojvođanskim opštinama – nažalost – retkost. Ceo sajt je valjan, pun korisnih informacija za građane, preduzetnike, poljoprivrednike, buduće investitore… Uvedena je elektronska uprava, postoji i virtuelni matičar, kao i „Sistem 48″, što bi značilo da građani lako mogu da završe papirologiju, dobiju informacije o svojim predmetima i upitima. Takođe, mogu da se upoznaju sa strateškim dokumentima kao što su statut, budžet za 2012. godinu, program razvoja opštine do 2015…

Opština tužila sve građane?!

Rečju, virtuelna opština brine o svojim građanima. Međutim, da oni ipak nisu prioritet ovdašnje vlasti, naslućuje se iz činjenice da ih upravo opština tereti tužbama. Protiv većine stanovnika Kovačice, a ima ih ukupno 25.259, ovdašnji čelnici podneli su tužbe zbog neplaćanja jedne komunalne takse, što je jedinstven slučaj. Baš kao što je jedinstven i taj namet koji je opština, verovatno iz njoj dobro znanih razloga, uvela. Kako god, po sudovima se maltretira pet hiljada domaćinstava Kovačice. Iza tog slučaja stoji ugovor o održavanju čistoće, koji je Opština sklopila sa privatnim preduzećem „Brantner“ iz Novog Bečeja na 20 godina, na štetu lokalnih javno-komunalnih firmi. Ugovor je raskinut, ali je omogućeno privatnom preduzeću koje skuplja smeće i otpad i bavi se drugim komunalnim delatnostima, da i dalje naplaćuje usluge. Revoltirani građani koji nisu hteli da plaćaju nametnutu komunalnu taksu, a takvih je najviše, obratili su se višim sudskim instancama i još čekaju rasplet. Inače, ovo njihovo nezadovoljstvo traje već duže od godinu dana i nije postizborni produkt novih vlasti. Ne može ni biti jer, Kovačica već 12 godina ima jednu vlast – DS, u rukama jednog čoveka – Miroslava Krišana.

Virtuelna opština brine o građanima, a „prava“ ih tuži!

Za razliku od drugih vojvođanskih opština gde su se odborničke klupe tresle zbog prekomponovanja vlasti, ovde dugoročno, harmonično i naizgled stabilno, vladaju demokrate. Za predsednika opštine je – po četvrti put – izabran Krišan, a SO Kovačica od 39 odbornika mandate u ovom sazivu ima devet izbornih lista, od kojih DS 16, SNS sedam, LDP četiri, Grupa građana „Zelena jabuka“, LSV i Slovačka stranka po tri mandata, SPS-PUPS dva i SVM jedan mandat. Ubedljivu vladajuću većinu od 26 odbornika DS je sa 16 mesta ovog puta dostigao uz pomoć LDP, LSV, SPS-PUPS i SVM. U opoziciji su SNS, Slovačka stranka i „Zelena jabuka“.

– Vlast je stabilna i ostaće takva. Čak i kada bi SPS i PUPS prešli na drugu stranu, opet bi to bilo tek 15 mesta i ne bi ugrozilo većinu – uveren je prvi čovek Kovačice Miroslav Krišan, koji nam je u razgovoru podvukao da u ovoj opštini nije bilo upodobljavanja s republičkom vlasti.

Međutim, pitanje je da li će rapored odborničkih klupa ostati isti. Naime, opozicija predvođena GG „Zelenom jabukom“ podnela je Ustavnom sudu žalbu, uz zahtev da se ponove izbori.

– Čekamo odgovor, i nadamo se da će ići u korist građana jer imamo dokaze da je nakon glasanja bilo mahinacija – prepravljanja zapisnika, falsifikovanja, precrtavanja listića… Obratili smo se i predsedniku Srbije i predstavnicima EU – priča nam Sava Kolarski iz Grupe građana navodeći da je protiv predsednika opštine pokrenuto nekoliko krivičnih prijava. – Usudio bih se reći da je opštinska vlast, tačnije njena perjanica, dobrano zagrizla u kriminal, zarad lične dobiti. Mi smo interesantna višenacionalna opština gde živi najviše Slovaka, a onda i Mađara, Rumuna, Srba… Ali, upravo takvo okruženje ide na ruku vladajućoj garnituri, koja zastupa tolerantnu višenacionalnu politiku. Mi smo dobar argument, lepi smo kao ikebana, ali je to – pokazalo se – samo paravan za sticanje lične koristi. Aktuelna vladajuća većina zasnovana je na interesima. S obzirom na trenutna dešavanja u Demokratskoj stranci i drugačijoj konstalaciji partija u Vladi Srbije, realna su naša očekivanja da do promena na lokalnom nivou dođe i da svi koji se nisu libili nedozvoljenih radnji odgovaraju za to – kaže Kolarski, inače član opozicije u prethodnom sazivu lokalnog parlamenta.

Pomenimo, prema informacijama koje su dospele u javnost, lokalni SNS i DS su se proteklih par meseci i zvanično sastajali pokušavajući da prekomponuju vlast. Nezvanično, oba aktera nastojala su da prevedu jedan drugog žednog preko vode. Aktuelni predsednik opštine nudio je naprednjacima mesta u upravnim odborima, a oni su tražili ključne funkcije, te se nisu složili.

Podnosio pa povlačio ostavku

Miroslav Krišan rođen je 1968. godine. Po profesiji je elektrotehničar elektro-mehanike.
Od 1992. godine obavljao je funkciju direktora fabrike obuće u Kovačici. Član je Demokratske stranke. Na decembarskim izborima 1993. postao je republički poslanik i bio je najmlađi u tom sazivu. U jednom periodu bio je član Izvršnog odbora DS. Bio je 2006. godine kandidat za člana predsedništva stranke, ali nije dobio podršku članstva. U tom istom periodu bio je jedan od potpisnika pisma koje su navodno predsednici opština iz DS uputili Borisu Tadiću, nezadovoljni kadriranjem unutar stranke.
Na lokalnim izborima 2000, 2004. i 2008. godine pobeđivao je za predsednika opštine Kovačica. Krajem 2011. podneo je ostavku na tu funkciju nakon što je referendum za izgradnju Centra za reciklažu preradu i skladištenje opasnog industrijkog otpada u opštini Kovačica propao, a građani započeli proteste protiv izgradnje sporne fabrike. Mesec dana kasnije povukao je svoju ostavku. Na izborima 2012. ponovo je izabran za čelnog čoveka Kovačice.
Maja 2008. biran je za poslanika u Skupštini Vojvodine gde je bio predsednike Odbora za upravu i lokalnu samoupravu. Dve godine kasnije, zbog sukoba interesa, podneo je ostavku na poslaničko mesto.

Slučaj Relaksa

Oko Krišana, inače, u poslednje vreme diglo se mnogo i medijske prašine. Nekoliko je tema, a jedna od njih je izgradnja Sportsko-rekreacionog centra „Relaks“, koja je, prema trvdnjama upućenih u lokalne prilike, koštala namanje šest puta više nego što on realno vredi. Mediji su preneli informaciju da je predsednik opštine Kovačica, prema nalazima budžetske inspekcije i policije, potrošio oko 4,8 miliona evra bez tendera, plaćajući dva preduzeća za izgradnju “Relaksa”. Otkriveni su i neki naplaćeni računi za radove koji nikada nisu obavljeni. Time je, objavljeno je, pribavljena materijalna korist privatnim preduzećima.

– Posle četiri godine konačno su te prijave ipak pretočene u krivični predmet. Problem je, generalno, što su se, zarad lične koristi, na lokalnom nivou koristile pozicije DS, pa su dugo godina, pare iz Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja, na partijskoj osnovi, išle netransparentnim kanalima. Nije tu sporan samo bazen od 450 miliona dinara, već i putevi za koje je dato oko 700 miliona… – kaže Kolarski podsećajući da su osnivani i opštinski fondovi za infrastrukturu, koji nisu registrovani kako treba a nedavno je, nakon opomene budžetske inspekcije, doneta odluka da se oni ugase. Sada se osniva opštinska javna direkcija koja će da objedini te firme.

Slučaj firme Junirisk

Kovačica je u najtiražnije srpske medije dospela zbog još jedne afere. Građani su, naime, u nekoliko navrata protestovali zbog planirane izgradnje fabrike beogradske firme „Junirisk“. Nezadovoljni stanovnici ove opštine smatrali su da opštinska vlast pomaže da „Junirisk“ dobije građevinsku dozvolu i počne da gradi opasno skladište i fabriku za preradu azbesta i drugih otrova u Kovačici.

– Ta firma nigde u Srbiji nije uspela da dobiju lokaciju. Probali su u Rakovici, i još u nekim mestima, ali nisu prošli. Pozadina je, naravno, novac. Koliko je poznato, reč je o četiri ili pet miliona evra koje Evropa daje za regulisanje otpada, samo za projektnu dokumentaciju. Krišan se ponudio da im da lokaciju – kaže Miroslav Grubanov iz „Paora“, poljoprivrednog udruženja iz Crepaje.

Junirisk – propao plan za izgradnju ekološke crne tačke?

Hteli su opštinski čelnici, veli Grubanov, na mala vrata da provuku veliku ličnu korist bez obzira što time nanose ogromnu, nezamislivu štetu svim stanovnicima ove opštine, naročito poljoprivrednicima. Van svake pameti je pustiti otrov u njive, veli on.

– Ali, mi smo izgleda idealni za marifetluke. Našu tradiciju i bogatstvo oličeno u višenacionalnim odnosima, neko vešto koristi i s tim se igra – ocenjuje Grubanov i podseća da je lokacijska dozvola za izgradnju opasne fabrike istekla, te da je organizovan referendum građana na području opštine, što je jedinstven slučaj. – Ljudi su masovno bili protiv fabrike. Na izborima je to bila tabu tema, ćutalo se o njoj. Sada očekujemo da se na to stavi tačka.

Predsednik opštine, međutim, kaže da izgradnja skladišta i fabrike otrova nije „opštinska priča“. – Ništa se nije desilo. Prošli su izbori i to više nije tema. Ali, to i nije bio naš projekat, najbolje je da to pitanje postavite Pokrajini – rekao nam je on.

Vetropark, putevi i gasifikacija

Osvrćući se na period od poslednjih izbora do sada, Krišan je podvukao da ništa u izbornoj trci nije obećao. – Suviše malo stvari zavisi od nas da bi se obećanja mogla sa sigurnošću ispuniti, ali – recimo – jedan od velikih poslova koje smo obavili je rekonstrukcija škola na području opštine. Dvadesetak fabrika se ovde gradi, ali dosta toga i stoji jer je zemljište kupovano pre krize, koja je stopirala radove i planove. Ali, sada su, recimo, došli italijanski investitori, koji su kupili jednu propalu fabriku i prave moderne silose. Dogodine će ti kapaciteti biti uspostavljeni, a dogovorena je proizvodnja i otkup, Imamo najbolju administraciju u Vojvodini, možda i u Srbiji, i prioritet nam je privlačenje investitora. Da je tako, vidi se po uslovima kakve im nudimo. Posredujemo, naime, u kupovini zemljišta od privatnih lica po početnoj ceni od 2,5 evra po kvadratnom metru, s tim što svako ima mogućnost da formira parcele prema svojim potrebama. Procedura je pojednostavljena – nakon kupovine zemljišta i promene namene, sve se odvija brzo, na jednom mestu, to jest u opštinskom odeljenju za urbanizam – kaže Krišan uz ocenu da je najveći problem građana Kovačice komunalna infrastruktura, ali da početkom 2013. godine kreće gasifikacija opštine. Nosilac tog velikog projekta biće Srbijagas.

Vetrenjače se vraćaju u Vojvodinu?

Inače, veliki, možda i najveći posao u celoj zemlji, u oblasti energetike, biće u ovoj opštini. Potpisan je pre par meseci ugovor sa belgijskom firmom “Electrawinds” kojim je predviđena izgradnja vetroparka u Debeljači, snage 125 megavata, a potom je dogovorena izgradnja još jedne vetro-elektrane od 50 megavata. Investicija je ukupno vredna bezmalo 400 miliona evra. Tokom izgradnje biće angažovano od 30 do 50 ljudi, a po završetku radova, za dve godine, petoro ljudi će održavati vetropark. Jedna od investicija u Kovačici, vredna oko šest miliona evra, je izgradnja kanalizacione mreže, započeta novembra 2011. godine. Slovačka vlada je obezbedila 200 hiljada evra, odnosno cevi za prvu fazu realizacije projekta, dok je Vlada Vojvodine odnosno Fond za kapitalna ulaganja obezbedio finansiranje građevinskih radova.

U 2011. je počela i gradnja puta Debeljača – Opovo koji bi se po planu trebao „uliti“ u put Zrenjanin – Beograd, što bi skratilo vožnju do prestonice za 20 kilometara. Iako je put trebalo da bude završen već početkom 2012, stalo se nakon izgradnje podkonstrukcije. U Kovačici se ulaže i u poljoprivredu, a primer je investicija firme Graneksport, koja se bavi otkupom poljoprivrednih proizvoda. Ova firma je u Kovačici izgradila velike skladišne kapacitete i u svim naseljenim mestima napravila otkupna mesta sa po dva zaposlena. Graneksport je do sada u izgradnju skladišta uložio oko dva miliona evra. Ova firma bi trebalo da zaposli od 15-20 radnika.

Zvanična statistička slika Kovačice, recimo i to, nije ružičasta. Od 25.259 stanovnika zaposlenih je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku – 2.805. Ukupan fond zarada u ovoj opštini je 734.000 evra, prosečna plata u četvrtom kvartalu godine bila je 261,7 evra, a zarada po glavi stanovnika – 29,1 evro, što Kovačicu svrstava u donji deo srpske tabele. Ukupni transferi lokalnoj samoupravi iz budžeta Srbije za 2013. godinu su 222.630.889 dinara (Zakon o budžetu) dok po glavi stanovnika opštine Kovačica, transferi iznose 8.814 dinara. Inače, u 2012. godini opštinska kasa je bila teška 473 miliona dinara. Tačnije, to su bili prihodi i rashodi budžeta, dok su sopstveni i prihodi iz drugih izvora indirektnih korisnika budžeta iznosili 51,3 miliona dinara. Najteža stavka u lokalnoj kasi bili su, s prihodovne strane, porez na dohodak, dobit i kapitalne dobiti – 201,3 miliona dinara, a transferi iz drugih nivoa vlasti 167,1 miliona.

Kada je reč o problemima mladih, opštinsko veće je u skladu sa nacionalnom strategijom i zakonom, obrazovalo Kancelariju za mlade opštine Kovačica.

Slađana Gluščević (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)

Koalicioni sporazum o većini u Skupštini opštine Temerin i formiranju nove opštinske vlasti potpisali su predstavnici Demokratske stranke, Socijalističke partije Srbije – Partije ujedinjenih penzionera Srbije, Demokratske stranke vojvođanskih Mađara, koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, Saveza vojvođanskih Mađara i Grupe građana „Za prosperitet opštine Temerin“. Vladajuća većina je prilikom konstituisanja opštinskih organa imala 19 od ukupno 33 odbornika.

Za predsednika opštine Temerin na skupštinskom zasedanju 23. jula izabran je demokrata Vladislav Capik, a za njegovog zamenika Nikola Ember iz koalicije SPS-PUPS. Za predsednika Skupštine opštine izabran je doskorašnji predsednik opštine Andraš Gustonj iz DSVM, za njegovog zamenika Robert Pastor iz SVM, a za sekretara SO Temerin postavljena je Milica Maksić. Opštinsko veće ima osam članova, što je za tri člana manje u odnosu na prethodni saziv.

Nikola Ember, predsednik opštine: Balans na političkoj sceni

Nikola Ember je za Autonomiju rekao da je politička scena u Temerinu veoma specifična i da je mnoštvo političkih interesa i ličnih ambicija uslovilo da se na izborima pojavi 13 lista. „U uslovima kada 10 izbornih lista učestvuje u političkom životu lokalne samouprave znači i da vladajuća koalicija mora biti veoma široka. Nakon izbora prirodno je bilo da prethodna skupštinska većina, koja je stabilno funkcionisala, započne razgovore i veoma brzo smo postigli dogovor, sa određenim izmenama u odnosu na pre četiri godine. Mislim da je to dobro rešenje. Deo nas vodi određenu nacionalnu i državotvornu poltiku, deo građansku, a dve mađarske stranke vode nacionalnu politiku, što je donelo jedan balans na ovdašnjoj političkoj sceni i dobro delovalo na međunacionalne odnose u Temerinu“, rekao je Ember.

Glasanje u šest biračkih kutija

Lider opozicione Lige socijaldemokrata Vojvodine Robert Karan smatra da razlog za ujednačene rezultate izbora u Temerinu leži u činjenici da su građani Temerina u jednom danu glasali u šest različitih biračkih kutija, jer se u ovoj opštini glasali i za savete mesnih zajednica. „Drugi razlog je to što u okolnostima kada imate dve ili tri stranke koje mogu da vode kampanju preko centralnih medija, lokalne teme se zanemaruju i nema prostora za njih. Dogodilo se da su predstavnici stare vlasti imale resurse, kao što su lokalni mediji, za razliku od opozicije, i dobili smo takav izborni rezultat“, rekao je Karan za Autonomiju.

Prema njegovim rečima, za sadašnju lokalnu vlast, koju čini deset stranaka i grupa građana, problem je i što je izražen lični momenat. „Neki su srasli sa vlašću, u kontinuitetu su u vlasti po nekoliko mandata, pa čak i 16 godina, što je dovelo do toga da lični interes prevlada. Nakon toga, sve ambicije kod njih prestaju. Nadam se da će brzo doći trenutak kada ćemo biti birani po imenu i prezimenu, jer na ovakav način, kada možete da se krijete iza imena partije, možete da brinete samo o ličnom interesu“, kazao je Karan.

Novinar Radio-televizije Vojvodina Mark Zakinski, inače Temerinac, za svoju opštinu tvrdi da je oduvek bila reper za fenomen o čemu govori i rezultat lokalnih izbora jer su skoro sve stranke prošle cenzus, a samo tri stranke nisu u vlasti. „Mislim da je ideologija ovde totalno izgubila smisao i to nije dobro. Prethodne četiri godine skoro svaka stranka u Temerinu je bila na vlasti i pokazala je da je bila neozbiljna. Ljudi se u Temerinu bave politikom da bi našli posao, ali je još veći problem što se isti ljudi provlače kroz politiku 20 godina i što su građani po ko zna koji put za njih glasali. Ja to ne razumem“, rekao je Zakinski za Autonomiju.

Međunacionalni incidenti (ni)su medijski naduvani

Šandor Egereši: Jedan popularni beogradski dnevni list je pisao da je u Temerinu faktički ratno stanje, što je velika laž i opasna igra

Opština Temerin poslednjih godina je u negativnom smislu izbijala više puta u prvi plan zbog incidenata koji su u javnosti okrakterisani kao međunacionalni, iako su policija, a posebno tužilaštvo, gotovo po pravilu drugačije tretirali ova krivična dela. Kao i u mnogim drugim stvarima važnim za opštinu, viđenje političkih činilaca ovih incidenata bitno se razlikuje. Poslednji veliki incident dogodio se 21. oktobra 2011. u jednom kafiću u Temerinu, kada su mladići mađarske nacionalnosti, prema pisanju medija pripadnici ektsremističkog pokreta „64 županije“, zlostavljali i ugrožavali sigurnost prisutnih. Navodno su goste otpozdravljali sa nacističkim salutiranjem „zig hajl“ i psovali ih i vređali na nacionalnoj osnovi, nakon čega je izbila opšta tuča.
Iznoseći podatak da su, prema poslednjem popisu stanovništva, tri četvrtine meštana Temerina srpske nacionalnosti, dok je ostatak pretežno mađarske nacionalnosti, Nikola Ember tvrdi da je za očekivati da dođe i do međunacionalnih incidenata. „Nažalost, novinarski senzacionalizam prodaje vesti i mislim da i taj momenat ima svog učešća u tim dešavanjima. Kvantitativno su međunacionalni odnosi u Temerinu na izuzetnom nivou, a zajedničko učešće u vlasti mađarskih, srpskih i građanskih stranaka doprinosi poboljšanju međunaciolanih odnosa“, rekao je Ember i ocenio da poslednji ispad pripadnika ekstremističkih grupa nije bio međunacionalni, već incident sa ideološkim predznakom.
Robert Karan tvrdi da se međunacionalni incidenti u temrinu po pravilu dešavaju pred izbore. „Nažalost, oktobra 2011. je bilo ozbiljnijih incidenata i to se ne sme ignorisati, jer je to ozbiljan problem koji je mnogo dublji i ima svojih političkih korisnika. Vrlo je indikativno da na jednu žurku na kojoj se nalaze i Srbi i Mađari, upadne grupa mladića mađarske nacionalnosti i napravi problem“, rekao je Karan.
Dodao je da je pažljivo pratio analizu svih sukoba koji su okarakterisani kao međunacionalni incidenti i video da dobar deo njih nije bio takav. „Postoji medijsko spinovanje i velika je neodgovornost onih koji se bave medijima i ne shvataju šta pogrešno pisanje može proizvesti. Ako ne budemo ozbiljno radili na podizanju multikulturalnosti u opštini Temerin ovo će nam se, nažalost, dešavati i u budućnosti“, ocenio je Karan.
Šandor Egereši, predsednik Skupštine Vojvodine u vreme kada se najveći broj incidenata dogodio, u nekoliko navrata je posećivao Temerin, često i u društvu ministra policija Ivice Dačića. On smatra da nijedan incident sa nacionalnim predznakom nije predimenzionisan. „Moj stav je da je svaki incident opasan i zato sam i reagovao dok sam bio predsednik Skupštine Vojvodine. Naša zajednička sudbina je da imamo suživot u Vojvodini i ko to želi da ugozi taj ti je najveći neprijatelj, bez obzira s koje strane dolazi. Mnogo puta sam bio u Temerinu i činilo mi se da ljudi u lokalnoj samoupravi nisu bili spremni da adekvatno reaguju na određene akcije“, rekao je Egereši za Autonomiju.
On tvrdi da su mediji uticali na to da pojedini incidenti u Temerinu budu predimenzionisani. „Oktobra prošle godine jedan popularni beogradski dnevni list je pisao da je u Temerinu faktički ratno stanje, što je velika laž i opasna igra. Uvek sam molio novinare da pišu samo što su videli i čuli i ne komentarišu ono što ne znaju ili samo pretpostavljaju. Bez obzira na sve, mislim da se situacija smiruje. Problem je što u nekim incidentima nedostaje zajednička osuda svih nivoa vlasti. Kao da neke stranke kalkulišu zbog poboljšanja svog rejtinga. Ja nikada takve stvari nisam koristio u predizbornoj kampanji“, rekao je Egereši i ocenio da su i pravosudni organi prilično zatajili, pre svega tužilaštvo, jer krivična dela nije kvalifikovalo na pravi način.
Stojan Tintor je mišljenja da međunaciolanlni incidenti u Temerinu nikada nisu postojali, već je bilo incidenata između mladih ljudi, bez obzira na nacionalnu pripadnost, i toga će uvek biti. „Od kada je uvedeno višestranačje u Srbiji, Temerin je reper za primenu ‘Deset postulata kako se upravlja masama i ljudima’ Noama Čomskog. Kako je to primenjivano kod nas možete se uveriti i kod aktuelne vlasti u Srbiji koja to isto radi sa državom oko hapšenja, platformi i zamajavanja nacije svakakvim stvarima samo da bi narod zaboravio ono što mu je najbitnije, od čega i kako da živi“, kazao je Tintor.
Temerin ima blagi trend povećanja stanovnika i prema poslednjem popisu u njemu živi oko 29.600 građana. Devedesetih godina prošlog veka u ovaj gradić je došlo oko 10.000 izbeglih i progrananih, a oko 6.000 se trajno naselilo u Temerinu, što je promenilo demografsku sliku opštine. Mark Zakinski kaže da su ljudi došli zato što su morali, a ne zato što su hteli i da sve daje šarenolikost i prednost jednoj sredini, ukoliko ljudi žele da prihvate tu promenu. „Ako to ne žele, onda nastaje problem. Međunacionalni incidenti se dese pa prođu, ali slika u Temerinu nije takva, jer su se za to potrudili neki političari. Skoro 30 godina sam tamo, ali nikada nisam imao problema. Uvek je bilo čarki, ali mislim da ljudi preteruju. Temerincima nisu potrebni pripadnici žandarmerije i policije da ih čuvaju, jer imamo svoju policiju“, rekao je Zakinski i optužio pojedine kolege novinare da su sve malo naduvali jer nisu hteli da čuju drugu stranu.

Opozicija: Vlast je ista, samo malo drugačija

Članovi opozicije u kojoj su se našli koalicija Srpske napredne stranke i Pokreta socijalista sa pet odbornika, Srpska radikalna stranka sa četiri, LSV sa tri i koalicija Preokret sa dva odbornika (po jedan iz Srpskog pokreta obnove i Liberalno-demokratske partije), imali su značajne primedbe na rad predloženih kandidata za lokalnu vlast, jer su ove poslove obavljali i tokom prethodne četiri godine. To je uticalo i na sam rad konstitutivne sednice, koju je obeležilo više pauza i verbalnih sukoba između odbornika. Vrlo brzo koalicija Preokret se pocepala na dva dela, jer se odbornica LDP Stanislava Varga priklonila novoj vladajućoj koaliciji.

Mnogo grupacija u vlasti Temerina

Vladislav Capik poručio je građanima da će prioritet u radu nove opštinske vlasti biti reforma lokalne samouprave i administracije, štednja, uvećanje prihoda budžeta opštine Temerin, infrastrukturno opremanje industrijskih zona, privlačenje stranih i domaćiih investicija i otvaranje novih radnih mesta. „Značajnu pažnja posvetićemo poboljšanju multikulturalnih i međunacionalnih odnosa i vođenju aktivne i afirmativne politike prema socijalno osetljivim kategorijama stanovništva“, rekao je Capik.

Kao jedan od osnovnih razloga što Temerin proteklih godina nije imao dovoljno razvojni budžet Nikola Ember navodi da je opština 2009. zapala u ozbiljne probleme sa transfernim sredstvima iz Republike, koja su te godine ukinute lokalnim samoupravama. „Mi smo bili poprilično uskraćeni i za sredstva koja su nam opredelili drugi nivoi vlasti, pre svega Pokrajina, tako da smo imali probleme po pitanju razvojnog aspekta budžeta. Po usvajanju zakona koji je lokalnim samoupravama omogućio ubiranje većeg procenta od poreza na zarade, mi smo pozitivne efekte osetili odmah i ta sredstva smo usmerili na investicije“, tvrdi zamenik predsednika opštine.

Prema njegovim rečima, opredeljenje lokalne samouprave je izgradnja industrijskih parkova i zona, ali je problem što najveći deo njih nije u potpunosti komunalno opremljen pa u njih nije došao nijedan ozbiljniji investitor. I pored toga, kompanija „Eko risajkling“ je investirala u Sirigu, „DTD Ribarstvo“ otvorilo je proizvodni pogon u Bačkom Jarku, dok je u Radnoj zoni „Teletehnika“ imala određena ulaganja. „Ozbiljnijih investicija nije bilo i shvatili smo da je problem izostanak infrastrukturno opremljenog zemljišta u opštinskoj svojini i odlučili smo 2012. da infrastrukturno opremimo dve zone. Jedna od njih je na izlazu iz Bačkog Jarka u blizini autoputa i u toku je uknjiženje 90 hektara poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište u radnoj zoni“, rekao je Ember.

Zamenik predsednika opštine tvrdi da je lokalna samouprava u proteklom periodu dosta učinila u procesu zapošljavanja, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu, rad i zapošljavanje. „Rezultat toga je da smo nedavno zaposlili 35 ljudi u jednoj privatnoj firmi, što je veoma značajno za našu sredinu. Fluktuacije na tržištu rada su velike i broj zaposlenih se kreće od 7.500 do 8.500, a ima oko 3.000 aktivno nezaposlenih. To je ogromna rezerva radne snage koja se može staviti na raspolaganje svim budućim investitorima“, rekao je Ember.

Lider temerinskih radikala Stojan Tintor smatra da je aktuelna vlast ista kao prethodna i da su samo izmenjene uloge. „Mislim da to isto funkcioniše, bilo je loše i pre, loše je i sada. Dok smo mi bili na vlasti ostavili smo im 320 miliona dinara na ugovorima za izgradnju škole, kanalizacije, vrtića, sportske hale i prečistača otpadnih voda, koji su dobijeni od Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine ali nisu povučeni od 2008. godine“, rekao je Tintor za Autonomiju i dodao da „ima informacije“ da će ovi projekti ponovo biti pokrenuti i da će to odbornici SRS-a podržati jer su od vitalnog značaja za građane Temerina.

Mark Zakinski sa žaljenjem konstatuje da Temerin nije iskoristio prednost što se nalazi veoma blizu autoputa. „Mnogo manjih opština u Vojvodini bolje funkcioniše i mnogo su danas bogatije od nas. Pored investicionih potencijala, Temerin ima i jedno od najkvalitetnijih poljoprivrednih zemljišta, ali ni tu prednost ne koristi. Najlogičnije objašnjenje za to je nesposobnost lokalnih političara u poslednjih pet do deset godina. Mi koji živimo tamo vidimo da propadamo. Nemamo rešenu kanalizaciju iako smo samo 18 kilometara udaljeni od Novog Sada. Većina firmi u kojima su ljudi radili danas su propale, velike je nezaposlenost i iznad je repubičkog proseka“, rekao je Zakinski.

Dve škole za dve nacionalnosti

Devedesetih godina deca su razdvojena u dve škole – isključivo po nacionalnoj pripadnosti

Uzrok problema u Temerinu može biti i činjenica da više nema dvojezične nastave u školama, na šta je nedavno ukazala i Kancelarija vojvođanskog ombudsmana. Danas postoji škola „Petar Kočić“ u kojoj se nastava odvija na srpskom i „Kokai Imre“ sa nastavom na mađarskom jeziku. „Ranije je to bilo drugačije i u obe škole su postajala odeljenja koja su imala nastavu i na drugom jeziku. Bilo je zanimljivo čuti drugi jezik, a deca su imala mogućnost da uče i jezik sredine, čega danas nema i po meni je jako pogrešno. Ljudi više nemaju mogućnost da uoče lepotu u toj različitosti i upoznaju se sa kulturom drugog naroda sa kojim žive“, smatra Robert Karan, koji je i sam svojevremeno prošao kroz takav nastavni program i drago mu je što govori oba jezika.
Mark Zakinski tvrdi da je društveni život u Temerinu pristupačan svima i ima utisak da vlast pokušava to da izbalansira. Mišljenja je da ljude u Temerinu najviše opredeljuje na koja će mesta uveče izaći izbor društva i muzike, a ne nečija nacionalna pripadnost. I on smatra da je jedan od problema što je došlo do većih tenzija činjenica da se od 1994. u školu više ne ide po teritorijalnoj, već po nacionalnoj pripadnosti jer je u školama jednojezična nastava. „Mislim da za suživot ne bi bilo loše da se još od obdaništa u istoj grupi nalaze pripadnici obe nacije“, zaključio je Zakinski.

Budžet za narednu godinu uvećan za 300 miliona dinara

Opština Temerin prethodne dve godine imala je budžet u visini od oko 700 miliona dinara. Pred kraj godine usvojen je budžet za 2013. koji je za 300 miliona dinara veći. Vlast tvrdi da će sredstava biti više zbog povećanog priliva od poreza na zarade zaposlenih, ali i najavljuje veća transferna sredstva iz Republike i Pokrajine. Novac bi, u skladu sa obećanjima datim odmah nakon izbora novog opštinskog rukovodstva, trebalo da bude iskorišten za razvojne projekte, poboljšanje infrastrukture radi privlačenja investicija i otvaranje novih radnih mesta.

Robert Karan je rekao da, iako budžet za narednu godinu iznosi nešto više od milijarde dinara, u njemu se nigde jasno ne vidi deo namenjen za kapitalne investicije. „I laiku je jasno da u opštinu treba uložiti više stotina miliona dinara za investicije, ali se ta sredstva nigde ne vide u budžetu. Vlast je oterala neke investitore nekim svojim postupcima i biće jako loša reklama kada to stigne do drugih potencijalnih investitora“, kazao je Karan i ocenio da su najveći problemi opštine što nema izgrađenu kanalizacionu mrežu, što je slab pritisak u vodovodnoj mreži i što postoji još gomila problema koji žele da se gurnu pod tepih.

Stojan Tintor takođe smatra da budžet nije dovoljno transparentan i da se iz njega ne može videti realan izvor sredstava. On je mišljenja da je razlika od 300 miliona dinara u odnosu na prošlu godinu rezultat toga da opština namerava da aktivira sredstva iz Fonda za kapitalna ulaganja. „Razlika u budžetu vreujem da je upravo taj novac. Mi smo govorili da je budžet neralan, jer piše da se na nekim pozicijama novac očekuje. Deo tih očekivanja upravo se odnosi na ove projekte“, rekao je Tintor.

Gde su otišle pare od mesnog samodoprinosa?

Jedna od stvari koja potresa opštinu Temerin je način na koji su utrošena sredstva od mesnog samodoprinosa koji je bio raspisan za vreme vladavine radikala, a istekao je krajem 2010. godine, odnosno početkom 2011. Za razliku od aktuelnih tema, pitanje samodoprinosa nudi drugačije političke podele kod lokalnih političara. Niko sa sigurnošču ne zna koliko je para prikupljeno, a oko 30 odsto moralo je biti potrošeno za izgradnju kanalizacione mreže. Jedini koji tvrdi da nenamenskog trošenja para nije bilo je tadašnji predsednik opštine Stojan Tintor. LSV je otišla najdalje i odlučila da podnese krivičnu prijavu protiv odgovornih za nenamensko trošenje 1,5 miliona evra.
„Mi smo 2011. godine podneli šest krivičnih prijava protiv odgovornih za nenamensko trošenje više od milion i po evra sredstava iz mesnog samodoprinosa. Prečistač otpadnih voda je urađen sredstvima Fonda za kapitalna ulaganja, kolektor je urađen sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, dok je veći deo kanalizacione mreže urađen sredstvima iz budžeta Temerina. Budžetski inspektor je konstatovao niz nepravilnosti o nenamenskom trošenju oko milion i po evra“, rekao je Karan i ocenio da je najveći problem što je mesnim zajednicama opštine Temerin bilo povereno da upravljaju tim sredstvima.
Stojan Tintor tvrdi da je novac od samodroprinosa otišao tamo gde je bio i opredeljen i nikakvog nenamenskog trošenja nije bilo. Sve to sa odgovornošću mogu da tvrdim. To se posebno odnosi na mesne zajednice Staro Đurđevo, Sirig i Bački Jarak gde su ubrana znatno manja sredstva, dok u Prvoj mesnoj zajednici nismo imali kontrolu, jer je sastav Saveta Mesne zajednice odgovorao sastavu aktuelne vlasti. To je pitanje za novog predsednika opštine koji je tada bio u mesnoj zajednici“, rekao je Tintor i dodao da nema podatak koliko je para prikupljeno tokom samodoprinosa.
Nikola Ember slaže se da je pitanje mesnog samodorpinosa vruća tema i SPS zato u tome nije učestvovao. „On je uveden za vreme mandata SRS i mi smo se još tada od toga distancirali. Samodoprinos na žalost nije trošen namenski. Oko 30 odsto bilo je opredeljeno za izgradnju kanalizacije, a mesnim zajednicama je bilo dato na slobodu da raspolažu sredstvima. Tek kasnije je prešlo na budžet i mogu reći da je, najblaže rečeno, prilično nenamenski bilo trošeno“, rekao je Ember i istakao da zbog kompromitacije ideje samodoprinosa niko nije želeo da izvrši političko samoubistvo i izglasa novi samodoprinos.

Vlast masovno zapošljava svoj kadar?

Robert Karan tvrdi da je opštinska uprava u Temerinu maksimalno uposlena i da nema više nijednog slobodnog radnog mesta. „Sve su izdelili između sebe i ima pozicija koja ne postoje ni u Zakonu o lokalnoj samoupravi zbog čega će neko morati da odgovara“, rekao je Karan i precizirao da se to odnosi na plaćenog savetnika predsednika opštine i tri njegova pomoćnika.

Lider temerinskih ligaša kaže da je u Temerinu trend i da se odbornici udomljavaju u javna preduzeća, kako bi obezbedili glas vladajućoj većini. „Bilo bi jako lepo kada bi JP Direkcija za izgradnu i urbanizam građanima ispostavila račun šta je radila u poslednjih deset godina, jer je najveći budžetski korisnik i godišnje vuče oko 180 miliona dinara, a pravog efekta njenog rada nema. JKP Temerin je mnogo veći problem, jer tu dolazi do masovnijeg zapošljavanja. Informacije su da ima oko 200 zaposlenih, ali mi raspolažemo podatkom da ih ima skoro 300“, kazao je Karan i konstatovao da su, na sreću Temerinaca, bar cene komunalnih usluga u odnosu na okruženje optimalne.

Zamenik predsednika opština odbacuje ove optužbe i tvrdi da je opštinska uprava pre četiri godine imala oko 75 radnika, a sada je na manje od 70 zaposlenih. „To je retka pojava kod lokalnih samouprava u Srbiji. Modernizovali smo upravu i izgradili sistem E-uprave. Ni u javnim preduzećima nije bilo većeg zapošljavanja i uklopili smo se i u preporuke Ministarstva finansija po broju zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta, a zarade držimo na nivou od pre četiri godine“, kaže Ember.

Na 18 kilometara od Novog Sada, a bez kanalizacije

U Temerinu, kao i u mnogim mestima u Vojvodini, umesto kanalizacije se koriste septičke jame

Iako je Temerin opština koja se nalazi na 10 minuta vožnje do Novog Sada, ona nema izgrađenu kanalizacionu mrežu pa najveći broj domaćinstava i dalje koristi septičke jame. Nikola Ember tvrdi da investicije u vezi izradnje kanalizacija teku. „Rešeno je pitanje prečistača otpadnih voda i u toku je proces tehničkog prijema, a ozbiljna sredstva uložena su na širenje kanalizacione mreže. Samo oko milion evra uložili smo iz budžeta za ove namene, a u prethodnih godinu-dve dana imali smo i prva priključenja na kanalizacionu mrežu“, naveo je on.
Prema njegovim rečima, trenutno se na mrežu prioritetno priključuju stambene zgrade. „Do sada su priključene četiri zgrade, ali postoji problem kod ostalih zgrada, jer je građanima tokom izborne kampanje obećavano da će priključenje biti besplatno. Problem je što je struktura stanovništva takva da su u pitanju starija domaćinstva koja imaju averziju prema priključenju. Mi smo odredili i određene kaznene odredbe za one koji odbiju da se priključe, posebno u stambenim zgradama i poslovnim objektima“, rekao je Ember i dodao da po pitanju priključenja kuća situacija nije tako stroga.

Uz opasku da JKP „Temerin“ sa oko 200 zaposlenih trenutno obavlja preko 20 različitih komunalnih delatnosti, Ember dodaje da bi preduzeće u organizacionom smislu moglo da izdvoji određene nadležnosti koje bi funkcionisale zasebno. „Neke delatnosti predstavljaju opterećenje za preduzeće, pre svega održavanje sportskih kompleksa i sistem daljinskog grejanja, koje u Temerinu funkcioniše preko dve mikrokotlarnice. Prethodnih godina toplovodna mreža je modernizovana, što je smanjilo gubitke, ali je ona i dalje veliko opterećenje. Budžet subvencioniše JKP sa 20 miliona dinara godišnje i mi pored njihovih zahteva nismo mogli da opredelimo veća sredstva, već smo ih uputili na racionalizaciju poslovanja. Inače, oni zahvaljujući našoj subvenciji ne posluju sa gubitkom“, rekao je Ember.

Prema mišljenju Marka Zakinskog u svemu što radi aktuelna vlast, pa i u javnim preduzećima, nema želje da se učini nešto veliko za građane, osim pred izbore. „Temerin još nije izgubio žar za spremnost za promene i uvek na izbore izlazi više od polovine birača. S druge strane, postoji frustriranost jer su se ljudi koji su na pozicijama ugradili i ne žele da čine ništa za građane, osim pred izbore. Deset stranaka na vlasti nikad ne bi mogle da se dogovore o deset najvažnijih stvari koje će uraditi tokom mandata. Aktuelni predsednik opštine proveo je prethodne četiri godine na mestu zamenika predsednika, dakle bio je ‘blizu vatre’, i nijednu investiciju za svog mandata nije doveo u Temerin, iako je njegova stranka bila najmoćnija u državi. Ipak, ako uradi nešto od obećanog, ja ću mu javno skinuti kapu“, kazao je Zakinski.

Darko Šper (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)

Na konstitutivnoj sednici Skupštine opštine Novi Kneževac funkcije su raspodelile dva najveće stranke pozicije: DS i SVM. Sem odbornika LSV, podršku izboru čelnih ljudi opštine pružio je i jedan odbornik SPS-a, dok je odbornik PUPS-a bio uzdržan, uprkos činjenici da zvanično ove stranke nisu u koaliciji ni sa jednom od vladajućih stranaka. Odbornici SNS-a su saopštili da neće dati legitimitet sednici, odnosno da neće glasati i birati svoje predstavnike u radna tela, zamerajući Opštinskoj izbornoj komisiji zbog neuvažavanja prijavljenih nepravilnosti. Za predsednika Skupštine Novog Kneževca ponovo je izabran odbornik iz redova SVM-a Nandor Ujhelji. Interesantan je podatak da je on 30. novembra ove godine donirao svoju stranku sa 70 hiljada dinara. Za njegovu zamenicu izabrana je odbornica DS-a Sanja Mićić. Odbornik DS-a, Dragan Babić, ponovo je dobio poverenje odbornika i po drugi put će obavljati funkciju predsednika opštine, dok će njegov zamenik biti njegov stranački kolega Petar Jančić iz Srpskog Krstura. Novi Kneževac je jedno od retkih vojvođanskih mesta u kojima je oformljena većina, okupljena oko Demokratske stranke, stabilna. Od 31 odborničkih mesta, 21 čine odbornici većine, pa nikakve turbulencije i dogovori na republičkom nivou neće moći da ugroze vlast u ovom mestu.

Budžet

Na sajtu se mogu videti i budžeti za ovu, kao i budžet za sledeću godinu. Analizom se vidi da su ukupni izdaci za plate i dodatke za zaposlene iz opštinskog budžeta za ovu godinu planirani u iznosu od nešto više od 84 miliona dinara, za razliku od prošlogodišnjih planiranih 74 miliona dinara. Interesantno je i da je u ovoj godini budžetom predviđen trošak od 9,5 miliona dinara za putovanja, a da će ta cifra u sledećoj godini iznositi 15 miliona dinara. Velike razlike u projekciji budžetskih troškova za ovu i sledeću godinu vide se i u razlici od preko 9 miliona dinara predviđenih za usluge po ugovoru, za koje je ove godine izdvojeno više sredstava. U ovoj godini je za specijalizovane ugovore projektovano 8,1 miliona, dok je budžetom za sledeću godinu za istu stavku predviđeno čak 22,8 miliona dinara.

Aleva – paprika kao brend

Opštinska vlast predvidela je u sledećoj godini i početak nekoliko kapitalnih projekata. Među njima su infrastrukturni i komunalni projekti, završetak izgradnje industrijske zone, sanacija opštinske deponije, izgradnja atmosferske kanalizacije, a jedan od najskupljih je završetak druge faze izgradnje biciklističke staze, za šta je predviđeno 21,7 miliona dinara. Međutim, planirani izdaci za funkcionisanje Skupštine opštine Novi Kneževac su manji od onih koji su planirani za ovu godinu, i to za više od 2 miliona dinara. Za razliku od skupštine, za funkcionisanje predsednika opštine u sledećoj godini predviđeno je za 3,9 miliona dinara više. Za osnovno obrazovanje u 2013. godini iz opštinskog budžeta izdvajaće se 27,4 miliona dinara. U ovoj godini projektovan je trošak za istu stavku od 19,2 miliona dinara. Za srednje obrazovanje izdvojiće se 3,8 miliona dinara više nego ove godine, dok će se za socijalnu zaštitu biti namenjeno 7,6 miliona, za razliku od prošle godine, kada se za tu namenu izdvajalo 6,5 miliona. Da se u obrazovanje i kulturu i ulaže govori i činjenica da su početkom godine predškolska ustanova i biblioteka u Novom Kneževcu opremljeni tehničkom opremom. Tada su za potrebe školskih ustanova izvojena sredstva u vrednosti od 7.500 evra, u okviru kojih su nabavljena četiri laptopa, dva projektora i druga tehnička oprema. Biblioteka je opremljena sa opremom u vrednosti od 5.500 evra. Finansijska sredstva su obezbeđena iz međunarodnih projekata, iz IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija. Tom prilikom je najavljeno da će se projekti iz oblasti obrazovanja naći među onima kojima će se konkurisati na predstojećim konkursima, a da će prioriteti biti sanacije sanitarnih čvorova, postavljanja spoljne izolacije, rešavanja hidroizolacije, popravke krovnih konstrukcija i slično.

Građani kao kontrolori vlasti?

Opština Novi Kneževac ima svoj zvaničan sajt, na kojem su posetiocima dostupna sva važna dokumenta. Na raspolaganju su i servis građana, elektronski matičar, odeljak za postavljanje pitanja opštinskim čelnicima. Takođe, dostupne su i sve elektronske adrese svakoga od čelnika. Postavljenjem ovih modela, kako se navodi, želi se da se svakom omogući da putem sajta ukaže, konstatuje, prijavi, fotografiše, ili na drugi način preuzme ulogu kontrolora svakodnevnice i na taj način da svoj doprinos. Opštinska vlast u Novom Kneževcu očekuje, kako piše, da građani budu kontrolori rada svih državnih organa, kako opštinskih tako i republičkih koji rade i funkcionišu u toj sredini, kao što su republičke inspekcije, poreska uprava, sud, MUP, narodna odbrana i drugo, da ukažu na nepravilnosti i probleme sa kojima su se susreli ili su ih zapazili. Poziva se i da se komentariše i rad funkcionera opštinske uprave, stanje u komunalijama, zdravstvu, obrazovanju, sudstvu, trgovini, saobraćaju i svemu drugom sa čime se svakodnevno stanovnici ove opštine suočavaju. Model “Pitajte Opštinsku upravu“, kako se navodi, služi tome da opštinska uprava bude na raspolaganju svakom građaninu koji želi da sazna sve što ga interesuje iz rada i funkcionisanja svih organa, kako opštinskih tako pokrajinskih i republičkih, javnih preduzeća i ustanova. Kreatori ovih e-servisa naveli su da je njihova obaveza da sve ono što građani preko sajta opštine Novi Kneževac budu tražili dlagovremeno i dobiju, bilo da je u pitanju samo odgovor na postavljeno pitanje ili dostavljanje podataka. Međutim – praksa je pokazala da oni nisu ažurni pri odgovaranju.

Zdravstvo će u 2013. godini u Novom Kneževcu biti finansirano sa 2,3 miliona. Ove godine za ovu svrhu je utrošeno tek 600 hiljada dinara. I verske zajednice će sledeće godine dobiti više sredstava iz budžeta Novog Kneževca. Opština će za turizam u sledećoj godini izdvojiti 500 hiljada dinara, dok će stavka razvoja zajednice dobiti 39 miliona dinara. U okviru ove oblasti, najviše sredstava će se dobiti za tekuće popravke i održavanje, za šta je planirano 16,8 miliona. Interesantno je da se u ovoj godini za razvoj zajednice izdvojilo 17,8 miliona dinara, a da je za tekuće popravke i održavanje izdvojeno 14,5 miliona dinara. Poljoprivreda će iz budžeta Novog Kneževca biti finansirana sa 23 miliona dinara u 2013. godini, dok će se za zaštitu životne sredine izdvojiti 11 miliona. Za razliku od ove godine, za 2013.godinu sredstva za ovu namenu nisu definisana opštinskim fondom za zaštitu životne sredine. Opštinska Direkcija za izgradnju grada dobiće iz budžeta 27 miliona, od čega je najveća svota namenjena za plate za zaposlene i za stalne troškove. U Novom Kneževcu postoji i Javno preduzeće Centar za informisanje, u okviru kojeg će se za emitovanje i izdavaštvo izdvajati više od 6 miliona dinara. Opštinska biblioteka će sledeće godine dobiti 9,6 miliona, dok je prošle godine iz budžeta dobila 7,5 miliona.

U budžetu za 2013. godinu postoji i stavka opštih javnih usluga koje nisu klasifikovane na nekom drugom mestu. U okviru ove stavke postoje i izdaci za plate i dodatke zaposlenih, za koju je u sledećoj godini predviđeno preko milion dinara. Ukupno, ova stavka će dobiti 9,8 miliona dinara.

Ispunjeno obećanje

Na sajtu opštine Novi Kneževac ne postoje vidljive biografije funkcionera. Na internetu se, međutim, može pročitati da je Dragan Babić, aktuelni predsednik opštine rođen 1967. godine i da je završio gimnaziju, gde je stekao zvanje tehničara. On je ujedno bio i nosilac liste Demokratske stranke na izborima 6. maja, pred koje je isticao samostalni nastup svoje stranke, za razliku od prethodnih godina, kada su uz nju bile i LSV i SVM. Babić nema puno javnih pojavljivanja, međutim kada se ipak odluči na javne nastupe obično su oni u vezi sa velikim investicijama. U predizbornoj kampanji, preciznije 5. maja, dan uoči izbora, Babić je najavio da je oko 800 hiljada evra predviđeno za projekte, a da se jedan od njih, iz IPA fondova, odnosi na gradnju puta od Segedina do Đale i na trasiranje i izgradnju biciklističke staze od Deske do granice sa Srbijom. On je tada objasnio da je za pretpristupne fondove Evropske unije, opština Novi Kneževac konkurisala sa više projekata za prekograničnu saradnju sa Mađarskom, i da je prekograničnom saradnjom predviđeno da se obuhvate i projekti iz oblasti kulture i turizma.

Razglednica

Opština pripada Severnobanatskom okrugu, i pored Novog Kneževca čini je još devet naseljenih mesta. Po poslednjem popisu ima 11.568 stanovnika, što je za oko 1.400 manje nego po popisu iz 2002. godine, navodi se na sajtu Mesne zajednice Banatsko Aranđelovo. Najbrojniji su građani srpske i mađarske nacionalnosti, a na teritoriji opštine Novi Kneževac žive i Romi, Crnogorci, Hrvati, Albanci. U službenoj upotrebi su srpski i mađarski jezik.

Novi Kneževac – turistička Meka za bicikliste?

Ovaj događaj iz predizborne kampanje se razlikuje od većine drugih i kampanjama, jer se sa njegovom realizacijom zaista i započelo. Pre nekoliko meseci je projekat izgradnje biciklističke staze od Segedina do Novog Kneževca, u okviru IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, predstavljen u Novom Kneževcu. Tada je rečeno da je realizovana prva faza projekta, vredna nešto više od 1,5 miliona evra, od kojih je 364.000 evra utrošeno na uređenje i izgradnju 7,5 kilometara trase biciklističke staze u Novom Kneževcu, dok je u susednoj Mađarskoj u pograničnom području od Segedina kroz naselja Ujsentivan i Tisasiget, do graničnog prelaza Đala izgrađeno oko 15 kilometara biciklističke staze. Predsednik novokneževačke opštine izjavio je da realizacija ovog projekta puno znači za žitelje Novog Kneževca u pogledu povećanja bezbednosti saobraćaja, a da u drugoj i trećoj fazi biciklistička staza izgrađena u Mađarskoj do graničnog prelaza treba da se spoji sa Novim Kneževcom, što će predstavljati i turistički potencijal za ovo područje.

Provalnici haraju, građani se organizuju

Konačno veća bezbednost građana

Iako Dragan Babić nema problema sa nestabilnom većinom ili političkim turbulencijama, njegova opština se u poslednjih nekoliko meseci suočila sa ozbiljnim problemima koji se tiču bezbednosti. Zbog toga su se organizovali i sami građani, kako bi na taj način skrenuli pažnju na ovaj problem. Tada su građani upozorili da su na meti provalnika prodavnice, vrtići, kulturno-umetnička društva, sportski klubovi. Rečeno je da su žrtve razbojnika uglavnom stariji građani. Predsednik novokneževačke opštine Dragan Babić izjavio je tada da će Komisija za bezbednost, čiji je predsednik, zajedno sa predstavnicima sela uputiti apel MUP-u i ministru policije i pokušati u direktnom razgovoru s njim da izbore veći broj službenih lica u policijskoj stanici Novi Kneževac, a samim tim i u selima, kako bi se podigao stepen bezbednosti.

Nakon ovog sastanka, novokneževačka policija je krenula u obračun sa razbojnicima i pohapsila više osoba, od kojih su neki bili i maloletnici, a većina njih su bili višestruki povratnici.

Žana Majski (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)

Poslednjih dana su obnovljene kuloarske priče o tome da se spremaju rotacije na političkim funkcijama u vrhu vlasti. Prema jednom od najnovijih scenarija, gradonačelnik Gavrilović (SPS) podneće ostavku, a na njegovo mesto će doći sadašnji predsednik Skupštine grada Predrag Živković (SNS). Umesto njega, lokalni parlament treba da vodi socijalista Mirko Nikolić, dok Saša Pavlov iz URS-a, aktuelni zamenik gradonačelnika, po jednoj verziji ostaje na tom mestu, a po drugoj važi kao ozbiljan kandidat za Gavrilovićevog naslednika.

Svetozar Gavrilović, nevidljivi gradonačelnik

Saša Pavlov, zamenik gradonačelnika, demantovao je priče o tome da je prvi čovek gradske vlasti Svetozar Gavrilović podneo ostavku. On je opovrgao i govorkanja o tome da će Gavrilović, koji je po profesiji lekar, preći na neku dužnost u Ministarstvo zdravlja. Takve priče kruže Pančevom i političkom čaršijom od izbora nove lokalne vlasti. – Gradonačelniku su upućene različite ponude koje su se odnosile na njegovu profesiju, ali prema poslednjim informacijama koje imam nakon razgovora s njim i nakon sastanka koordinacije vladajućih stranaka, on će se vratiti na svoju dužnost – rekao je Pavlov.

Planovi za narednu godinu

Nacrt odluke o budžetu Pančeva predviđa 5,36 milijardi dinara u gradskoj kasi. Ovaj dokument je uobičajeno dugo usaglašavan, ali koliko je poznato, nije bio predmet ozbiljnijih neslaganja među strankama članicama vladajuće koalicije. Zamenik gradonačelnika Saša Pavlov i nadležni većnik Željko Lazić ocenili su da plan gradskog budžeta za narednu godinu nije ni spisak lepih želja niti je restriktivan, već je realan.

Lazić je naveo da su rashodi planirani prema realnoj projekciji prihoda, a Pavlov je objasnio kako to podrazumeva da u plan nije unet ni dinar prihoda iz republičkih i pokrajinskih fondova. On je dodao da će ta sredstva biti potraživana namenski tokom godine, i to pre svega radi stvaranja povoljnije poslovne klime u Pančevu. Zamenik gradonačelnika je naglasio kako će naredni budžet biti štedljiviji od ovogodišnjeg jer će nabavka potrošnog materijala za Gradsku upravu biti jeftinija za više od 100 miliona dinara.

Najveći planirani prihod u 2013. jeste porez na zarade, u iznosu od oko 2,13 milijardi dinara. Krajem ove godine ta stavka je bila smanjena za oko 160 miliona, jer je Petrohemija morala zbog remonta da pošalje radnike na prinudne odmore, ali kreatori novog budžeta, na osnovu najave da će ta firma naredne godine raditi punim kapacitetom, očekuju da će imati više sreće s naplatom ovog prihoda.

Gradska vlast je prilikom usaglašavanja najvažnijeg dokumenta bila ohrabrena i puštanjem u rad novog dela NIS-ove rafinerije nafte, koja će povećati obim proizvodnje te fabrike. O tome govori planirani iznos ekološke takse od blizu 500 miliona dinara, ali i poreza na imovinu od oko 300 miliona. Tim novcem biće finansirane raznovrsne potrebe Pančevaca. Od društvenih delatnosti najviše je predviđeno za potrebe Fonda za zaštitu životne sredine, 506 miliona, dok će na društvenu brigu o deci biti potrošena 482 miliona dinara. Kultura može računati na 228 miliona, a socijalna zaštita na 168 miliona dinara. Mesne zajednice će dobiti 142 miliona, što je nešto više nego ove godine.

Među gradskim preduzećima, najviše će dobiti Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva, 980 miliona dinara, jer se ona bavi najvećim investicionim radovima u gradu. Kod „komunalaca” će najviše para otići Higijeni, koja može računati na 125 miliona dinara, ali i dodatnih 85 miliona iz sredstava namenjenih za zaštitu životne sredine. Ne zaostaju mnogo ni ATP sa 200 miliona, ni Zelenilo, za koje će iz budžeta biti izdvojen 131 milion dinara. Sva ostala preduzeća dobiće manje od 100 miliona: Vodovod 31, Grejanje 58 i Mladost 69 miliona dinara.

Većnik Lazić je naveo da su sve dotacije komunalnim preduzećima uvećane za 5,5 odsto, koliko iznosi planirana inflacija, osim u slučaju Zelenila, koje će dobiti više na ime održavanja zelenih površina. Od investicija u 2013. treba da budu sprovedene rekonstrukcije ulica Lava Tolstoja, Milke Marković i Marka Kulića. Planirani su izgradnja fekalne kanalizacije u Kačarevu, Omoljici i na Kudeljarskom nasipu, i gasovodne mreže u Ulici svetog Save, kao i postavljanje uličnog osvetljenja u naselju Stari Tamiš.

Gradska uprava: Ko su ljudi koji vode nekada najbogatiji grad u SFRJ?

Od Higijene se očekuje da završi radove na novoj deponiji, a biće novca i za nabavku auto-smećara. JKP Grejanje će izgraditi toplovodnu mrežu na Kotežu 2 i vrelovod od Ignjata Barajevca do Masarikove. Planirano je da Zelenilo naredne godine nastavi sa uređenjem Barutane i da započne pokrivanje Zelene pijace. Za kapitalne projekte iz akcionog plana razvoja sela namenjeno je 56 miliona dinara. I u 2013. biće novca za investicione radove u osnovnim i srednjim školama, kao i za sanaciju ambulanti u Vojlovici, Banatskom Brestovcu i naselju Novi svet, a planirano je i da počnu radovi na izgradnji zdravstvene stanice u Dolovu. Iz gradske kase biće finansirani proširenje rezervoara vode i izgradnja vodovoda ka Kačarevu.

Pavlov je najavio da će 2013. biti nešto više novca za programe smanjenja nezaposlenosti. Za tu namenu iz budžeta će biti data 22 miliona dinara, dok će još šest miliona obezbediti NIS. On je rekao da će ti iznosi biti uvećani za sumu koju će izdvojiti Nacionalna služba za zapošljavanje. Pavlov je naglasio da to neće biti sve jer gradska vlast namerava da kroz realizaciju nekih investicija jedan broj Pančevaca nađe posao. On je naveo kako postoji nekoliko zainteresovanih ulagača spremnih da sami plate infrastrukturno opremanje zemljišta kako bi mogli da započnu posao.

Rebalansiranje starih problema

Gradski većnici usvojili su prethodno i predlog poslednjeg rebalansa ovogodišnjeg budžeta Pančeva, koji oslikava politiku koju je koalicija okupljena oko SNS, SPS i URS-a sprovodila od izbora do sada. Na osnovu izvesnih ušteda, obezbeđen je novac za neke neplanirane potrebe. Željko Lazić, većnik za finansije, rekao je da će rebalans podrazumevati smanjenje za 13,7 miliona dinara namenjenih za neke planirane troškove. Najveći među njima je projekat „Prva šansa”, koji se realizuje u saradnji s NIS-om, a košta šest miliona dinara. Za dva miliona su smanjeni iznosi za odborničke dodatke, naknade za volontere i prateći troškovi zaduživanja. Održavanje zgrade Gradske uprave koštaće 1,7 miliona dinara manje, a ušteda na otplati kamata je četiri miliona. Najveći deo tog novca biće preusmeren RTV Pančevu za plate i materijalne troškove, 6,5 miliona dinara, dok su 4,3 miliona namenjena regresiranom boravku dece u vrtićima, pošto je iznajmljivanjem objekta na Kotežu 2 povećan broj mališana koji koriste ovu uslugu. Milion dinara biće dat za održavanje puteva u selima tokom zime, 500.000 će dobiti JKP Dolovi za isplatu zarada, a 300.000 dinara namenjeno je za radove u ivanovačkoj ambulanti. Gradsko veće je donelo odluku da, nakon 20 godina najava, uređenje Peskane konačno počne. Vladimir Delja, većnik za ekologiju, najavio je da će 2013. godine biti urađena prva faza tog posla, a ovo jezerce je pripojeno kompleksu Sportskog centra „Mladost”. Grad će u 2013. sa 528.000 dinara finansirati opremanje stanica za protivgradnu zaštitu na teritoriji Pančeva.

Isti model, drugi ljudi

Nenad Živković, novinar i aktivista Građanske akcije, ocenio je dobrim za demokratiju što je prethodna vlast otišla, ali je dodao da sastav ljudi koji ih je zamenio nikako nije dobar za demokratiju. On kaže i da je sa ljudima iz prethodne vlasti bilo lakše sarađivati jer im je bilo lakše ukazati na greške koje prave, odnosno da ne podižu kvalitet života sugrađana. Problem sa novom vlasću, navodi Živković, jeste to što njihovi kadrovi nisu poznati pančevačkoj javnosti. To ujedno govori o kriterijumima prilikom izbora funkcionere.

Živković navodi da nije smanjen broj članova Gradskog veća, čime nije ni smanjena javna potrošnja. Zadržani su skoro istovetni reosori, uz minimalne izmene. Loš potez, preme njegovim rečima, jeste to što u Gradskom veću nema nijedne žene, te se Živković pita da li u Pančevu ne postoji dama sposobna da obavlja neku javnu funkciju. – To samo govori da je upravljanje gradom u stvari samo podela izbornog plena, pošto je Jedinstvena Srbija dobila svog većnika u ovom sazivu, a da pritom nema ni funkcionalan gradski odbor – izričit je Živković.

Sneg pokazao nesposobnost gradskih vlasti

On kaže i da osim stranačkih knjižica ne postoje reference koje preporučuju pančevačke funkcionere da su kadri za obavljanje datog im posla. Stoga je za Živkovića departizacija samo prazno predizborno obećenje, pošto ni u gradskoj upravi niti u javnim preduzečima nisu postavljane snetranačke ličnosti.

Na listu zamerki novom sazivu pančevečke vlasti, Živković dodaje i manjak transparentnosti u radu, pošto na zvaničnom sajtu još uvek stoje izveštaji sa sednica koje su održane u maju ove godine. Nesposobnost da se izbori sa komunalnim problemima otkrio je ovogodišnji prvi sneg, a za Nenada Živkovića je nedopustivo da grad bude zatrpan nekoliko dana.

Isti model trošenja budžetskih para, koji smo imali priliku da vidimo godinama unazad, promašene investicije, upumpavanje novca u propala javna preduzeća i nedovoljno korišćenje inostranih fondova i donacija, navodi naš sagovornik. Prema Živkovićevoj oceni, izgovor sadašnje vlasti da je prethodna potrošila sav novac iz gradske kase, kao i da su ostavljene velike rupe, samo govori o lošem budžetiranju prilikom rebalansa i ponavljanju istih grešaka. On zaključuje da ova koalicijia nema viziju, niti jasan plan kako i u kom pravcu Pančevo treba da se razvija.

Iz ugla opozicije

Vesna Martinović, bivša gradonačelnica i potpredsednica Demokratske stranke, naglašava da je kadrovska politika ogolila pravu strukturu stranaka koje čine vlast. Ona kaže da je takva nestručnost i nekompetentnost gradskih funkcionera kao Pančevku veoma zabrinjava. Prema njenim rečima, ljudi koji su postavljeni da vode različite resore nemaju prethodnog iskustva u oblastima kojima se trenutno bave. Posledica toga je da članovi Gradskog veće ne razumeju problem iz svog resora pa teško mogu da ih i rešavaju, ističe Martinovićeva. Dodaje da je za proteklih šest meseci u javnom sektoru zaposleno skoro 200 ljudi, pa tako ne može biti ni govora o smanjenju javne potrošnje. Prema oceni Martinovićeve, stiče se utisak da je učešće u vlasti iznenadila stranke koje čine koaliciju, kao i da oni nisu bili spremni na to.

Za nju je problem i to što Pančevo praktično nema gradonačelnika iako formalno nije podneo ostavku, ali Martinovićevu zabrinjava i to ko će u tom slučaju doći na njegovo mesto. Ona navodi da sadašnji gradonačelnik ne dolazi na posao već mesec dana, što se videlo u nesinhronizovanom radu komunalnih službi tokom intenzivnih snežnih padavina. Iako uloga gradonačelnika nije presudna u funkcionisanju komunalnog sistema, posledice njegovog izostankA su se odmah primetile, kaže Martinovićeva.
Ona upozorava, da ako gradonačelnik Svetozar Gavrilović podnese ostavku, neće se u Pančevu odlučivati ko će doći na njegovo mesto već će to biti odlučeno u Beogradu, i dodaje da je to ponižavajuće za glasače na lokalu.

Vesna Martinović naglašava da u trenutku primopredaje vlasti pančevački budžet nije imao deficit, međutim problemi su nastali ukidanjem taksi koje bile izvorni prihodi opština i gradovima. Stoga je po njenom mišljenju samo jeftin trik aktuelnih vlasti da je prethodna vlast potrošila novac.

Kada je reč o revanšizmu, nekadašnja gradonačelnica je rekla da ga nije bilo, kao i da su je prijatno iznenadili naprednjaci s kojim ima veoma dobru saradnju, i dodala da se SNS pokazao kao ozbiljna stranka.

Nemanja Kranjc (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)